Које земље имају нуклеарно наоружање и како су га добиле

Осамдесет година пошто су Сједињене Америчке Државе детонирале прву нуклеарну бомбу, ирански нуклеарни програм нашао се у средишту ескалације непријатељстава на Блиском истоку.

Ирански председник је 2. јула потписао закон којим се обуставља сарадња са контролном агенцијом за нуклеарне активности Уједињених нација, Међународном агенцијом за атомску енергију (ИАЕА), након што су Израел и САД напали његова нуклеарна постројења у јуну.

Израел и Америка су саопштили да су напади били неопходни како би се спречила израда нуклеарног оружја.

Остаје нејасно колико су тачно штете ти напади нанели и какве би последице могле да буду по регион и Споразум о неширењу Уједињених нација (НПТ), који је ступио на снагу пре 55 година и помогао да се ограничи ширење нуклеарног наоружања.

Зна се да данас девет земаља поседују нуклеарно оружје.

Како су их оне добиле и да ли би друге сада могле да покушају да их набаве?

• Нуклеарне катастрофе: Од Чернобиља и Винче до Фукушиме
• Нуклеарне грешке које су умало изазвале Трећи светски рат
• Плави бљесак: Како је тренутак непажње довео до смртоносне несреће у Опенхајмеровом пројекту „Менхетн“

Ко има нуклеарно оружје?

Зна се да Америка, Русија, Велика Британија, Кина, Француска, Индија, Пакистан, Израел и Северна Кореја поседују нуклеарно оружје, мада је Израел једини од свих ових који никад званично то није потврдио.

Сједињене Америчке Државе су постале прва нуклеарна сила након што су у тајности израдиле оружје у склопу Пројекта Менхтен током Другог светског рата.

Америка је употребила оружје са катастрофалним последицама 1945. године, бацивши атомске бомбе на Хирошиму и Нагасаки у Јапану, који је био припадник Сила осовине - војне коалиције у коју су спадали још нацистичка Немачка и Италија и са којима су СССР и Савезничке снаге биле у рату.

Процењује се да је у детонацијама погинуло најмање 200.000 људи.

То остаје једини пут да је нуклеарно оружје било употребљено у неком ратном сукобу.

Патриша Луис, стручњакиња за контролу оружја, каже да су ово биле „праве уводне салве у трци за нуклеарно наоружање&qуот;, навевши друге земље, поготово Совјетски Савез, да под хитно пораде на изради сопственог нуклеарног оружја, и као фактор одвраћања од напада, и као пројектовање силе регионално и глобално.

Шта се даље дешавало?

Мање од две године након окончања Другог светског рата, започео је Хладни рат - борба светских сила Америке и Совјетског Савеза и савезника обе стране која је трајала више од 40 година и повремено претила да ескалира у нуклеарни сукоб.

Совјети су отпочели са покушајима да израде атомску бомбу током Другог светског рата и успели 1949. године кад су извели прву успешну пробу, окончавши амерички монопол на нуклеарно наоружање.

После овога, обе стране су желеле да израде нуклеарно оружје које је још разорније.

У наредних 15 година, још три земље су постале нуклеарне силе.

Велика Британија, која је сарађивала са САД на изради нуклеарног оружја током Другог светског рата, 1952. године је постала трећа, а уследила ју је Француска 1960. и Кина 1964. године.

Кад су друге земље набавиле нуклеарно оружје?

Пет нуклеарних сила, Америка, Совјетски Савез, Велика Британија, Француска и Кина учврстиле су тај статус 1960-их.

Али завладала је бојазан да би број нуклеарно наоружаних држава могао значајно да порасте.

У одговору на то, Уједињене нације су увеле Споразум о неширењу (НПТ), осмишљен да би спречио даље ширење нуклеарног оружја, промовисао разоружавање и потпомогао мирнодопску употребу нуклеарне енергије.

Споразум је ступио на снагу 1970. године, али нису га потписале све земље, а нуклеарно оружје се јесте раширило.

Индија је постала нуклеарна сила 1974, а Пакистан 1998. године.

Ниједна од ових земаља није потписала споразум, делом из безбедносне забринутости коју је свака осећала према овој другој.

Израел такође никад није потписао споразум.

Израелски званичници доследно су указивали на регионалне претње, тензије и непријатељства многих његових суседа према њему као разлоге за непотписивање овог споразума.

Он је наставио политику нуклеарне двосмислености, што ће рећи, ни потврђивања ни негирања да поседује нуклеарно оружје.

Северна Кореја је испрва потписала овај споразум, само да би се повукла из њега 2003. године, окрививши за то заједничке вежбе Америке и Јужне Кореје.

Она је 2006. године активирала нуклеарно оружје у проби.

Јужни Судан, основан 2011. године, једина је друга земља чланица УН-а која није потписала споразум.

Да ли Иран има нуклеарно оружје?

„Колико знамо&qуот;, Иран још није израдио бомбу, каже Ендрју Фатер, професор међународне политике на Универзитету у Лестеру, у Великој Британији.

„Али технички или технолошки, не постоји прави разлог да то не учини&qуот;, додаје он.

Иран, потписник Споразума о неширењу, одувек је тврдио да је његов нуклеарни програм мирнодопски и да никада није желео да изради нуклеарно оружје.

Међутим, деценијска истрага нуклеарног контролора УН-а Међународне агенције за атомску енергију изнедрила је доказе да је Иран извршио „читав дијапазон активности важних за израду нуклеарне експлозивне направе&qуот; од краја 1980-их до 2003. године, кад су пројекти под именом „Пројекат Амад&qуот; били обустављени.

Иран је 2015. пристао на споразум са шест светских сила према ком прихвата ограничавање његових нуклеарних активности и дозволио надзор инспектора ИАЕА-а у замену за попуштање штетних међународних санкција.

Али амерички председник Доналд Трамп је напустио овај споразум током првог мандата 2018. године, рекавши да он не чини много на спречавању Ирана да изради нуклеарно оружје и поново му увео санкције.

Иран је одговорио сталним кршењем ограничења ИАЕА, нарочито оних која се тичу обогаћивања уранијума.

Управни одбор ИАЕА сачињен од 35 земаља је 12. јуна 2025. године обелоданио да је Иран, први пут за 20 година, прекршио властите обавезе о неширењу.

Наредног дана је Израел покренуо низ удара на иранске нуклеарне и војне циљеве.

Касније му се придружио блиски савезник Америка, која је погодила три иранска нуклеарна постројења, међу њима подземну локацију Фордов.

Да ли Израел има нуклеарно оружје?

Израел никад није званично потврдио да поседује нуклеарно оружје, али се нашироко сматра да има позамашан арсенал.

У октобру 1986. године, израелски нуклеарни техничар Мордекај Вануну проследио је детаље британском листу Сандеј тајмсу о томе да Израел поседује програм нуклеарног наоружања много већи и много напреднији него што се претходно мислило.

За то је завршио у затвору у Израелу на 18 година и био пуштен 2004. године.

Према Стокхолмском међународном институту за истраживање мира (СИПРИ), експертској групи, Израел ради на модернизацији властитог арсенала.

Израел је 2024. године извео пробу система ракетне пропулзије „који би могао да има везе за његовом Џерико породицом балистичких ракета са нуклеарном способношћу&qуот; и ради на осавремењивању постројење за производњу плутонијума у Димони, каже СИПРИ.

Израел је деловао војно како би спречио регионалне ривале да остваре нуклеарну способност.

Поред напада на Иран, бомбардовао је нуклеарни реактор у Ираку 1981. године и осумњичену нуклеарну локацију у Сирији 2007. године.

• Амерички напад на Иран: Шта показују сателитски снимци
• Оштећен или уништен - колику штету је претрпео ирански нуклеарни програм
• Сви причају о иранском нуклеарном програму, али шта има Израел

Које земље су одустале од нуклеарних програма?

Друге земље, као што су Бразил, Шведска и Швајцарска, почеле су да раде на изградњи нуклеарног оружја само да би касније одустале од тих програма, или добровољно или због спољног притиска.

Јужноафричка Република је једина земља на свету која је успешно израдила нуклеарна оружја и потом их разоружала и распустила нуклеарни програм.

„То се још увек истиче као прилично значајан изузетак у нуклеарном добу - пример државе која је изградила властита нуклеарна оружја и потом одлучила да се разоружа&qуот;, каже Фатер.

Одлука је била мотивисана комбинацијом фактора, међу њима окончањем режима апартхејда, смањењем регионалних сукоба и променом светске политичке динамике.

После распада Совјетског Савеза 1991. године, три нове независне државе - Украјина, Белорусија и Казахстан, наследиле су нуклеарно оружје, али су га се одрекле.

Украјина се одрекла оружја у замену за безбедносне гаранције САД, Велике Британије и Русије, према Меморандуму из Будимпеште из 1994. године.

Али украјински председник Владимир Зеленски упорно тврди да је његова земља, која је сукобу са руским снагама дуже од деценије, добила врло мало тога зато што се одрекла тог оружја.

Погледајте видео: Зашто је Украјина одустала од нуклеарног оружја

Колико нуклеарних оружја постоји?

Зато што владе ретко саопштавају све детаље о њиховим нуклеарним арсеналима, тешко је знати тачно колико оружја свака земља поседује.

Али према експертској групи СИПРИ, светске нуклеарне силе поседовале су укупно процењених 12.241 бојевих глава закључно са јануаром 2025. године, са Русијом и САД које држе око 60 одсто светских залиха.

Иако је расходовање бојевих глава углавном надмашивало увођење нових, овај тренд би лако могао да се преокрене „у наредним годинама&qуот;, тврди ова група стручњака.

Погледајте видео: Зашто и даље постоји толико нуклеарног оружја

Да ли би још земаља могло да изради нуклеарна оружја?

Шта се даље буде дешавало са иранским нуклеарним програмом највероватније ће утицати на то да ли ће друге земље разматрати израду нуклеарног оружја, кажу стручњаци.

После израелских и америчких удара на иранска нуклеарна постројења у јуну, амерички председник Доналд Трамп саопштио је да је ирански нуклеарни програм уназађен „деценијама&qуот;.

У јулу је Пентагон саопштио да су амерички напади уназадили ирански нуклеарни програм за до две године.

Ако Иран на крају буде израдио нуклеарно оружје, друге земље на Блиском истоку, понајпре Саудијска Арабија, могле би да почну да раде на властитом, каже Фатер.

„Мислим да је Саудијска Арабија ставила прилично недвосмислено до знања да тренутно не жели нуклеарну способност, али нуклеарно наоружани Иран би у потпуности променио ту игру.

„Колико брзо или лако би то било урадити је сасвим друго питање&qуот;, каже он.

Луис каже да постоји „високи ризик&qуот; од тога да се Иран повуче из споразума, што би повећало вероватноћу да га и други напусте.

То би представљало „тежак ударац&qуот; споразуму, али не и нужно фаталан, каже она.

Али чак и ако друге државе заиста одлуче да израде нуклеарна оружја, докторка Луис каже да постоје значајни изазови које морају да се превазиђу, понајпре да дођу до обогаћеног уранијума или плутонијума оружане способности, а оба се строго контролишу.

Она такође истиче финансијски терет.

„Скупо је и потребне су године, нарочито ако се ради у тајности, али то није зауставило сиромашније земље као што су Северна Кореја и Пакистан.&qуот;

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Изгубљене нуклеарне бомбе које нико не може да пронађе
• Сулуди план да се детонира нуклеарна бомба на Месецу
• Џиновска атомска бомба која је била превелика да се употреби
• 'Шиљак бомба': Како скривено наслеђе нуклеарног оружја помаже у науци
• Како је радиоактивност продужила будућност човечанства
• Руски дезертер за ББЦ открива ратне тајне из нуклеарне базе

(ББЦ Невс, 07.16.2025)