Оптужбе о насиљу полиције: Сведочења повређених на протестима у Србији

Упозорење: Неке фотографије у тексту могу да буду узнемирујуће

За Жељка Михајловића из Зрењанина ноћ између 28. и 29. јуна била је „најгора у животу&qуот;.

Касно увече, током телевизијског преноса протеста у Београду на Видовдан, угледао је 20-годишњег сина Луку, студента новосадског Факултета техничких наука (ФТН), „повређеног и крвавог&qуот;.

После вишечасовне потраге, тик пред свитање, сазнали су да је у полицијској станици у Земуну и да ће бити прослеђен на лечење у Клиничко-болнички центар Земун, прича Михајловић за ББЦ на српском.

Његов син добио је јак ударац у лице од припадника Жандармерије у Булевару краља Александра, у центру Београда, услед чега је доживео вишеструке преломе костију лица.

„Нос померен у страну, натечена десна страна лица до непрепознатљивости, чело скроз изгребано...

„Гледам да ли је то моје дете. Препознао сам га по конституцији, а не по лику&qуот;, описује Жељко „језив осећај&qуот; који је имао приликом првог сусрета са Луком после насиља које је претрпео у центру Београда.

Лука Михајловић је један од десетина студената и грађана који су се жалили на насиље полиције и прекомерну употребу силе на скуповима и блокадама после протеста 28. јуна.

Београдски центар за људска права тим поводом поднео је више пријава, објавили су из те организације.

Насиља и привођења било је у Београду, Новом Саду, Нишу, Ужицу, Зрењанину, Новом Пазару и другим градовима, кажу из ове невладине организације.

Представници власти негирају да је полиција прекорачила овлашћења, а министар унутрашњих послова Ивица Дачић у више наврата је рекао да „полиција има наредбу да реагује искључиво ако њу неко напада&qуот;.

Ако је полиција прекорачила овлашћење, постоји Служба унутрашње контроле, и полицајац треба да одговара, каже он.

Полицијски и безбедносни службеници у том периоду кршили су Закон о полицији, као главни акт који уређује њихов рад, и то по више основа, тврди Душан Станковић из Београдског центра за безбедносну политику (БЦБП).

„Они морају да примењују средство принуде сразмерно сили које врши друго лице, било је и хапшења без јасног навођења разлога за то, а полицајци нису желели да се легитимишу, што им је обавеза.

„Ако неко трпи ударце и насиље, а не опире се и не узвраћа полицији, то не мора да буде само злоупотреба средстава принуде и прекомерна употреба силе, већ и кривично дело злостављања и мучења&qуот;, каже Станковић за ББЦ на српском.

• Нови Сад: Случај пензионера Илије Костића и оптужбе о полицијској бруталности
• Полиција употребила 'прекомерну силу', кажу правници
• У фотографијама: Видовдански протест у Београду

БЦБП, Београдски центар за људска права и још неколико невладиних организација упутили су 3. јула апел да се „под хитно заустави бруталност и незаконито поступање према студентима, средњошколцима и малолетним лицима&qуот;.

Из Вишег јавног тужилаштва оценили су 2. јула да полиција није употребила прекомерну силу током блокада, док је председник Србије Александар Вучић изјавио да је та сила била „минимална&qуот; и „у одговору на разне провокације, нападе и каменице&qуот;.

Из Министарства унутрашњих послова (МУП) нису одговорили на питања ББЦ новинара о оптужбама о прекорачењу овлашћења, као ни о томе да ли су покренуте истраге о конкретним случајевима насиља полиције од 28. јуна до данас.

ББЦ је затражио и податке о укупном броју људи који су пријавили повреде после протеста и блокада у том периоду, али из Министарства здравља, Ургентног центра у Београду, КБЦ Земун, КБЦ Звездара, Војно-медицинске академије (ВМА) и других установа нису одговорили.

Заштитник грађана Зоран Пашалић обавестио је ББЦ новинара да о резултатима истраге случајева наводног насиља полиције, коју је спровела његова канцеларија, не може јавно да говори пре 16. јула.

Погледајте видео: Сукоби са полицијом после протеста у Београду - више повређених и приведених

Прича оца студента Луке: 'На правом месту, испред погрешног човека'

Лука Михајловић отишао је 28. јуна на студентски протест у Београду, који се за њега завршио у полицијској станици у Земуну, уз три прелома кости главе, како ће касније потврдити његов адвокат Божо Прелевић.

Све је почело када се нашао „на правом месту, али испред погрешног човека&qуот;, каже његов отац Жељко.

Припадник Жандармерије ударио га је у лице код београдског парка Ташмајдан у центру Београда, док се Лука „полако повлачио пред кордоном са константно подигнутим рукама&qуот;, прича Жељко Михајловић.

Исте вечери било је више пријављених случајева полицијског насиља, а лакше је повређен и Владимир Стефановић, специјализант анестезиологије, такође из Зрењанина.

Лекар је тврдио за телевизију Н1 да је добио ударце од полиције када је покушао да укаже помоћ повређенима, касније је и приведен, док га је председник Србије Александар Вучић назвао „магарцем&qуот; који је „мотком тукао полицајце&qуот;.

Лука Михајловић је после задобијања повреда смештен у возило Жандармерије и касније приведен у полицијску станицу у Земуну, где је сазнао да га терете за насилничко понашање на јавном скупу.

Упркос његовим захтевима, није му указана помоћ „шест или седам сати&qуот; од тренутка задобијања повреде, а тек рано ујутру 29. јула пребачен је у КБЦ Земун, тврди његов отац.

Одређено му је задржавање од 48 сати, које је провео у болници уз присуство полиције, али због повреда и препорука лекара није могао да исказ у тужилаштву.

„Лекари то нису дозвољавали, већ су установили да тужилац може само да дође у болницу да га саслуша, због чега смо однели медицинске документе у Палату правде и очекивали да га неко посети тим поводом&qуот;, препричава његов отац.

Лука је после неколико дана имао две операције носа и синусног канала, од којих се опорављао у болници, где су га посетили службеници Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде, јер је тужилаштво расписало потерницу за њим.

„Недељу дана после Лукиног хапшења, супруга долази у посету, затиче их у Лукиној соби и њега везаног за кревет, после чега је била ван себе&qуот;, препричава Жељко.

Из Управе за извршење кривичних санкција потврдили су за телевизију Н1 да су 7. јула Луки Михајловићу ставили лисице „у кратком временском интервалу - од преузимања лица до провере информација&qуот;, после чега тврде да су их скинули.

Пошто је дао изјаву код судије за претходни поступак, 20-годишњем студенту одобрен је кућни притвор у породичном дому у Зрењанину 9. јула, али је трајање са првобитних 30 продужено на 60 дана.

„То нам такође није јасно, не знамо због чега је удвостручено време притвора.

„Лука се опоравља, носи наногицу и најважније је да је код куће, а следећи корак је да га саслуша тужилац и инсистираћемо на потпуном ослобађању из притвора&qуот;, каже Жељко.

Са повређеним Михајловићем досад су разговарали представници Заштитника грађана и организације за заштиту људских права, али његова породица још није одлучила да ли ће и када поднети кривичну пријаву против жандарма који је Луки нанео повреде.

„Сачекаћемо да институције изађу са њиховим закључцима пре одлуке о нашим даљим корацима&qуот;, додаје његов отац.

Матијина прича: Панични бег пред марицом и 'пријатељски разговор'

После инцидената 28. јуна, већ наредног дана на више места у Београду блокиране су многе улице и раскрснице.

На кружном току на Аутокоманди, једном од саобраћајних чворишта српске престонице, нашао се Матија Сабо Војнић, 20-годишњи студент друге године београдског Факултета организационих наука (ФОН).

Иако је 30. јуна око четири сата ујутру чуо да полиција уклања блокаде на другим местима, са колегама је одлучио да остане на Аутокоманди „док год је могуће, али да не улазе у физички обрачун са полицијом&qуот;, прича студент родом из Суботице за ББЦ на српском.

Убрзо су стигли полицијски инспектори у цивилу, а затим и четири возила Жандармерије.

Окупљенима су дали рок од пет минута да уклоне блокаду, што они нису урадили, каже 20-годишњи Матија.

„Одговорили смо скандирањем: 'хоћемо изборе', 'склоните Ћациленд' и 'ухапсите Вучића'.

„Било је и више увредљивих, због којих мене сада наводно терете, а то је: 'шест месеци обуке, цео живот бруке' и 'жандари, смећари'&qуот;, препричава Сабо Војнић.

Полиција је, каже, тог јутра потиснула неколико десетина демонстраната из кружног тока, који су се повукли „око 500 метара у Улицу Војводе Степе&qуот;, једну од главних улица београдске општине Вождовац.

Полицајци и жандарми су се зауставили и формирали кордон, што је Матији био сигнал да ће се њихова интервенција на том месту зауставити.

Али, убрзо су се појавиле четири марице и наступила је неизвесност.

„Прво су тамо стајали, а онда су се укључиле сирене и кренули су да се залећу ка нама&qуот;, описује студент.

Тада доноси одлуку да бежи на тротоар, а затим и у хаустор оближње зграде, где га је жандарм сустигао.

„Налетео је са моје леве стране, ударио ме о зид и нанео ми повреде, иако се нисам опирао и подигао сам руке.

„Оборио ме је на под врло агресивно, ставио ми лисице и био је то један од најјезивијих тренутака у мом животу&qуот;, каже Сабо Војнић.

Матија је приликом хапшења задобио огреботине и лакше повреде лакта и рамена.

Над њим нису примењивали насиље после тога, али тврди да је видео како жандарми повређују још најмање двојицу мушкараца.

„Једног човека жандарми су убацили у кола хитне помоћи - нисам видео како га ударају, али јесам како га уводе и како после човек излази потпуно крвав.

„Колеги са ФТН-а су током хапшења прибили главу уз прозор марице, који је пукао и повредио га&qуот;, описује Суботичанин.

Употреба полицијских возила као средстава принуде, као у овом случају, није у складу са Законом о полицији, каже Душан Станковић из Београдског центра за безбедносну политику.

„Ниједно полицијско возило није на списку дозвољених средстава принуде и такав начин употребе возила угрожава општу безбедност, имовину, али и службенике полиције који су били у тим возилима&qуот;, додаје он.

Матија је после привођења спроведен у полицијску станицу на Новом Београду са још троје других студената, где им нису узети искази.

„После четири сата, инспектор је рекао да ће нам на кућну адресу стићи прекршајне пријаве за вређање полицијских службеника на дужности и ометање полицајаца на дужности, због наводног гађања чврстим предметима.

„То је ван сваке памети, јер сам ја током целе акције у руци држао индекс, који ми је и испао приликом хапшења&qуот;, тврди Матија.

Амбијент полицијске станице Нови Београд, из које је изашао без било каквог формалног документа о привођењу, био му је од раније познат.

Уочи студентског протеста у Београду 28. јуна, позван је на информативни разговор, где су га „75 минута испитивали припрадници Безбедносно-информативне агенције (БИА)&qуот;, тврди он.

„Није ми речено зашто ме зову, али сам се одазвао јер нисам имао ништа да кријем, иако је чудно што БИА позива на разговор у полицијску станицу.

„Телефон сам намерно оставио код пријатеља, а испитивали су ме шта студенти спремају за видовдански протест, да ли познајем неке припаднике терористичких група или људе из политичких партија&qуот;, каже 20-годишњак.

Погледајте видео: Како су изгледале 'мобилне' блокаде у Србији

Колико је демонстраната приведено и повређено?

• 28. јун: „Више десетина изгредника&qуот; приведено је у полицијске станице у Београду, двоје демонстраната је повређено, као и шест полицајаца;
• 29. јун: Приведено „више лица&qуот; због „напада и вређања полиције и ремећења јавног реда и мира&qуот;;
• 1. јул: Приведено једно лице;
• 2. јул: Током полицијске акције код Правног факултета 23 приведених, као и један младић у Новом Пазару;
• 4. јул: Приведено укупно 106 људи, двоје учесника блокада повређено;
• 5. јул: Приведено 13 демонстраната;
• 7. јул: Приведено 15 људи;
• 8. јул: Укупно седморо приведених демонстраната и поднесено 18 прекршајних пријава;
• 9. јул: Двоје приведених;
• 10. јул: Није било привођења, поднета једна прекршајна пријава;
• 11. јул: Без приведених, написано шест кривичних пријава;
• 12. јул: Приведено двоје, уз 24 прекршајне и једну кривичну пријаву против грађана;
• 13. јул: Приведено четворо демонстраната, уз четири прекршајне и две кривичне пријаве;
• 14. јул: Приведено једно лице и поднета једна прекршајна пријава.

Напомена: Подаци преузети из дневних саопштења МУП-а. Из тог министарства до објављивања текста нису одговорили колики је укупан број приведених на протестима и блокадама од 28. јуна, као ни о броју поднетих кривичних и прекршајних пријава.

• Када полицајци могу да носе фантомке
• Ко су политички затвореници: Од Сократа до данас
• Колико је ефикасна грађанска непослушност

Прича адвоката Водинелића: Тешка повреда без писаног трага

Три дана после инцидента код Аутокоманде, епицентар немира током блокада у Београду био је Правни факултет, где се сваке вечери налазио Лука Водинелић, бивши студент факултета, данас адвокат.

Тог 2. јула „осећала се страшна тензија, мир, затишје пред буру&qуот;, а на тој раскрсници било је много мање људи него претходних дана, описује Водинелић за ББЦ на српском.

Нешто после поноћи седео је са пријатељима на тротоару надомак факултета, на коловозу у Булевару краља Александра стајало је „петнаестак&qуот; демонстраната, а из правца Скупштине Србије пристигло је неколико „марица&qуот;, сећа се он.

Десетине припадника Полицијске бригаде са „фантомкама, штитовима и палицама без икакве најаве крећу да трче ка нама&qуот;, премотава филм Водинелић.

Кренуо је да трчи у супротном правцу, али му је „10 до 15 људи у цивилу&qуот; кренуло у сусрет.

Неколико секунди касније нашао се на земљи, као и још најмање двоје људи у његовој близини.

„Један од тих људи у цивилу направио је захват - верујем да ме је саплео и гурнуо истовремено.

„Срушио сам се на тротоар, али не као да сам се спотакао и пао, већ доста јаче, под утицајем силе&qуот;, описује правник.

Приликом пада сломљена му је кључна кост, напрсла су му ребра, повредио је и колено и кук.

Чим се придигао, мушкарац који га је оборио гурнуо га је уз стакло оближњег аутобуског стајалишта и наредио му да држи руке уз тај објекат.

„У том тренутку сам веровао да нас хапсе криминалци, свакако неко ван система МУП-а, и једино чега сам се плашио било је да нас не одведу на неку непознату локацију, возилима која нису полицијска&qуот;, објашњава Лука, док на раменима има помагало које му придржава сломљену кључну кост.

Људи који га привели нису имали никаква полицијска обележја, нису поштовали правила хапшења, нису саопштили због чега их приводе, нити шта је дело које им се ставља на терет, додаје.

„И сам захват ми је био знак да то није прави полицајац, јер полиција примењује силу када пружате отпор или је нападнете, а њихова тактика је била да руше све пред собом, као чуњеве&qуот;, присећа се Водинелић.

Убрзо је везан за двојицу приведених студената - за једног металним лисицама, а за другог пластичном узицом, тврди адвокат.

Иако је био у великим боловима због повреда, каже да му нико није пружио помоћ.

Док је чекао да их превезу у полицијску станицу сведочио је насиљу над студентом за којег је био везан и студенткињом, коју су полицијске службенице насилно повлачиле за косу.

„Тако су јој вукли главу уназад и унапред, све време је вриштала, што ми је био највећи утисак вечери и тада опет помишљам да ова акција нема везе са МУП-ом.

„Нико од њих није био у униформама&qуот;, прича Водинелић.

После 40 минута смештен је у полицијско возило са још четворо студената, што је „колико год сулудо звучало, био добар знак и олакшање&qуот;.

„Тада су се појавили и полицајци у униформама и знао сам да нас ипак воде у станицу, а не на непознату локацију&qуот;, полако говори Лука, док одмара повређену, слабо покретну леву руку на јастуку, служећи се искључиво десном.

хттпс://ввв.иоутубе.цом/схортс/ибЛОксВ4МиГг

У полицијску станицу Савски венац у центру Београда одвезен је сат времена после повреда које је задобио, а тамо му, супротно процедури, полицајци нису узели исказ, нити су реаговали на његов захтев да му се укаже помоћ.

„Противправно смо лишени слободе, нико од тих људи није саслушан, а противправно смо и пуштени на слободу, јер нико није добио никакав документ после привођења&qуот;, каже он.

Са још троје људи који су пријавили повреде превезен је возилом Хитне помоћи у ВМА, где му тек три сата после повређивања указују помоћ, али га полицајци као приведено лице не прате, чиме поново крше протокол, указује овај адвокат.

Из болнице је пуштен око осам ујутру на кућно лечење, а нико га из полиције од тада није контактирао, нити је добио било какву пријаву.

„Срећа у несрећи је што сам ја задобио тешке повреде, што је основни доказ да је било полицијског насиља&qуот;, закључује Лука.

Каже да планира подношење кривичне пријаве против лица које га је повредило.

Погледате и овај видео: Блокада суда у Новом Саду - бука, катанци и бибер спреј

Случајеви полицијске бруталности стизали и до Стразбура

У јануару ове године Европски суд за људска права у случају Лакатош и други против Србије пресудио је да је, између осталог, било полицијске бруталности и тортуре над приведенима 2007. године због сумње да су извршавали пљачке на северу Србије.

Готово 18 година касније, суд у Стразбуру установио је да је један од оптужених, који је први био ухапшен, био мучен у полицијској станици, где је изнуђено његово признање.

Србији је наложено да четворици подносиоца захтева суду исплати новчане надокнаде, али не и да кривично гони полицајце који су насиље спровели.

Исти суд је у јуну ове године пресудио у корист Матије Николића, Рома који је 2012. године као малолетник био жртва полицијске бруталности у Бачком Петровцу, где су га службеници МУП-а претукли, услед чега се онесвестио.

У Стразбуру су утврдили да истрага поступања полиције није била адекватна, па је Србија дужна да исплати Николићу готово 4.000 евра одштете и надокнаде претходних судских трошкова, али ни у овој пресуди не спомиње се санкционисање директних починилаца.

Пред истим судом спор је добио и Зоран Станимировић, који је 2001. године осуђен за двоструко убиство надомак Смедерева, због чега је у затвору провео 15 година.

Ипак, његово признање изнуђено је услед мучења у полицијској станици у Смедереву, због чега је ослобођен и на основу одштете добио је више од 20.000 евра, али службеници МУП-а нису одоговарали за почињена дела.

Притужби грађана на полицијску бруталност било је и после протеста због најаве увођења полицијског часа у борби против ширења корона вируса у јулу 2020, када је током више дана дошло до сукоба демонстраната и полиције.

Ни у једном од десетина процеса није утврђена индивидуална кривична одговорност припадника МУП-а, док је само један случај правоснажно окончан надокнадом нематеријалне штете, рекли су у јулу 2024. из Београдског центра за људска права.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Протести, инциденти и привођења у Београду и Новом Саду
• Протести у Београду у фотографијама: Сузавац, коњица и сукоби са полицијом
• Од короне, преко политике, до насиља на улицама – зашто се дијаспора придружила протестима
• Бибер спреј, гумени меци и хапшења током највећих протеста у Турској у претходној деценији
• Гумени метак у новинарку уживо
• Масовни протести и нереди у Грчкој због тешке железничке несреће

(ББЦ Невс, 07.16.2025)