Šmit nametnuo odluke koje se odnose na integritet izbornog procesa i izmirenje duga Viaduktu

Šmit se javnosti obratio putem video snimka, a svoje odluke je obrazložio kao "mere za zaštitu funkcionalnosti BiH”.

Kada je reč o izbornom procesu, visoki predstavnik je doneo odluku da Centralna banka BiH iz svoje, zakonski definisane dobiti, izdvoji sredstva za nabavku izbornih tehnologija koje će biti primenjene na opštim izborima 2026. godine.

"Sa ovom odlukom, Centralna banka može staviti svoje prihode na raspolaganje institucijama BiH u svrhu osiguranja transparentnih i fer izbora. Niko se time ranije nije ozbiljno bavio u budžetskom planiranju, a izbori su osnova svake demokratske države", istakao je Šmit.

Prema njegovim rečima, ključne reforme izbornog sistema odnose se na na uvođenje novih tehnologija, kao što su elektronska identifikacija birača i skeneri glasačkih listića, dodavši da se one ne mogu sprovesti bez obezbeđenog budžeta.

Predstavnički dom Parlamentarne skupštine BiH usvojio je studiju izvodljivosti za te tehnologije, ali sredstva za njihovu nabavku nisu planirana u nacrtu državnog budžeta za ovu godinu, zbog čega je visoki predstavnik i nametnuo ovu odluku.

Odlukom je precizirano i da preostala sredstva iz dobiti Centralne banke mogu biti korištena isključivo za potrebe finansiranja državnih institucija, čime se jača fiskalna stabilnost i institucionalni kapaciteti BiH.

Kada je reč o izmirenju duga prema slovenačkoj firmi “Viadukt”, po osnovu odluke Arbitražnog veća u Vašingtonu, Šmit je nametnuo odluku prema kojoj će se te obaveze isplatiti iz sredstava prikupljenih od akciza, koje stoje na jedinstvenom računu još od 2018. godine.

Dug će se izmiriti iz dela koji pripada Republici Srpskoj (RS), čime se sprečava finansijska blokada državnih institucija poput Centralne banke i Agencije za pružanje usluga u vazdušnom saobraćaju (BHANSA).

Visoki predstavnik je naveo da je važno da “dugove izmiruju oni koji ih naprave”, ističući da je za dug prema firmi “Viadukt” odgovorna Vlada RS, podsetivši da je Željka Cvijanović, u to vreme premijerka RS, potpisala ugovor sa Savetom ministara BiH da će RS isplatiti dug slovenačkoj firmi.

"Postoji jasno opredeljenje i obaveza Republike Srpske. Ali nažalost, od tada, 2017. godine, nije isplaćen nijedan fening. Ja ne mogu prihvatiti da država vraća dugove entiteta. To nije moguće", naglasio je on.

Dodao je da njegovom odlukom neće biti pogođena budžetska stabilnost RS niti će biti uticaja na isplate obaveza prema građanima tog bh. entiteta.

Šmit je istakao da posle njegove odluke Centralna banka BiH više neće strahovati od gubitka imovine, a da BHANSA sada može "osigurati pozitivan ambijent za kontrolore leta koji rade ključni posao."

"Ove institucije su ključne za građane i ne mogu biti u opasnosti zbog neodgovornog ponašanja. S njima se ne može igrati", naveo je visoki predstavnik.

Prema arbitražnoj odluci, BiH mora da isplati dug slovenačkoj firmi „Viadukt” u iznosu od 56,3 miliona, nastao zbog odluke Vlade RS da jednostrano raskine ugovor o koncesiji za izgradnju hidroenergetskog sistema na Vrbasu.

Političkim liderima je poručio da "građani ove zemlje predugo čekaju funkcionalne institucije" i pozvao ih da usvoje budžet za 2025. godinu bez daljih odgađanja.

"Vreme je da se prestane sa političkim igrama. Građani imaju pravo na izbore u kojima će njihov glas biti poštovan, a rezultati biti verodostojni", zaključio je visoki predstavnik.

Još je rekao da je ove odluke nametnuo u interesu svih građana BiH.

"Ovo je razlog zbog čega međunarodna zajednica, kroz EUFOR i Kancelariju visokog predstavnika (OHR), još ima konačnu izvršnu odgovornost u ovoj zemlji”, naveo je Šmit.

Premijer RS Višković kaže da neće biti prihvaćene Šmitove nametnute odluke

 Premijer Republike Srpske (RS) Radovan Višković izjavio je danas u Banjaluci da Vlada tog entiteta ne prihvata odluke koje je nametnuo visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini (BiH) Kristijan Šmit.

"RS neće prihvatiti odluke Šmita, jer on za RS ne postoji kao visoki predstavnik. Njegovo imenovanje nije potvrđeno u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (UN), on je nelegalan i za nas je samo turista", rekao je Višković na konferenciji za novinare.

On je naveo da je Vlada RS donela zaključak kojim od srpskih predstavnika u Savetu ministara BiH zahteva da ospore Šmitove odluke, a da javna preduzeća koja su, kako je kazao, oštećena Šmitovom odlukom, pokrenu sudske sporove protiv njega.

Višković je dodao da RS "nije bežala" od svoje obaveze da isplati dug slovenačkoj firmi "Viadukt" i naveo da je predlagala da se taj dug izmiri iz dobiti Centralne banke BiH.

"Pravobranilaštvo BiH je iznelo stav da je nemoguće da se dug Viaduktu isplati na račun pravnih zastupnika te firme, koji je se nalazi na Kanalskim ostrvima i radi se o of-šor računu. Ovde se radi o tome da se Šmit ugradi u milione i da pribavi sebi sredstva za penziju", rekao je on. 

Višković je naveo da se dug "Viaduktu" neće izmiriti iz budžetskih sredstava, već sa jedinstvenog računa Uprave za indirektno oporezivanje BiH od akciza i putarina, odnosno sredstava koja pripadaju "Putevima" i "Autoputevima RS".

Govoreći o nabavci opreme za izborni proces, Višković je rekao da je ta oprema već više od godinu na prostoru BiH i da je Šmitova odluka "samo legalizacija tog procesa".

On je optužio Šmita da je umešan u "ozbiljne kriminalne radnje u BiH" i naveo da će RS pozvati međunarodne istražne organe da ispitaju obe nametnute odluke.

Šmit je danas nametnuo odluke koje se odnose na isplatu duga slovenačkoj firmi "Viadukt", po osnovu arbitražne presude, kao i na integritet izbornog procesa u BiH, imajući u vidu da u Savetu ministara BiH nije postignut dogovor rešavanja tih pitanja u državnom budžetu.

Dug "Viaduktu" iznosi 65,3 miliona evra, dok je prema studiji Centralne izborne komisije BiH za nabavku izbornih tehnologija potrebno oko 56,4 miliona evra.