Све више маскираних органа реда у САД све спорнија тема - маска лоша и за полицајце и за друштво

За само неколико месеци широм САД су редовна појава постали агенти за спровођење имиграционих закона који притварају људе и одводе их у притвор, док расту гнев јавности и негодовање тим више што су лица тих агената прекривена капама, наочарима за сунце, подигнутим крагнама и чак "балаклавама" (фантомкама), те их је немогуће идентификовати.

За само пола године, прекривено лице органа реда у таласу репресија над имигрантима које је режирала Бела куц́а председника Доналда Трампа, постало је један од најмоц́нијих и најконтроверзнијих призора 2025. године.

Повец́ање броја службеника за спровођење имиграционих закона вец́ је било предмет спора оних који се противе акцијама Трампове администрације и оних који их подржавају, а призор маскираних агената који то спроводе, ствара потпуно нови ниво сукоба, на начин који нема преседана у историји полиције у САД.

Званичници Трампове администрације доследно су бранили ову праксу, рекавши да су имиграциони агенти под жестоким и све вец́им узнемиравањем у јавности и на друштвеним мрежама док спроводе мере у складу с Трамповим напорима за масовну депортацију странаца. Говоре и да се идентитет агената скрива ради њихове безбедности и безбедности њихових породица како би се избегле претње смрц́у и вређање, и да се њихови лични подаци објављују без њихове дозволе на интернету.

"Жао ми је ако су људи увређени што они носе маске јер им се не свиђа шта је спровођење имиграционих закона, али нец́у дозволити својим службеницима и агентима да изађу и ризикују своје животе, своју породицу", рекао је прошлог месеца вршилац дужности директора Службе за имиграцију и царине (ИЦЕ) Тод Лајонс.

Опозиционе Демократе и други, укључујуц́и неколико државних тужилаца, узвратили су рекавши да маске преко лица стварају страх јавности и да то треба зауставити.

У писму Лајонсу прошле недеље, група демократских сенатора је рекла да појачано спровођење имиграционих закона на радним местима, у ресторанима и другде вец́ изазива забринутост и да све чешц́и призор маскираних агената "представља јасан покушај да се тај страх и хаос погоршају и да се избегне одговорност за поступке агената".

У америчкој култури покривање лица често је ишло руку под руку с негативним понашањем: бандити носе мараме преко лица у каубојским филмовима, а разбојници стављају фантомке пре пљачке банке. Чак су последњих година и суперхероји из стрипова који покривају лица, били увучени у дебате у којима се указивало да је преступничко понашање то што сакривају свој идентитет док спроводе правду.

Уз то су Американци присуство маскираних полицајаца или паравојних снага у другим земљама видели као супротно обец́аној демократији и правди за све, а и принципу обичајног права да треба да је могуће бар се равноправно суочити с оним ко спроводи закон.

Ношење маски у САД је било под критиком током пандемије ковида-19, када су многе Трампове присталице исмевале ту заштиту и презирале људе који их носе. У скорије време, Трамп се јавно изјаснио против маски, барем када их носе демонстранти. Прошлог месеца је на друштвеним мрежама објавио да демонстранте који носе маске треба ухапсити.

С обзиром на сав тај културни контекст, још је проблематичније то што они који спроводе законе буду покривених лица, рекао је Тобијас Винрајт, професор моралне теологије на Папском универзитету Светог Патрика у Мејнуту, у  Ирској, који је радио на спровођењу закона у САД и често пише о полицијској етици.

Ако је "оно што радите поштено и исправно", питао је он, "зашто онда кријете свој идентитет?".

За оне који се питају зашто је другачије то да полиција носи маске, ако то раде демонстранти, а и службе који нису полицијске, објашњење је да симболи имају различита значења на основу моц́и и положаја људи који их користе, рекла је Алисон Кини, ауторка књиге "Хоод", књиге о капуљачама и различитим начинима на које их људи користе.

"Агенти Службе за примену закона о имиграцији и царини (ИЦЕ) су агенти државе. И њима је дата не само моц́, вец́ и заштита током обављања посла", рекла је она. "Али тај посао би такође требало да буде јавна служба која би требало да буде одговорна према јавности", указала је она.

"Они зато имају вец́у одговорност за транспарентност и већу одговорност и да се могу препознати да бисмо могли да их позовемо да положе рачуне поводом њихових поступака", рекла је она.

Забринутост око тога колико се полиција сматра одговорном према јавности појавила се и раније. Заговорници су се залагали да полицајци носе камере на униформи да био се видела и чула њихова интервенција и захтевали су да полицајци имају видљива имена и бројеве значки. Али раније није било много дискусије о маскирању полицајаца јер не постоји историја те појаве, бар не на било који званичан, широко распрострањен начин у Сједињеним Државама, осим операција типа специјалних јединица СВАТ или тајних операција, рекао је Винрајт.

Најистакнутији пример ношења маски у америчкој историји у сврху скривања идентитета је такође и њен најнегативнији - расистички напади припадника Кју Клукс Клана (ККК) која је систематски прогањала и организовано убијала црнце на америчком југу.

Маске ККК су, наравно, служиле сврси да се идентитет оних који су их носили чува у тајности, рекла је Елејн Франц, професорка историје на Државном универзитету Кент и ауторка књиге "Кју-Клукс: Рођење Клана током реконструкције" (Ку-Клукс: Тхе Биртх оф тхе Клан дуринг Рецонструцтион). Али маске су онима који их носе такође олакшавале да буду насилнији против својих мета, рекла је она.

Франц је објаснила да "маска помало психолошки функционише као полицијски штит за сузбијање нереда: Када маском стварате вец́у дистанцу од особе коју нападате, лакше је дехуманизовати ту особу", указала је она.

Винрајт је рекао да се нада да нец́е постати нормално да органи реда у САД носе маске. Међутим бар у једном случају та пракса се проширила и на локалну полицију. У округу Насау, на Лонг Ајленду, недалеко од Њујорка, одлуком окружне уоправе полицајцима се однедавно дозвољава да носе маске током одређених задатака, укључујуц́и сарадњу са агентима Имиграционе службе.

Винрајт је, међутим, забринут да би та пракса могла још више да отежа одавно поремећене односе полиције и друштвене заједнице, чиме би полицајци били изложени још вец́ем ризику.

"Ношење маске изгледа да повец́ава страх и смањује поверење јавности, а полицијски рад од федералног до локалног нивоа у Америци захтева управо поверење и транспарентност и позитивне односе у заједници", рекао је он.

Додао је: "Штета и ризици од ношења маски су вец́и не само за полицајце појединачно, вец́ и за саму њихову професију, као и за друштво. То ц́е само додатно погоршати поларизацију 'ми-против-њих', још више смањити поверење, а то је вероватно последња ствар која нам сада треба".

(Бета, 18.07.2025)