Dan kada je otišao Pansa! Ponovo su ostali tragovi nepoštovanja! Zar opet?

Samo što sam došao, malo posle pola dva. Još uvek mi je ljuto u očima. Nisam mogao u kolonu. Krenuli smo Gec i ja, moj "ljuti protivnik" sa malog fudbala nedeljom u Učiteljskoj školi. "Ne mogu, idem..." Nisam imao snage da gledam nemoćan kako odlazi još jedan deo našeg detinjstva, mladosti. Ma, deo života koji smo žedni ispijali. Novosadska ulica, naši roditelji učinili su nas ljudima. LOPTA! Ta najlepša igračka. Nije čudno, nismo je ostavili. Lopta je i Saši i