'Градић ц́е изумрети': Италија тражи одговоре на пад наталитета
Могу ли подстицајне мере италијанске владе да реше лошу демографску слику државе?

Шетајући уском главном улицом његовог градића на североистоку Италије, Ђакомо де Лука показује на затворене објекте: два супермаркета, берберницу, ресторане.
На свима су спуштене ролетне и избледели натписи изнад врата.
Број становика лепог градића Фрегоне, у подножју планина, као и многих у окружењу опада, јер Италијани имају све мање деце и све више њих се сели у веће градове или одлази у иностранство.
Сада локалној основној школи прети затварање, и градоначелник је забринут.
„Настава за будуће прваке можда неће ни почети, јер имамо само четворо деце.
„Хоће да је затворе”, објашњава Де Лука.
Да би школа добила средства од државе, потребно је да има најмање 10 ученика у сваком разреду.
„Пад броја рођених и укупног броја становника ја изузетно велики”, каже Де Лука.
Градоначелник процењује да се број становника Фрегоне, удаљене око сат времена вожње од Венеције, смањио за готово петину у последњих десет година.
До јуна 2025. године рођене су само четири бебе, а већина од око 2.700 преосталих становника су старији људи - од мушкараца који испијају јутарњи просеко, до жена које пуне торбе цикоријом и парадајзом на недељној пијаци.

Де Лука каже да би затварање првог разреда била тачка без повратка за Фрегону.
Ако је деца напусте ради школовања, плаши се да се никада више неће вратити.
Зато обилази околна места, а чак је посетио и оближњу фабрику за производњу пице, покушавајући да убеди родитеље да упишу децу у његовом градићу и тако помогну опстанку школе.
„Нудимо превоз минибусом од куће до школе и могућност да деца остану у школи до шест поподне и то све о трошку општине.
„Забринут сам и ако се овако настави, мало по мало градић ће изумрети”, каже градоначелник за ББЦ.
- Један дан у „школи на точковима&qуот; на истоку Србије
- Како земље треба да се боре против пада наталитета
- Комадић слагалице који недостаје у паду наталитета – мушкарци
Исти проблем у целој Италији
Демографска криза не погађа само Фрегону, већ и целу Италију и све је озбиљнија.
Током последње деценије, број становника у земљи смањио се за скоро 1,9 милиона, а број рођених беба опада већ 16 година заредом.
Данас, Италијанке у просеку рађају само 1,18 деце, што је најнижа стопа икада забележена.
То је испод просечне стопе фертилитета у Европској унији од 1,38, и далеко испод укупне стопе од 2,1 детета по жени потребне за просто обнављање становништва.
Упркос настојањима да се подстакне рађање и бројним политичким говорима о подршци породици, десничарска влада Ђорђе Мелони није успела да заустави овај пад.
„Мора много да се размишља пре него што се одлучите на дете”, признаје Валентина Дотор, док разговарамо на главном тргу у Фрегони, а њена десетомесечна ћерка Дилета гуче у колицима.

Током првих годину дана од рођења ћерке Валентина прима месечну накнаду од око 200 евра, и за мало је пропустила државни подстицај од 1.000 евра за децу рођену током 2025. године.
Дражава је увела и нове пореске олакшице, као и дуже породиљско одсуство за родитеље.
Валентина сада мора да се врати на посао и каже да је и даље веома тешко обезбедити ко ће да брине о деци по приступачној цени.
„Нема много беба, али нема ни довољно места у вртићима.
„Имам среће што моја бака може да чува моју ћерку, али да није ње, не знам где или коме бих је оставила”, каже она.
Због тога су њене пријатељице обазриве у погледу мајчинству.
„Тешко је – због посла, школе, новца
„Постоји нека помоћ, али није довољна да би људи одлучили да имају децу и то неће решити проблем&qуот;, додаје Валентина.
- Светски дан становништва: Један дан у сеоским пустињама на југу Србије
- Мали водич за родитеље у Србији: Како до помоћи државе када добијете дете
- Активисти који желе да свет има више беба и верују да у Белој кући имају савезника
Саморганизовање
Нека предузећа у регији Венету решила су да ствари узму у своје руке.
Надомак Фрегоне, у долини је велика индустријска зона, где има много малих и средњих предузећа, од којих су многа породична.
Компанија Иринокс (Иринокс), која производи индустријске расхладне уређаје, одавно је препознала проблем запослених да ускладе родитељства и посао.
Одлучила је да предузме одређене мере да не би губила драгоцене раднике.
Удружили су се са још седам фирми и заједно отворили дечији вртић надомак индустријске зоне.
Није бесплатан, али је знатно повољнији од других и веома је практичан.
Прво је обданиште те врсте у Италији.

„Било ми је веома важно да знам да могу да оставим сина два минута од посла, јер ако затреба, могу одмах да стигнем до њега”, каже Меланија Сандрин, једна од руководилаца у сектору финансија компаније.
Без вртића, повратак на посао после породиљског одсуства био би јој много тежи, јер није желела да се ослања на њене родитеље, а државни вртићи углавном не примају децу на целодневни боравак.
„Постоји и листа приоритета, а места има веома мало”, каже Меланија.
И она, као и Валентина, одлагала је рађање детета до касних 30-их, желећи да се најпре оствари у каријери.
Чак ни сада није сигурна да ће имати још једно дете.
„Није лако”, признаје.
Све више жена у Италији одлучују да касније рађају, што такође доприноси ниској стопи наталитета.
Италији су, због свега тогапотребне „темељне, свеобухватне промене” за решавање демографских проблема, сматра Катја да Рос, извршна директорка компаније Иринокса.
„Није помоћ од 1.000 евра оно што прави разлику, већ услуге попут бесплатних вртића.
„Ако желимо да променимо ситуацију, потребне су нам одлучне мере”, каже Катја да Рос.

Друго могуће решење је повећање имиграције, што је прилично спорна тема за владу Ђорђе Мелони.
Више од 40 одсто радника у компанији Ириноксу су странци.
На једном зиду фабрике постављена је мапа света на којој су обележена места из којих долазе заполесни - од Монголије до Буркине Фасо.
Да Рос сматра да ако наталиет неочекивано нагло порасте Италији, као и регији Венету, биће потребно више страних радника да би се одржала привреда.
„Тако ће изгледати будућност”.

Крај једне школе
Чак ни имиграција није успела да спаси школу у оближњем Тревизу.
Основна школа Пасколи је у јуну 2025. затворила заувек врата, јер није било довољно ученика за одржавање наставе.
Опроштајном скупу на школским степеницама присуствовало је само 27 ученика и тада је спуштена италијанска застава.
„Тужан је ово дан”, рекла је Елеонора Франчески, која је последњи пут у ову школу дошла по њену осмогодишњу ћерку.
Од септембра, мораће да је води у другу школу која је много даља.
Елеонора не верује да је пад наталитета једини кривац.
Школа Пасколи није имала наставу у поподневним часовима, што је отежавало живот запосленим родитељима, па су децу уписивали у школе у другим местима.
Директорка школе има друго објашњење.
„Ова област се променила јер је овде дошло много људи из иностранства”, изјавила је за ББЦ Луана Скарфи, алудирајући на две деценије имиграције у регију Венето због великог броја фабрика и расположивих радних места.

„Зато су неке породице одлучиле да децу упишу у школе у областима где је мањи прилив имиграната.
„Из године у годину, све је мање родитеља желело да упишу децу у нашу школу”, рекла је директорка на енглеском језику, алудирајући на напетости у заједници.
Уједињене нације процењују да ће се број становника Италије, којих сада има 59 милион, смањити за око пет милиона у наредних четврт века.
Истовремено, становништво стари што је додатни терет за италијанску привреду.
Мере које је до сада применила влада за решавање овог проблема су само загребале површину.
Али, Елеонора сматра да родитељима попут ње треба много више помоћи у виду разних услуге, а не само новчана давања.

„Добијамо месечне чекове, али нам је потребна и практична подршка попут бесплатних летњих кампова за децу”, каже она, мислећи на тромесечни летњи распуст који почиње у јуну и који може да представља ноћну мору за запослене родитеље.
„Влада жели виши наталитет, а истовремено нам не помаже
„Како у оваквој ситуацији да имамо више деце?”, пита се Елеонора.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
- Колико људи може да поднесе Земља
- Због чега Србија губи битку са белом кугом - пет разлога
- Жене које не желе да рађају због климатских промена и утицаја на свет
- Да ли је свет спреман за масовне миграције због климатских промена
- 'Бела куга' је светска криза: Зашто људи немају онолико деце колико заиста желе
- Како је љубав постала државно питање у Јужној Кореји
(ББЦ Невс, 07.21.2025)
