Како уличице Старог Дубаија одолевају екстремним вруц́инама

Много пре него што смо могли да се ослонимо на клима уређаје, у старом делу Дубаија користиле су се разне домишљате технике за расхлађивање домова током несносних врућина.

Те методе данас поново оживљавају.

Нема такве врућине као што је поподневна врелина у Дубаију.

Неумољива је и често достиже смртоносне температуре.

Али, постоји мање познат део града где се можете расхладити, и то на старомодан начин - без клима уређаја.

Док улазим у уске пролазе историјског кварта Ал Фахидија, дела Старог Дубаија, проналазим склониште од подневног сунца.

Овда су уличице у сенци захваљујући високим зидовима, и као да призивају свеж поветарац, ниоткуда.

Нека врста милосрдне чаролије.

Расхлађени и некако укроћени пустињски ветрови.

Људи који су изградили ово место тачно су знали шта раде.

Изнад мене, уздижу се четвороспратни расхладни торњеви - генијалне конструкције које су некада хладиле стамбене просторе испод њих.

Данас у њима бораве голубови.

• Хватач ветрова - древна технологија за расхлађивање
• Србин који је изградио Дубаи из темеља
• Аустралијски град у коме људи живе под земљом, а имају и српску цркву

У овом мирном и скромнијем делу града, луксуз је замењен креативношћу и функционалношћу.

У архитектури улица огледа се еколошка мудрост народа који је схватио како може да преживи и прилагоди се суровим условима пустиње.

Делови историјског кварта Ал Фахида потичу још из 18. века.

Архитектонски елементи који служе за пасивно хлађење и који су отпорни на топлотне таласе, данас постају све релевантнији.

Они надахњују савремену архитектуру, па чак и планирање читавих градова.

Данас се урбанисти у потрази за решењима за климатске промена и пораст температуре у свету угледају на места попут Старог Дубаија.

Није ни чудо.

Ако паметна архитектура може да расхлади људе у Дубаију, можда може да помогне и остатку света?

Прошле године, температуре у Дубаију достигле су паклених 51 степени Целзијуса, док је спољни осећај, који подразумева и влажност ваздуха, достизао чак 62 степена.

У Уједињеним Арапским Емиратима (УАЕ) клима уређаји су широко распрострањени и чине више од 70 одсто укупне потрошње електричне енергије током летњих месеци.

Међутим, заговорници традиционалних метода пасивног хлађења тврде да би ови проверени приступи прављења хлада и управљања ваздушним струјама могли да помогну људима да се расхладе без огромних рачуна за струју.

„Емираћани су градили куће које су биле потпуно отпорне на пустињу”, каже мој водич Нур Ахмед.

„Расхладни торњеви користили су се за хватање хладнијег ваздуха споља и избацивање топлог ваздуха изнутра”, додаје он.

Показујући пролазе Старог града који личе на лавиринт, Ахмед објашњава како високи зидови штите пешаке од несносног сунца.

Након што је Стари Дубаи изникао из пустињског песка у 18. веку, постао је популарно стамбено насеље када су преци данашњих Емираћана прешли из номадског начина живота на сталније насеобине дуж природног рукавца мора који кроз град.

Првобитни становници осмислили су домове отпорне на екстремну климу Арабијске пустиње.

Користили су технике као што су расхладни торњеви, затворена дворишта, прозори затворени резбареном дрвеном решетком познатим као машрабија, куће грађене од коралног камена, и уске пешачке пролазе познате као сике.

„Лепота архитектуре Ал Фахидија је у чињеници да користи више метода пасивног хлађења које заједно одржавају свежину у кварту”, каже Ахмед Ал Џафлах, виши предавач културе у Центру за културно разумевање а Дубаија шеик Мухамед бин Рашид Ал Мактум, непрофитне организације која промовише културу и историју Емирата.

„Наши преци су изградили свеобухватан архитектонски систем који је оптимизовао проток ваздуха, обезбеђивао хлад и минимализовао изложеност сунцу, и све је то било је кључно за одржавање пријатне температуре у Старом Дубаију”, додаје он.

Традиционални расхладни торњеви постављени на крововима, омогућавају природну вентилацију и расхлађивање унутрашњости објеката тако што хватају ветрове на вишој надморској висини и усмеравају их ка унутра.

Хладан ваздух се затим кружно распоређује по простору, док се топао ваздух уздиже и излази напоље.

У неким случајевима, овај метод може да смањи унутрашњу температуру и до 10 степени.

„Ови расхладни торњеви су један од најделотворнијих метода расхлађивања кућа у области Персијског залива”, каже Врушали Матре, ванредна професорка ентеријера и пројектовања на Универзитету Хериот-Вату у Дубаију.

„Зато се примењују у многим савременим зградама и комплексима, међу којима су комплекс Мединат Џумејра и џамија Халифа Ал Тјер, зелена џамија Дубаија, која је 2016. године добила ЛЕЕД сертификат (сертификат зелене зграде који додељује Амерички савет за зелену градњу)”.

Већина вила у кварту Ал Фахидију има унутрашња дворишта која функционишу као природни регулатори температуре, омогућавају хладнијем ваздуху да се током ноћи спушта и улази у околне просторије.

Таква дворишта, која имају високе зидове, широке стрехе и понекад густо зеленило, пружају заштиту од песка и прашине, а уједно смањују изложеност сунцу.

Истраживање у Шпанији показало је да овакав тип архитектуре може да смањи потребе за хлађењем објеката и до 18 одсто.

Зидови вила у Ал Фахидију имају прозоре затворене резбареном дрвеном решетком, познате као машрабије, које се користе за регулацију светлости.

Студија из 2024. године, која је симулирала ефекат ових архитектонских елемената, открила је да они такође могу да снизе температуру у затвореном простору за најмање три степена Целзијуса.

„Дворишта у Старом Дубаију не само да пружају природну светлост, хладан ваздух и хлад, већ и миран, унутрашњи простор за станаре у складу са локалним начелом приватности и заштите”, додаје Матре.

Некада су Емираћани користили светли корални камен да би се одбијала сунчеву светлост и смањило упијање топлоте у зградама, али УАЕ данас забрањује вађење корала због заштите морског света.

Ипак, коришћење светлијих боја на фасадама и даље је једно од најефикаснијих решења за смањење унутрашње температуре.

Зграде у Старом Дубаију такође имају облоге и биљке, међу којима су високе палме које стварају природни хлад.

„Можда најпотцењенији, али подједнако важан метод пасивног хлађења у Ал Фахидију је сика”, каже Ахмед Ал Џафлах.

Сике су традиционални архитектонски елемент Емирата - уски пешачки пролази, широки свега два до три метра, који воде између вила и повезују их са отвореним јавним просторима.

Ови уски пролази омогућавају слободну циркулацију ваздуха, често стварајући пријатан поветарац који долази са природног морског рукавца познатог као Дубаи Цреек.

„Туристи обожавају да седну и одморе се у сикама током наших пешачких тура.

„Тамо је изузетно пријатно и мирно”, додаје Ал Џафлах.

Архитекте у Уједињеним Арапским Емиратима данас користе традиционална начела за пројектовање зграда са системима пасивног хлађења за ублажаваје екстремних врућина.

Узмимо за пример Масдар Сити, познато насеље на периферији Абу Дабија, које тежи да буде водеће у свету у погледу одрживости.

Урбанистичко решење овог насеља, где су зграде густо распоређене зграде и улице су уске, максимално користи хлад и ветрове за природну вентилацију, снижавајући температуру околине и до 10 степени у односу на околно подручје.

Зграде у Масдар Ситију интегришу методе пасивног хлађења, међу којима су расхладни торњеви и изрезбарене фасаде, што омогућава мању потрошњу енергије за 40 одсто у односу на класичне објекте у Абу Дабију.

Званичници наводе да су овакве иновације помогле граду да смањи укупну потрошњу енергије за 38,4 одсто.

„Масдар Сити је мудро оживео старе локалне архитектонске елементе који смањују потребу за механичким системима хлађења”, каже Шерихан Алшахед, ванредна професорка одрживих урбаних заједница на Арапској академији за науку, технологију и поморски транспорт у Египту.

„Какос у ове технике нискотехнолошке и јефтине, лако могу да се примене и прилагоде”.

Зато се у многим савременим грађевинама у Емиратима примењују традиционални архитектонски елементи надахнути зградама у Старом Дубаију.

У Мединат Џумејру, луксузном стамбено-пословном комплексу у Дубаију, има много расхалдних кула и уских уличица ради боље циркулације ваздуха и стварање пријатније микроклиме.

У џамији Халифа Ал Таџер, једној од најновијих грађевина у Дубаију, мали отвори на врху и дну стубова омогућавају вертикално струјање ваздуха.

„Иако ово није класичан расхладни торањ, овај пројекат паметно користи технологију хватања ветра у савременом контексту, који хлади простор без потпуне зависности од вештачких система”, каже Матре.

Расхладни торњеви и њихове савремене варијанте данас могу да се виде широм света - од болнице Роиал Цхелсеа у Лондону, до куће са расхладним торњем у држави Јути, у Сједињеним Државама (САД).

Куле близнакиње Ал Бахр, пословни комплекс у Абу Дабију, опремљене су прилагодљивим машрабијама које се отварају и затварају у зависности од положаја сунца.

Тиме се регулише количина дневне светлости која улази у објекат и смањује се одсјај.

Музеј Лувр Абу Даби такође има куполу надахнуту машрабијом.

Савремена здања такође све више користе унутрашња дворишта, међу којима су Џамија шеик Заједа у Абу Дабију и тржни центар Мирдиф у Дубаију.

Слична архитектонска решења нису реткост ни у другим деловима света.

Кућа названа Бреатхинг Валл Ресиденце у Трисуру, у Индији, и Оптицал Гласс Хоусе у Хирошими, у Јапану, два су примера како се унутрашња дворишта користе за пасивно хлађење у веома различитим климатским условима од оних у Персијском заливу.

„Ове методе пасивног хлађења […] могу да се примене свуда у свету и да се прилагоде локалној клими”, каже Алшахед.

„На пример, у тропским областима у обзир морају да се узму киша и влажност, а у подручјима умерене климе, мора да се обрати пажња на значајне температурне осцилације и термоизолацију”.

Оно што повезује Стари Дубаи из 18. века и данашње енергетски ефикасне зграде јесте концепт пројектовања грађевина у складу са окружењем.

„Чак и данас, разумевање амбијенталног окружења и пројектовање у складу са њим може да допринесе одрживом хлађењу домова, без употребе фосилних горива”, закључује Матре.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Шта се дешава са архипелагом вештачких острва у Дубаију
• Турски подземни град у којем је живело 20.000 људи
• Зашто живимо у „ери вештачких острва“
• Куће од конопље: Енергетски ефикасне док упијају угљеник
• Како су архитекте из Југославије градиле Африку
• Како би изгледали градови по мери жена

(ББЦ Невс, 07.22.2025)