Шта нам 'суперматорци' говоре о здравом старењу

Када је кардиолог Ерик Топол први пут видео 98-годишњу госпођу ЛР на лекарском прегледу, нешто му је одмах привукло пажњу.

Приметио је да је дошла без ичије пратње и упитао ју је како је стигла до болнице.

„Довезла се сама”, каже доктор за ББЦ.

„Убрзо сам сазнао много више о овој изузетно живахној и здравој госпођи која живи сама, има широк круг пријатеља, али и ужива у самоћи”.

Доктор Топол има богату каријеру научника и аутора истраживања и студија.

Његово најновије истраживање бави се научним разлозима због којих неки људи живе дуже и здравије од других.

Доктор Топол упозорава да не треба веровати митовима и псеудонауци, попут суплемената против старења за које не постоје никакви научни докази, као ни процедурама и терапијама које се продају без икакве научне основе.

„Можда ћемо једног дана имати чаробну пилулу која ће нам помоћи да старимо здраво, али тренутно је немамо.

„Нисмо ни близу тога”, каже он.

Које су, дакле, научно поткрепљене тајне здравог старења?

Погледајте видео: Човек који покушава да премота године

Улога генетике

Још 2007. године, доктор Топол и његов тим почели су шестогодишњи рад на секвенцирању геноме око 1.400 старијих од 80 година у САД-у, који нису имали озбиљне здравствене проблеме.

„Изузетно је тешко пронаћи људе који никада нису боловали од тежих хроничних болести, да не узимају дуготрајну терапију, а да имају више од 85 година”, објашњава доктор Топол.

Када су анализирали ову групу, познату као супер старци, тим није пронашао много генетских показатеља који би могли да објасне њихово изузетно добро здравствено стање.

Доктор Топол је упознао 98-годишњу госпођу ЛР по објављивању те студије, па она није била међу испитаницима, али је уврштена у његово најновији рад.

ЛР наводи као пример некога ко је остарио здрав, упркос породичној историји преране смрти.

„Ти људи који доживе изузетно здраву старост, чак и сто година, најчешће немају породични образац дуговечности”, каже доктор Топол.

„Можда постоји неки генетски фактор, али он очигледно није пресудан”.

То што генетика можда није пресудан фактор за здраво старење је олакшање за све који имају породичну историју прераних смрти или хроничних болести, каже доктор Топол.

'Инфламмагеинг - упално старење'

Резултати поменуте студије навели су доктора Топола да изнесе теорију по којој 'супер старци' имају ниже нивое хроничне упале која је типична за болести повезане са старењем.

Упала је природан и здрав одговор организма на повреду, инфекцију или присуство отрова.

Али када упални процес у телу предуго траје и утиче на тело, може да доведе до озбиљних проблема, међу којима су кардиоваскуларне и неуродегенеративне болести, објашњава професор Дејвид Џемс, директор истраживања на Институту за здраво старење при Лондонском универзитетском колеџу.

Овај процес познат је под називом инфламмагеинг (упално старење), додаје он.

„Проблем са хроничном упалом је у томе што личи на мајсторе који никако да оду, стално су ту и постају велика мука”, сликовито објашњава професор Џемс.

Једна од теорија је да наш савремени начин живота подстиче такве упале због несклада између начина на који су се наша тела развила и начина на који данас живимо.

„Наша тела су заиста направљена за свет у којем је храна оскудна”, каже Џемс.

„Никако нису намењена за сталан унос вишка хране, нарочито не масне, индустријски прерађене хране са високим садржајем рафинисаних састојака”.

Један од начина на који гојазност доприноси развоју болести попут дијабетеса, деменције и срчаних болести јесте путем упала, објашњава професор Џемс.

Како смањити упалу?

Већина препорука доктора Топола се поклапама са смерницама за здрав живот којих би тербало да се придржавамо.

Он саветује исхрану засновану на биљкама или медитеранску исхрану, богату воћем и поврћем.

Неопходно је и имати довољно квалитетног сна.

„Сваке ноћи се у нашем мозгу накупљају отпадни производи, метаболити, који су заиста токсични и подстичу упалу, и морамо их избацимо путем такозваног глимфатичког система, који је откривен пре неколико година”, објашњава др Топол.

Глимфатички систем, откривен 2012. године, представља систем за детоксикацију и функционише тако што уклања те отпадне супстанце кроз сложен систем канала.

Касније студије су показале да је овај систем активнији током спавања.

„Испоставља се да ако немамо довољно дубок сан […] онда не избацујемо ове отпадне производе, и они у основи добијају прилику да нам упале мозак.

„Зато морамо да спавамо дубоким сном да спречимо неуродегенеративне болести”, каже доктор Топол.

Препоручује редовну физичку активност.

„Када би вежбање било лек, то би био највећи медицински пробој који имамо”, каже он за ББЦ.

Доктор Топол каже да су брзо ходање или вожња бицикла одлични примери аеробних вежби, али да би људи требало да размотре и друге облике вежбања, међу којима су тренинг снаге и равнотеже.

„Не мора да буде интензивно, јер је свака редовна физичка активност корисна”.

Друштвена интеракција и избегавање изолације такође су повезани са мањим ризиком од развоја деменције, иако научници још расправљају о томе колики је тачно тај утицај.

Према процени комисије медицинског часописа Лансета из 2020. године, елиминисање социјалне изолације би смањило учесталост деменције у свету за око четири одсто.

Друга студија Универзитета у Сиднеју, која је анализарала резултате 13 других студија, међу којима су оне урађене у Аустралији, Северној Америци, неколико земаља у Европи, Јужној Америци, Азији, и Африци, исптила је које врсте друштвених контаката имају највећи учинак.

„Открили смо да честе интеракције, месечне или недељне, са породицом и пријатељима, као и присуство некога са ким може да се поразговара, смањују ризик од развоја деменције.

„Установили смо и да живот са другима и учешће у друштвеним активностима смањују ризик од умирања”, каже доктор Сураџ Самтани, један од аутора студије Универзитета у Сиднеју.

Сматра се да друштвени контакти доприносе когнитивној резерви, односно отпорности мозга на ефекте Алцхајмерове болести.

Осим тога, укљученост у друштво може да подстакне здраве навике, попут редовног вежбања, као и да смањи стрес и упалне процесе, наводи британско Удружење за Алцхајмерову болест.

Доктор Топол каже да је госпођа ЛР савршен пример.

„Веома је ведре природе, што је повезано са богатим друштвеним животом.

„Имала је и много хобија, слика уља на платну и освајала је награде.

„То је оно чему би требало да тежимо - здравом старењу”.

'Револуционарна промена'

Доктор Топол очекује да ће вештачка интелигенција у будућности помоћи лекарима да анализирају огромне количине података како би могли да предвиде и спрече болести повезане са старењем, и чак да предвиди у којој години живота ће се болест највероватније развити, како би правовремено интервенисали променом начина живота тих људи.

„Говоримо о спречавање болести пре него што се уопште појави, а не о томе да, кад једном добијете срчани удар, спречимо други”, објашњава он.

Док доктор Топол ову врсту анализе ризика назива „револуционарном променом”, професор Џемс је опрезнији, и истиче да није реално очекивати од људи да значајно промене начин живота, чак и када им се предоче такве информације.

„Можете се упитати зашто се сви не хране здраво?

„Зашто не примењују здраву исхрану, не једу здраву храну, не иду у теретану, не трче, и слично.

„Али већина људи нема времена за све то”, каже он.

„Не мислим да ћемо ускоро имати неко чудесно решење”.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Која је тајна дуговечности стогодишњака
• Може ли се одложити старење понашањем у складу са годинама
• Из седећег у стојећи положај: Најједноставнији тест показује како старите
• Једноставна, а моћна вежба за боље расположење
• Шик и гламур у пољима Замбије: Упознајте модну икону у 80-им
• Смањује ли се круг пријатеља како старимо

(ББЦ Невс, 07.24.2025)