Присталице нуклеарне енергије освајају терен у Бриселу

У току је борба "Нуклеарног савеза" против "Пријатеља обновљивих извора енергије" у Бриселу где је беснео дугогодишњи застој Француске и Немачке око енергије, али нуклеарни извор добија на значају последњих месеци у Европској унији.

Заговорници нуклеарне енергије освојили су нови трофеј средином јула: у свом предлогу за будуц́и буџет за период 2028-2034, о којем почињу двогодишњи преговори, Европска комисија, без навођења детаља, изгледа да отвара пут европском финансирању нуклеарне енергије.

То би представљало укидање табуа у Европи.

Када је АФП питала да ли је ЕУ спремна да финансира изградњу реактора, Комисија је пазила да не одговори конкретно на то питање које је осетљиво унутар Двадесетседморке.

Међутим, портпарол је поменуо области "потенцијално подобне" за европско финансирање: "активности" нуклеарне фисије, истраживање, "демонтажа нуклеарних постројења" и "управљање радиоактивним отпадом".

Тај "предлог се и даље мора размотрити са државама чланицама", инсистира извршна власт ЕУ, која, као што је често случај, балансира између Француске и Немачке, где је Ангела Меркел најавила убрзано постепено укидање нуклеарне енергије 2011. године после катастрофе у Фукушими, у Јапану.

Од 2023. године, Француска и Немачка имају неформални клуб земаља које бране своје енергетске приоритете.

"Европски нуклеарни савез" око Француске добија нове присталице: после Белгије у фебруару, Италија је средином јуна објавила да се придружује присталицама нуклеарне енергије, заједно са Бугарском, Хрватском, Финском, Мађарском, Холандијом, Пољском, Чешком, Румунијом, Словачком, Словенијом и Шведском, а и Грчка би могла да то учини.

"Проширење Савеза чини нуклеарно питање донекле неизбежним", наглашава Нил Макароф, стручњак за питања климатске транзиције у институту Стратешке перспективе.

Те државе су одлучне да "учине нуклеарну енергију политички неутралном", објашњава он, пошто је нуклеарна енергија последњих година била једна од најдубљих линија поделе унутар ЕУ.

Заједно са Аустријом, Немачка је један од "Пријатеља обновљивих извора енергије", поред Шпаније, Португалије, Ирске, Данске, Луксембурга и балтичких земаља.

Свака држава приређује свој неформални доручак на дане састанака Министарског савета за енергетику, а неке, попут Холандије, иду у посете између два састанка. Али, подела је мање дубока него што је била пре две године: све више влада наглашава комплементарност различитих извора енергије како би убрзале електрификацију континента.

Француска је чак рачунала на отварање Немачке откако је нови канцелар Фридрих Мерц у мају потписао колумну у штампи са Емануелом Макроном, хвалец́и "технолошку неутралност" или "недискриминаторни третман свих нискоугљеничних извора енергије унутар Европске уније".

"Немци су спремни" да изађу из "верског рата око нуклеарне енергије", изјавио је крајем маја француски министар енергетике Марк Ферачи.

Али мишљења се разликују међу министрима унутар немачке коалиције, као и о томе да ли би Немачка, нето доприносилац буџету Европске уније, отишла толико далеко да прихвати европска средства за нуклеарну енергију.

"То би потенцијално могло бити извор сукоба", сматра Нил Макароф.

Још једна битка се назире у наредним месецима: будуц́ност прописа ЕУ о обновљивим изворима енергије које би Француска желела да трансформише у директиву о "декарбонизованим изворима енергије" која би укључивала нуклеарну енергију.

Почетком јула Париз је вец́ прогласио "победу" у предлогу Комисије о климатском циљу ЕУ за 2040. годину, јер европска извршна власт експлицитно помиње концепт "технолошке неутралности" који је толико драг Французима.

Чак и у сценаријима који највише зависе од нуклеарне енергије, енергија ветра и сунца ц́е ипак доминирати европским енергетским миксом у деценијама које долазе.

По најновијим подацима Евростата, 2024. године обновљиви извори енергије представљали су 47,3 одсто производње струје у ЕУ, а нуклеарне централе у поређењу 23,4 одсто.

"Краткорочно гледано, највец́и део посла на електрификацији ц́е се односити на обновљиве изворе енергије", сматра  зато Нил Макароф.

(Бета, 24.07.2025)