BBC vesti na srpskom

'Невидљиви инвалидитет': Шта је ендометриоза и како се лечи на Балкану

Хронично доброћудно обољење јавља се код жена у репродуктивном добу. Свака десета жена има ендометриозу, подаци су стручњака.

BBC News 28.07.2025  |  Дејана Вукадиновић - ББЦ
materica, vagina, žene
Гетти Имагес

Ријечанку Ивану Прешењак годинама су болела леђа, а лекари су јој говорили да је због равних табана.

Због неуредних менструалних циклуса од 17. године је пила хормоне.

Редовно је одлазила код гинеколога и сваки преглед је био уредан.

Међутим, када се удала и престала хормоналну терапију, болови у кичми постали су неподношљиви.

После небројено прегледа различитих лекара установљено је да има ендометриозу, услед које се у женским репродуктивним органима развијају ткива или цисте - шупљинице испуњене течношћу или чврстом материјом, сличне слузокожи материце.

Уместо да после циклуса пукну, оне се задржавају ван материце и углавном изазивају крварење и сексуални односи могу да буду врло болни.

Ови симптоми се код Иване ни у једном тренутку нису испољавали.

„Од 'није ти ништа' дошло смо до тога да ми се у секунди рушио свет.

„Била сам здрава жена, а онда постала инвалид&qуот;, говори ова 37-годишњакиња из Ријеке, хрватског приморског града, за ББЦ на српском.

Ово хронично доброћудно, али неизлечиво обољење, које у просеку има свака десета жена, зову и 'чоколадним цистама' на јајницима, али је много више од самих цисти, објашњава Сара Пемпефорт, гинеколошкиња.

„Лезије (промене) могу да буду на површини стомака, док дубоки чворови (цисте) могу да захвате и црева, мокраћну бешику, мишић или лигаменте материце, дијафрагму и вагину&qуот;, каже докторка која годинама лечи жене са ендометриозом у Аустрији за ББЦ на српском.

Године лутања

Исту дијагнозу добила је и Јована Јањић из Београда, али тек после година и година лутања по ординацијама.

„Од прве менструације имам стравичне болове и даље је тако.

„Потпуно си беспомоћан&qуот;, описује 39-годишња Јована стање са којим годинама живи за ББЦ на српском.

Уочене су јој цисте, али јој је речено да су водене, које самостално пуцају током циклуса, и да не брине.

Тешили су је да су болови током менструалног циклуса природна ствар, а могуће је да се јављају јер има и полицистичне јајнике (када се лучи више мушких него женских хормона, последично стварајући цисте).

Прва два дана циклуса углавном је била у кревету и често је повраћала.

Приликом сваког разговора за посао морала је да нагласи здравствене проблеме.

Срећом, каже, сви послодавци су имали разумевања.

Када се 2016. године онесвестила и завршила у болници, саопштили су јој да заправо има чоколадне цисте.

Први пут сазнаје да су последица ендометриозе, обољење о којем је мало знала.

Симптоми могу да се јаве са првом менструацијом, а да болест још није захватила репродуктивне органе попут јајника, материце и вагине, каже гинеколошкиња Пемпефорт.

Када и због чега се ендометриоза јавља и даље се истражује, додаје.

„Досадашње студије указују да су те цисте један од састојака крви, односно да је стара крв.

„Може да буде ствар генетике, али има и елемената аутоимуних болести, с тим што још није тако класификована&qуот;, додаје.

Jovana Janjić
Јелена Јанковић
Јована Јањић

Јована Јањић је прихватила медицинско објашњење и пратила инструкције лекара.

Те 2016. је дуго лежала у болници и доктори су одлучили да је оперишу лапароскопски (кроз мале резове на стомаку лекари уводе инструменте и камеру, како би боље видели унутрашње органе на екрану), страхујући да не дође до тровања крви.

Последица таквог захвата је превремена меноупаза - процеса старења, кроз који пролази свака жена, а када нестаје менструација - и може да уследи хормонска терапија.

„Нисам сигурна да бих сада пристала на ту врсту операције, као ни да се у Србији за лечење ендометриозе примењују најновији третмани који се увелико користе у Европи&qуот;, каже ова 39-годишњакиња.

„Јако је важно да имате стручњака који ће вас водити кроз читав процес&qуот;, додаје.

Иако ендометричне цисте могу да се уклоне само хируршки, не значи да пацијенткиње треба одмах да се оперишу, указује гинеколошкиња Пемпефорт.

„Анализира се стадијум болести, годиште жене, да ли и када планира да има децу.

„На основу тога се проценује да ли је захват потребан, а уколико јесте у ком тренутку и да ли је претходно потребно преписати хормонску терапију како би се зауставио раст чворова (цисти)&qуот;, објашњава.

Погледајте шта је менопауза, промена кроз коју пролази свака жена

'Срушио ми се свет'

Док је трагала за дијагнозом, Ивана Прешењак је веровала њеној гинеколошкињи, која је била међу цењенијим у граду.

Сваки преглед је био уредан.

Материца јој је мало била скупљена, али ју је докторка уверавала да ће се проширити када затрудни.

Пошто болови у леђима нису попуштали отворила је боловање и данима је била у кревету.

Гинеколошки налази су били у реду, па су је послали код ортопеда да уради магнет кичме.

Снимак је био добар.

Нова адреса била је неурохирургија, сумњали су на упалу зглобова, али су и ти налази били уредни.

„Ни у једном тренутку нисам посумњала на ендометриозу, јер су њу пратила обилна крварења и болни односи, што код мене није био случај&qуот;, каже она.

Неурохирург је шаље код другог гинеколога и тада сазнаје да има цисту величине пет центиметара између ректума и вагине и да хитно мора на операцију.

„'Везаће ти се црева, добићеш стому (мали отвор на стомаку кроз који се избацује измет)', биле су његове речи и ја сам почела да плачем на столу&qуот;, присећа се.

Тумор маркери су били повишени, магнет карлице је показивао да отказује леви бубрег.

Ivana Prešenjak
ИВАНА ПРЕШЕЊАК/ПРИВАТНА АРХИВА
Ивана Прешењак

У наредних неколико месеци, Ивана, тада 34-годишњакиња, имала је неколико операција.

После првог захвата развила се фистула (канал између два органа или ткива који иначе нису повезан) и брзо су је послали на дигестивну хирургију - уградили су јој илеостому, мали отвор на стомаку кроз који се избацује измет.

Наредних шест месеци ју је носила.

„Била сам срећна, а лекари задовољни&qуот;, присећа се.

После једног у низу захвата, болови су се вратили два дана пошто је изашла из болнице - слуз је кренула кроз вагину.

Опет је била на операционом столу - морали су да јој уклоне део оштећеног црева.

Нови, седмочасовни захват је успео и после три месеца су јој уклонили илеостому.

„Међутим столица поново креће низ ноге - у дану сам имала по 45 - рушила сам се.

„Мислила сам да ће скинути стому и то ми је давало снаге да све прегурам&qуот;, присећа се.

Завршила је поново на хитној.

Установили су да је дошло до фекалне инконтиненције - немогућност да се контролише пражњене црева - и да је све што јој се дешавало последица ендометриозе.

Чекала ју је нова операција.

„Било ми је свега доста, али сам пристала, прочитавши у налазу да ми је уклоњено девет од 12 центиметара последњег дела дебелог црева који је пре ануса.

„Поставили су ми неуросимулатор (уређај који стимулише нерве) што је слично пејсмејекеру само што се уграђује у доњем делу тела&qуот;, додаје.

Погледајте пет ствари које треба знате о раку грлића материце

'Наступа агонија'

Последњих 15 година ендометриозу је лакше дијагностиковати, јер је развијен посебан ултразвук који се разликује од рутинског гинеколошког и којим могу јасно да се уоче те промене, указује Сара Пемпефорт.

„Лечење ендометриозе захтева приступ стручњака са вишегодишњим искуством, не само у дијагностици, већ лечењу, али и у рутинским операцијама.

„За сада само хормонска терапија може да спречи даљи развој ендометриозе, мада се многе жене плаше ње, с тим што се она одређује на основу година, стадијума, и хормонског статуса&qуот;, објашњава Пемпефорт.

Иако је била донекле под контролом, пре две године ендометриоза се вратила у живот Јоване Јањић „на најсуровији начин&qуот;.

„Ноћима сам се будила у боловима, који нису били повезани са циклусом. Нисам знала да ли ме боли кичма, доњи стомак.

„Јавља се одређена врста депресије - наступа агонија&qуот;, прича она.

Чека је колоноскопија (испитивање дебелог црева апаратом који се провлачи кроз анус) - две ендометричне цисте су уочене на дебелом цреву.

„Нико ти не говори да она може да се јави где год. Искључиво се везује за гинекологију, а шта се дешава када изађе из тог домена, ко нас онда лечи.

„Неправдено је запостављена болест, а требало би да се третира као системско обољење, јер јесте, и не напада само један део тела&qуот;, сматра Јањић.

У међувремену упознала друге жене - 'ендосестре' што јој је био, како каже, највећи антидепресив.

Сестра, партнер и најближи пријатељи су јој били највећа подршка, а недавно је отворено причала са мајком.

„Трудила сам се да кријем да је не бих додатно бринула.

„Учим да живим са овим обољењем, свеснија сам себе, сопственог тела и поштујем своју бол&qуот;, каже Јована.

'Инвалидитет који се не схвата озбиљно'

Ивана Прешењак је у међувремену добила отказ - после 15 година рада.

Успела је да добије инвалидску пензију због делимичног губитка радне способности.

Међутим, чека је суђење, јер јој оспоравају да више нема телесно оштећење због уграђеног апарата.

Супруг је све време уз њу.

„Ми смо тада у браку били тек годину дана, а ја се будим таква.

„Предложила сам му да се разведемо, јер шта ћу му таква, али није желео да оде&qуот;, прича Ријечанка, осмехујући се.

Децу не могу да имају иако су јој јајници и материца здрави, али би морала да се ослободи апарата који јој већ две и по године помаже да функционише иоле нормално.

Донело би то нове проблеме.

Ендометриоза може да утиче на плодност, али није нужно да до тога дође, јер све зависи да ли је на времена уочена, у ком је стадијуму, које органе је захватила, на који начин се лечи, објашњава гинеколошкиња Пемпефорт.

„Када ме људи виде, углавном не могу ни да претпоставе са чим се борим, јер је ово невидљив инвалидитет.

„Али ништа не добијам ако плачем и кукам. Настављам да тражим разлог да идем даље&qуот;, каже Ивана.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 07.28.2025)

BBC News

Повезане вести »

Кључне речи

Култура, најновије вести »