Sećate se potonulog broda kod Šri Lanke? Zagađenje je pogubnije nego što se mislilo

Četiri godine pošto je potonuli teretni brod izazvao najveće prolivanje plastike ikada zabeleženo, dobrovoljci na plažama Šri Lanke prosejavajući pesak i dalje nailaze na kilograme sitnog, otrovnog „platičnog peleta“.

Smatra se da su posle ekološke katastrofe sa brodom X-Press Pearl 2021. godine, milijarde plastičnih kuglica završile u moru i na obali, zajedno sa tonama motornog goriva, kiseline, kaustične sode, olova, bakarne zgure, litijumskih baterija i epoksidne smole - sve otrovne materije za vodeni svet.

Direktna šteta je bila očigledna - „plastični pelet“ je preplavio obalu i zabeleo je.

Mrtve kornjače, delfini i ribe počeli su da isplivavaju.

Ali naučnici sada ukazuju da bi šteta po životnu sredinu mogla biti dalekosežnija i trajnija nego što se ranije mislilo.

Do sada je verovatno stotine miliona kuglica uklonjeno, ali preostale mikroplastične granule veličine sočiva sve se teže pronalaze kako nestaju dublje u pesku.

Štaviše, deluje da ti komadi plastike sada postaju još otrovniji, sugeriše novo istraživanje.

„Izgleda da akumuliraju zagađenje iz okeana“, rekao je Dejvid Megson sa Univerziteta Mančester Metropolitan.

„Poput velikog hemijskog sunđera.“

„Nurdle“, kako se još nazivaju, predstavljaju sirovinu od koje se topljenjem prave plastični proizvodi i nije neuobičajeno da se velike količine transportuju u globalnom lancu snabdevanja plastikom.

• Stotine mrtvih životinja na obalama Šri Lanke
• „Najveća morska katastrofa u istoriji Šri Lanke": Koja je trajna šteta za prirodu
• Kako može da se spreči ekološka katastrofa zbog potonuća broda kod Šri Lanke

Problemi na brodu X-Press Pearl počeli su ubrzo po isplovljavanju iz Dubaija za luku Klang u Maleziji, kada je posada primetila da curi kontejner koji je prevozio azotnu kiselinu, korodirajući metalnu kutiju.

Ali nisu dobili dozvolu da kontejner koji se dimio i curio, istovare u lukama u Kataru i Indiji.

Kiselina iz kontejnera je curila brzinom od oko jednog litra na sat najmanje osam dana pošto je uplovio u vode Šri Lanke kasno uveče 19. maja 2021. godine.

Zatraženo je hitno pristajanje, ali je do jutra brod pod zastavom Singapura bio u plamenu.

Uprkos naporima posade, vlasti Šri Lanke i spasilaca u gašenju požara, vatra se proširila po celom brodu.

Dve nedelje kasnije, potonuo je, prosipajući teret i gorivo u more na oko devet nautičkih milja od jugozapadne obale zemlje, između glavnog grada Kolomba i Negomba na severu.

Ono što je usledilo, „bilo je kao iz ratnog filma“, kaže Mudita Katuvavala, ekolog i osnivač „Zaštitnika bisera“, lokalne nevladine organizacije koja je dobrovoljno pomagala u operaciji čišćenja.

Operaciju su uglavnom vodile državne vlasti Šri Lanke uz finansijsku pomoć vlasnika brodova.

„Počeli smo da viđamo kornjače koje je more izbacilo sa sličnim simptomima - koža sa tragovima opekotina i koja se ljušti.

„Nos i oči su bili crveni i natečeni, a videli smo i delfine kako isplivavaju, dok im se koža ljuštila i crvenila“, rekao je Katuvavala.

Plastičan pelet na plažama bio je „kao sneg“, kaže on, dodajući da je „bilo užasno“.

Preduzeta je velika akcija čišćenja.

Isprva su Katuvavala i njegove kolege dobrovoljci „sakupljali oko 300-400 kilograma nurdli“ svakog dana.

Vremenom je spalo na tri do četiri kilograma za nekoliko sati.

„Kuglice su se sve više raspršivale, bilo ih je teže videti jer su vremenom zatrpavane u pesku.“

Analizom, kojom se procenjuje isplativost projekta, odlučeno je da više nije vredan truda po pitanju angažovanja dobrovoljaca.

Grupe su se povukle, prepuštajući posao lokalnim grupama za čišćenje koje je organizovala država.

Istovremeno, naučnici su se zabrinuli zbog mogućnosti da plastične kuglice, ionako štetne za životinje koje ih slučajno pojedu, postanu otrovnije, kontaminirane izlivanjem ili drugim izvorima zagađenja.

Narednih godina su prikupili uzorke koji bi mogli da pomognu u praćenju efekta tokom vremena.

U novembru 2024. godine, BBC i Watershed Investigations poslali su više od 20 ovih uzoraka timu forenzičkih hemičara specijalizovanih za zagađenje životne sredine sa Univerziteta Mančester Metropolitan.

Otkrili su da su najzagađenije nurdle bile one izgorele u požaru, koje izlučuju metale pogubne za vodeni svet, poput arsena, olova, kadmijuma, bakra, kobalta i nikla.

Tim je takođe otkrio da pelet „koji i dalje kruži izgleda apsorbuje više zagađenja iz životne sredine“ i da „postaje otrovniji“, prema rečima Dejva Megsona sa Univerziteta Mančester Metropolitan.

„Kao takve će biti progutane i preneće zagađenje na morske organizme“, kaže on.

Testovi sprovedeni na ribama ulovljenim u blizini mesta katastrofe, kao i obližnje lagune Negombo, otkrili su da neke od njih sadrže iste zagađivače iz brodskog tereta i u nurdlama.

Pojedine ribe su sadržale različite nivoe opasnih metala, pronađene tokom katastrofe, koji su prelazili bezbedne granice.

Ova ekološka katastrofa se ne može odbaciti kao izvor kontaminacije, iako se takođe ne može direktno dokazati da je ona izvor, jer nije poznato da li su ove ribe jele plastične kuglice, koliko su ih unele ili da li je zagađenje došlo iz drugih izvora, kažu istraživači.

„Ali uz sve ostalo što je u tom sistemu, postoji zaista velika verovatnoća da ovo ostavlja posledice po životnu sredinu, a takođe potencijalno šteti ljudima koji se oslanjaju na taj morski ekosistem kao izvor hrane i jedu je“, dodaje Megson.

Lokalni ribari situaciju na terenu ipak dovode u vezu sa katastrofom.

„Nema ribe od tada.

„Nikada više nismo imali istu količinu ribe koju smo ranije lovili“, objašnjava ribar Džud Sulanta.

„Naši životi su se okrenuli naglavačke. Od dela gde je brod potonuo do ovde uopšte ne vadimo mnogo novih, mladih riba.“

Vlasnik broda, X-Press Feeders Ltd, kaže da je do sada marljivo radio kako bi osigurao najbolje rešenje za katastrofu i potrošio više od 130 miliona dolara (više od 111 miliona evra) za uklanjanje olupine i ostataka iz mora.

Kažu i da je vlada Šri Lanke platila više od 20 miliona dolara (više od 17 miliona evra) za operacije čišćenja na obali i za nadoknadu štete ribarima.

Međutim, kompanija tvrdi da je vlada Šri Lanke preuzela odgovornost za sve aktivnosti čišćenja obale i da je razočarana kašnjenjima u tom procesu i tekućim uticajima koje to nosi.

Vlada Šri Lanke kaže da iznos koji je platio vlasnik broda, ograničen privremenom naredbom britanskog pomorskog suda, nije dovoljan da pokrije dugoročnu štetu i da pokreće pravne postupke kako bi poništila ograničenje i obezbedila dalju nadoknadu.

Vrhovni sud Šri Lanke nedavno je naložio kompaniji da plati milijardu dolara kao početnu uplatu za pokrivanje dugoročne ekonomske i ekološke štete koju je, kako tvrdi, zemlja pretrpela kao rezultat katastrofe, ali ograničenje ostaje na snazi.

Vrhovni sud nema nadležnost nad Singapurom, gde se nalazi sedište kompanije X-Press Feeders Ltd.

Kompanija X-Press Feeders je saopštila da je izuzetno razočarana presudom i da je preispituje sa pravnim savetnicima, osiguravačima i drugim relevantnim zainteresovanim stranama kako bi najbolje procenila njihov naredni tok delovanja.

Profesorka Prašanti Guneardena, ekonomistkinja za zaštitu životne sredine na Univerzitetu Šri Džajavardenapura Kote i predsedavajuća stručnim odborom naučnika za procenu štete, procenjuje troškove katastrofe na više od šest milijardi dolara (višeo od 5 milijardi evra), uzimajući u obzir stvari poput gubitka divljih životinja, kao i uticaj na turizam, ribolov i štetu po lokalno stanovništvo od toksičnog oblaka koji se oslobodio kada je brod goreo.

„Velike količine kancerogenih dioksina i furana su ispuštene u atmosferu.

„A onda smo izračunali da bi to moglo da ubije oko 70 ljudi u našoj zemlji“, kaže profesorka Guneardena.

Vlasnik broda odbacuje ovu procenu.

U njoj se citira Međunarodna federacija vlasnika tankera zagađivača (ITOPF), organizacija koju finansira brodarska industrija kako bi procenila izlivanja u moru.

Navodi se da je izveštaj „nekonkretan, netačan i da mu je nedostajala verodostojna naučna osnova“.

Vlasnik broda je takođe rekao da su on i njegova posada „sledili međunarodno prihvaćene procedure u postupanju oko curenja kiseline, uz poštovanje svih bezbednosnih i protokola za vanredne situacije“.

Uprava luke Kolombo je takođe negirala bilo kakvu odgovornost, rekavši da nije znala za probleme dok brod nije stigao u njihove vode.

More je od presudnog značaja za ovu ostrvsku zemlju.

Njene zadivljujuće zlatne obale su ogromna atrakcija za turiste, a ribolov je generacijama hranio zemlju.

Ali ribar Sulanta je zabrinut da njegov način života ovde više nema budućnosti.

„Mnogi prodaju čamce i pokušavaju da odu u inostranstvo.

„I mnogim ljudima je prekipelo. U stvari, moj sin trenutno radi sa mnom. I on je ribar.

„Ali on takođe razmišlja o napuštanju zemlje.

„Već je prošlo nekoliko godina. Da su hteli da nam isporuče pravdu, do sada bismo je već imali“, zaključuje on.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Strašne slike u Rusiji - pomor morskog sveta na Kamčatki
• „Zatrovana Kamčatka” - Kako traže i zašto ne mogu da pronađu šta to zagađuje okean
• Ostrvo smeća u okeanu triput veće od Francuske
• Koje je naučno objašnjenje za ispuštanje radioaktivne otpadne vode iz Fukušime
• Koliko brodskih olupina leži na dnu svetskih okeana
• Dva ruska tankera potonula u Crnom moru, izlila se nafta

(BBC News, 07.28.2025)