Документа идентификовала 2.353 жртве рата за време и после Олује, већина Срби и цивили

Хрватска невладина организација Документа (Доцумента) објавила је данас да је идентификовала 2.353 жртве за време и после хрватске војно-полицијске операције "Олуја" из 1995. године, међу којима већину чине особе српске националности и цивили.

На представљању прелиминарних резултата истраживања људских губитака повезаних с догађајима током и после операције "Олуја", координатор истраживања Никола Мокровић рекао је да су за период од 25. јула 1995. до 14. јануара 2001. евидентирали 2.654 особе, од којих су 2.353 идентификоване као потврђене и делимично потврђене жртве рата.

Евидентирано је и 126 особа за које се не може утврдити да су биле жртве рата, затим 113 особа које су означене као непотврђене жртве, као и 62 особе које су имале пребивалиште или су биле држављани тадашње СР Југославије или Босне и Херцеговине, а које су већ евидентиране од београдског Фонда за хуманитарно право или се налазе у Босанској књизи мртвих, казао је Мокровић на конференцији за новинаре.

Навео је да је међу жртава највише особа српске националности - 1.747, а затим хрватске - 466. Цивилних жртава је 1.170, војних 918, а страдало је и 228 особа мешаног статуса и 22 полицајца, преноси агенција ХИНА.

Међу жртвама српске националности је 1.055 цивила и 472 војника, а међу хрватским 371 војник и 60 цивила.

По типу страдања, највише особа је убијено - 1.073, нестале су 383, а у борби је погинуло 346.

Највише жртава је имало између 36 и 64 године - 995, а следе они изнад 65 година - 763, особе од 13 до 35 година - 562, и седморо деце до 12 година.

Истраживачица Веселинка Кастратовић, која је пратила суђења за ратне злочине, изјавила је да "свих ових година нема нових оптужница ни отворених нових истрага, иако су се злочини сигурно догодили".

Директорка организације Документа - Центар за суочавање с прошлошћу Весна Тершелич изјавила је да постоје потпуно супротстављене слике о страдању током и после операције "Олуја", којом је Загреб успоставио контролу над целом територијом Хрватске.

"У Хрватској, посебно међу онима којима је 'Олуја' омогућила да се врате у своје куће у до тада окупираним подручјима, 'Олуја' се слави као победа. С друге стране рата, везана је уз егзодус, уз убијање цивила, уз неразјашњене судбине несталих", казала је Тершелич.

Навела је да су неке чињенице судски утврђене, а да друге нису забележене ни у пресудама Међународног кривичног суда, ни у пресудама хрватских судова, оценивши да очекивање породица жртава "ту није испуњено".

(Бета, 28.07.2025)