Марина је сазнала дијагнозу, писало је да ће живети још 5 година: Прво је осећала несвестицу, губила дах а сви су јој се смејали

Понекад би намерно каснила како би избегла физички напорне вежбе. У средњој школи стање јој се додатно погоршало – није више могла да трчи ни на часу физичког. Када је покушала да каже наставнику шта јој се дешава, наишла је на подсмех. „Рекла сам му да ми је мука и да немам ваздуха кад год покушам да трчим, да ми се врти у глави. Он је позвао још једног наставника и обојица су се смејала. Рекли су ми: ‘Чак и људи са срчаним проблемима могу да трче – ти само