Шта је употребна грађевинска дозвола у Србији и чему служи

У грађевинарству се крај свира тек када се ставе потпис и печат на једном наизглед обичном, али важном папиру.

Тек кад објекат добије употребну дозволу то је доказ да је спреман за отварање.

Она значи да су поштована правила градње, да је опрема проверена и функционална и да је прикључен на целокупну инфраструктуру.

Без употребне дозволе, објекат не може да се користи, налаже Закон о планирању и изградњи Србије.

И док је у теорији српског закона то обавезан документ, у пракси је нешто другачија слика.

Тако је појам употребне дозволе изронио из рушевина надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду, која је пала 1. новембра 2024. године, када је погинуло 16 људи, а једна девојка тешко повређена.

Свеже реконструисана зграда железничке станице у Новом Саду пуштена је у рад без употребне дозволе.

Испоставиће се да она није једина у Србији.

Без употребне дозволе је, између осталих, била и реконструисана и отворена, сада главна железничка станица 'Прокоп' у Београду.

Али и у прошлости, у време социјалистичке Југославије, многи објекти пуштани су у рад без употребне дозволе, кажу стручњаци.

„Феномен занемаривања употребне дозволе је дубоко системски укорењен, што сведочи о вишедеценијском континуитету слабих институција, доминације централизоване политичке моћи и инструментализацији планирања.

„Употребна дозвола није само неки папир који се доноси реда ради, већ доказ да је урађена финална провера и да је објекат безбедан за употребу”, каже Љубица Славковић, архитекткиња за ББЦ на српском.

Одговор на питање како је могуће да поједини објекти буду годинама без употребне дозволе или да буду отворени за коришћење иако немају овај папир, ББЦ на српском није добио од Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Србије.

Из Инжењерске коморе Србије рекли су за ББЦ на српском да ће одговори стићи из Министарства грађевинарства.

• ЕКСПО у Србији: Какву ће изложбу Београд организовати 2027. године
• Неформална анкетна комисија: Спорне тачке око изградње комплекса ЕКСПО
• Легализација у Србији: Хоће ли „дивљи&qуот; засветлети

Шта је употребна дозвола?

Пут до овог парчета папира не би требало да буде лак, а ни брз.

„Употребна дозвола је потврда да је све урађено по пројекту, а сваки корак треба да контролише држава”, каже Махмуд Бушатлија, архитекта и консултант за страна улагања у Србији, за ББЦ на српском.

Када се објекат заврши, ради се технички преглед и тада се проверава да ли су сви изведени радови усклађени са грађевинском дозволом, техничком документацијом, односно по свим правилима и прописима, објашњава Славковић.

Контролу раде и противпожарна комисија и електродистрибуција.

„Без такве контроле, шта се и како заиста радило на терену, како су изведени радови и усклађени са свом документацијом, незамисливо је, а испоставиће се, и потенцијално фатално, крочити у такав објекат.

„Самим тим, и кривично одговорно дозволити људима да у њему бораве и да га користе”, каже Славковић.

Употребну дозволу у Београду издаје Секретаријат за урбанизам и грађевинске послове.

У Србији има око 2,7 милиона објеката који нису легализовани, а то значи и да немају употребну дозволу или неки други документ како би били уписани у катастар непокретности, рекли су из Националне алијансе за локални економски развој НАЛЕД за Блиц јула 2024.

„Та дозвола је гаранција да вам нешто неће пасти на главу.

„У Србији је грађевинарство лоповлук, важно је да се добију кредити, да се почне посао, а да ли ће бити завршено, то никог не интересује&qуот;, каже Бушатлија.

Шта је пробни рад?

На основу Закона о планирању и изградњи Србије постоји период за пробни рад, али не може да траје дуже од годину дана.

Ако се због утврђивања подобности објекта за употребу морају да буду испитане инсталације, уређаји, постројења, стабилности или безбедност објекта и уређаја за заштиту од пожара или животне средине, комисија за технички преглед може да одобри пуштање објекта у пробни рад, пише у овом закону.

„Током пробног рада у објекту могу да бораве само они који ту раде и који контролишу да ли је све исправно.

„Пробу, рецимо, тек отвореног тунела раде само стручњаци који имају одређену опрему, знају шта контролишу и шта пробају&qуот;, каже Бушатлија.

Познати објекти који нису имали употребну дозволу

Један од познатијих објеката који је радио без употребне дозволе, у време када је отворен 1977. године, јесте Сава центар у Београду.

„Овај репрезентативни објекат грађевинску дозволу је добио тек пред свечано отварање, а употребну касније.

„Иако је конгресно-концертна дворана годинама коришћена без употребне дозволе, све време су излазиле техничке комисије у покушају да се уклоне недостаци.

„Тек када је то решено, она је издата”, прича Љубица Славковић.

Иако није имао употребну дозволу, у Београду се годинама прелазило преко моста на Ади.

„Мост на Ади није добар од самог почетка, јер је урбанизам предвиђао да буде на горњем, а не на доњем шпицу - врху Аде Циганлије (београдског излетишта).

„Овај мост нема смисла јер растерећује саобраћај тако што улази у средину саобраћајнице са обе стране”, каже Бушатлија.

Мост на Ади је отворен 2011. године, у време власти коалиције око Демократске странке, данас опозиционе.

Употребну дозволу је добио 2019.

Управо овај мост често спомиње Александар Вучић, председник Србије, када наводи примере за време претходне власти како се градило без употребне дозволе.

У време власти Вучићевих напредњака, после више деценија изградње, отворена је железничка станица Београд Центар, познатија као 'Прокоп', такође без употребне дозволе.

Иако је реконструисан и свечано отворен, али не и завршен 2023. године, употребну дозволу је добио у фебруару 2025.

'Прокоп' ће ускоро опет бити пун мајстора.

На перонским гредама ове железничке станице, уочене су напрслине.

На основу испитивања института ИМС из Београда, утврђено је да је арматура у тим гредама знатно мања од пројектоване, пренели су медији.

Употребна дозвола - контрола или препрека?

Употребна дозвола треба да буде механизам безбедности, а не административна препрека као што је постала за власт у Србији, каже Љубица Славковић.

„Тако је разним досеткама, попут лекс специјалиса постала сметња и формално је укинута”, указује архитекткиња.

Нарочито је спорна, наглашава, када је у питању изградња објеката за међународну изложбу ЕКСПО 2027, чији је домаћин Београд.

У ту сврху 2023. године изгласан је лекс специјалис који омогућава да се новац из буџета додељује без тендера, да се гради мимо уобичајених правила и да се изграђени објекти користе без употребне дозволе.

Технички преглед ће се детаљно радити, али сви објекти који се граде за ЕКСПО биће отворени за коришћење без употребне дозволе, рекли су из Министарства финансија Србије на јавној расправи.

„Држава каже да ће милиони људи доћи на ЕКСПО.

„Да ли то значи да ће они пролазити кроз објекте који немају употребну дозволу?&qуот;, пита се Бушатлија.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Три питања без одговора о случају Савамала
• Каква је судбина железничке станице у Новом Саду после трагедије
• Пад надстрешнице у Новом Саду: Шта кажу стручњаци
• Стари савски мост у Београду: Разлози уклањања и протести
• Београдски сајам: „Инжењерско чудо&qуот; које је променило грађевинарство и архитектуру
• Јелисавета Начић: Прва жена која је градила Београд

(ББЦ Невс, 07.29.2025)