Tajanstveni svet: Neobični organizmi pronađeni u dubokom okeanu

Kolonije školjki, bakterijske prostirke koje podsećaju na slojeve leda i čitava polja cevastih crva - samo su neki od primera neobičnog i ekstremnog života koje je ekspedicija zabeležila u najmračnijim dubinama okeana.

Istraživački tim predvođen kineskim naučnicima spustio se do okeanskih rovova u severozapadnom Tihom okeanu, dosegnuvši dubine veće od 9.000 metara.

Tamo su fotografisali i snimali dosad neviđene prizore života u ekstremnim uslovima.

Za poređenje, pre ove ekspedicije, najdublje snimljen morski kičmenjak bio je puž- riba, zabeležen na dubini od 8.336 metara u okeanskom rovu kod obale Japana 2023. godine.

Nova otkrića, koja pružaju uvid u dosad neistražene ekosisteme, objavljena su u prestižnom naučnom časopisu Nature.

• Novi robot 'dodirom' proučava okean
• Zbog čega okeani postaju kiseliji, a ribe se sve češće sele
• Zašto okeani postaju tamniji

Iako je među naučnicima već bilo poznato da život postoji i na tim ekstremnim dubinama, istraživači sa ove ekspedicije naglašavaju da je raznovrsnost životinja koje su videli kroz prozore podmornice bila - neverovatna.

Tokom misije, naučna ekspedicija prešla je više od 2.500 kilometara, istražujući okeanske rovove na dubinama između 5.800 i 9.533 metara.

Putovali su u podmornici Fendoudže, koja može da funkcioniše na dubinama većim od 10.000 metara i po nekoliko sati.

Tim, predvođen naučnicima iz Instituta za nauku i inženjerstvo dubokih mora pri Kineskoj akademiji nauka, otkrio je ono što opisuju kao „prosperitetne zajednice“ dubokomorskih organizama.

„Uzbudljivo je - posebno za naučnika koji se bavi dubokim morima - otići na mesto koje ljudska bića nikada ranije nisu istražila", rekao je Sjaotong Peng, jedan od vodećih istraživača za BBC Njuz.

Naučnici su fotografisali i snimili prizore koji su ličili na čitava polja morskog života, u kojima dominiraju razne vrste cevastih crva i mekušaca.

Ove životinje opstaju u potpunom mraku, pod ogromnim pritiskom okeanske dubine.

Budući da sunčeva svetlost ne dopire do ovih slojeva, život se ovde ne oslanja na fotosintezu već na hemijske procese.

Hemikalije poput vodonik- sulfida i metana izviru iz raseda, pukotina u Zemljinoj kori i pokreće takozvanu hemosintezu, proces pomoću kojeg organizmi pretvaraju hemijsku energiju u hranu.

Istraživači su zabeležili organizme za koje veruju da nikada ranije nisu bili viđeni.

U budućim studijama nadaju se da će otkriti kako tela ovih, kako ih nazivaju, hemosintetskih stvorenja uspevaju da pretvore te hemikalije u energiju.

„Takođe, moraju imati neku vrstu mehanizma kako bi preživeli ovaj ekstremni pritisak", dodala je doktorka Megrad Du, takođe članica tima iz Kineskog instituta za nauku i inženjerstvo dubokih mora.

„To je još jedno važno pitanje na koje tek treba da pronađemo odgovor", napominje ona.

• 'Nemo' se smanjuje usled zagrevanja okeana - alarm za uzbunu
• Okeani rekordno topli, posledice po planetu strašne, kažu naučnici

Ovi nalazi dovode u pitanje dugogodišnje pretpostavke o mogućnosti opstanka života na tako ekstremnim dubinama i pod tolikim pritiscima.

Umesto da se radi o retkim, izolovanim jedinkama, istraživanje sugeriše da su ove životinjske zajednice zapravo široko rasprostranjene u najdubljim delovima okeana.

Profesor Endru Svitman, viši naučnik iz Škotskog udruženja za morske nauke izjavio je za BBC Njuz da ovo otkriće pokazuje kako čitavi ekosistemi zasnovani na metanu mogu postojati i u najdubljim slojevima okeana.

A kako izgleda spustiti se u tako mračne, zabačene dubine?

„Nekima bi to možda delovalo zastrašujuće, ali uvek ohrabrujem studente- pogledajte kroz prozor na dno mora. Bićete inspirisani", rekla je Du za BBC Njuz.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 07.31.2025)