Како је југословенски дечји роман из 1924/25. замишљао 2024. годину
Радар 03.08.2025 | Јелена Лалатовић
Утопија класне еманципације вероватно је један од најмаргинализиранијих жанрова културне и књижевне историје. Њен метајезик ‒ замишљање другачијих друштвених односа ‒ неретко се користи и као мање или више суптилна политичка дисквалификација. Утопија као оно о чему се само може маштати, оно неоствариво. Но, овај се жанр може схватити и као ретко изоштрен израз побуњене колективне имагинације
Утопија класне једнакости има за циљ да на прорачунат и до танчина испланиран начин обузме читалачку перцепцију и на интелектуалној и на афективној разини. Кратки роман Шетња кроз будућност, чији је претпостављени аутор Драгутин Владисављевић, лекар, социјалиста, синдикални организатор и први преводилац Капитала на српскохрватски (скраћено издање из 1900. године), недавно је први пут објављен као монографска публикација (самиздат Едиција Југославија).
