Da li pritisak da budu dopadljive sputava žene na radnom mestu

Najnovija istraživanja ukazuju da je uverenje da žene treba da budu dopadljive duboko ukorenjeno.

BBC News pre 4 sati | Megan Moan - BBC

Fejt, 24-godišnjakinja, bila je na sastanku u kancelariji u Najrobiju, prestonici Kenije, i bila je nervozna.

Sve je počelo prijatno.

Fejt se uljudno smeškala lošim šalama njenih šefova, ali ubrzo je situacija krenula nizbrdo.

Stariji kolega je izneo predlog za koji je Fejt smatrala da nije praktičan.

Međutim, pre nego što je Fejt uspela da iznese mišljenje, kolega je spomenuo njeno ime.

„I Fejt je saglasna sa mnom!"

Ostali učesnici sastanka okrenuli su se ka njoj.

„Saglasna si, zar ne, Fejt?", dodao je kolega.

Fejt zapravo nije bila saglasna, ali je osetila pritisak.

„Nisam želela da pomisle da sam teška ili mrzovoljna.

„Osećala sam prećutni pritisak da se smeškam, da budem saradljiva, da ništa ne remetim", govori ona.

Zastaje na trenutak, razmišljajući o njenoj tadašnjoj poziciji.

Samo dve godine pošto je dobila prvi posao u prestižnoj kompaniji i kao jedna od prvih žena u njenoj porodici koje su završile fakultet, želela je da postigne još mnogo toga.

„Kako da napredujem ako počnem da protivrečim kolegama već u tako ranoj fazi karijere?", pita se Fejt.

Najnovija istraživanja ukazuju da je uverenje da žene treba da budu dopadljive duboko ukorenjeno

Fejt je svesna da u Keniji već postoji ono što se u izveštaju za 2025. godinu Žene na radnom mestu naziva „polomljena prečka na merdevinama" - značajna prepreka na korporativnoj lestvici koja se ogleda u naglom padu broja žena između početnih i menadžerskih pozicija.

Ovogodišnji izveštaj konsultantske kuće za menadžment Mekinsi (McKinsey) je, osim Severne Amerike, obuhvatio i Keniju, Nigeriju i Indiju.

Zaključak je da su žene i dalje značajno nedovoljno zastupljene na višim rukovodećim pozicijama.

U Keniji, žene čine 50 odsto zaposlenih na početnim pozicijama u oblastima kao štu su zdravstvo i finansije, ali njihov udeo opada na svega 26 odsto na višim pozicijama.

Sličan obrazac primećen je i u Nigeriji i Indiji.

Na sastanku se Fejt nije usprotivila predlogu kolege.

Samo se nasmešila i prećutala.

Za ovo iskustvo Fejt sada postoji i izraz.

Stručnjaci to zovu „rad na dopadljivosti" na poslu.

Žena u teksas jakni slikana s leđa dok radi za računarom i ima slušalice na ušima

Šta je rad na dopadljivosti na poslu?

„To je vrlo zabavan naziv za izuzetno depresivnu stvarnost", kaže Ejmi Kin koja je skovala ovaj izraz i radi u agenciji Good Shout koja pruža konsultantske usluge u oblasti komunikacija.

„Odnosi se na stalno preispitivanje, preterano razmišljanje, paranoju, prilagođavanje, i prikrivanje osećanja i mišljenja što žene svakodnevno rade da bi bile dopadljive u radnom okruženju", dodaje ona.

Studija koju je Kin uradila u Velikoj Britaniji Prilagođavanje: Šta treba da radimo da bismo bili dopadljivi na poslu?, pokazuje da pritisak da se bude dopadljiv na radnom mestu oseća 56 odsto žena i samo 36 odsto muškaraca.

Na osnovu rezultate ankete 1.000 žena širom Velike Britanije, studija ističe i koliko je teret da se bude dopadljiv duboko ukorenjen i neravnomerno raspodeljen u randim sredinama.

U izveštaju se detaljno opisuje kako žene često osećaju potrebu da ublaže način na koji se izražavaju i biraju reči čak i kada su sigurne u ono što govore.

Neke od uobičajenih fraza su: „Da li to ima smisla?" ili „Izvinite, samo ukratko".

Kin objašnjava da takva stalna samocenzura žena može da im služi kao odbrambeni mehanizam da ih drugi ne bi doživeli kao grube, previše direktne ili preterano otresite i prodorne.

„Postoji u tome i klasna dimenzija.

„Žene koje potiču iz radničke klase i manje su navikle da se prilagođavaju različitim društvenim okruženjima, često se optužuju da su previše direktne i takođe trpe u korporativnom svetu", dodaje ona.

Za mnoge žene koje nisu navikle da se zauzimaju za sebe ni u privatnom životu, u pitanju je mnogo više od potrebe da se uklape ili da budu dopadljive.

„Nije to jednostavno kao biti popularan.

„Radi se o tome da budete bezbedne, da se vaša reč čuje i da vas shvataju ozbiljno", dodaje ona.

Ranije ove godine, Kin je u Londonu organizovala skup za žene koje osećaju pritisak da budu dopadljive u radnom okruženju, pod nazivom Nedopadljiva.

Prisustvovalo je više od 300 žena koje su želele da podele njihova iskustva.

Ejmi Kin kaže da stalna samocenzura žena na radnom mestu može da služi kao odbrambeni mehanizam

Međunarodni problem

Studija sprovedena u Velikoj Britaniji se ne razlikuje od drugih sličnih istraživanja.

Sociolozi navode da žene širom sveta osećaju pritisak da budu dopadljive da bi mogle da napreduju u karijeri.

To potvrđuje i studija američke firme za zapošljavanje Textio iz 2024. godine.

Analizom podataka o 25.000 ljudi iz 253 organizacije, istraživači su otkrili da žene daleko češće dobijaju ocene zasnovane na ličnosti, a da je u procenama uspešnosti na poslu čak 56 odsto žena oznaćeno kao „nedopadljive", a takvu kritiku je dobilo samo 16 odsto muškaraca.

S druge strane, muškarci su četiri puta češće dobijali pozitivne ocene kao „dopadljivi" u odnosu na druge polove.

„Žene ulažu trud u to da budu dopadljive zbog različitih društvenih i kulturoloških razloga", kaže Gledis Njačio, sociološkinja i profesorka na Fakultetu društvenih nauka Univerziteta za multimedije u Keniji.

„Žene se generalno socijalizuju da budu negovateljice, da služe i da potrebe drugih stavljaju ispred sopstvenih, i to se neizbežno prenosi i na radno mesto.

„Za to postoji i izraz na svahiliju koji se prevodi kao 'majka kancelarije'", objašnjava Njačio.

Ta mama kancelarije obavlja dodatne poslove kako bi radno okruženje funkcionisalo.

U te poslove spadaju pravljenje čaja i kupovinu užine, i generalno podrazumeva biti na usluzi drugima.

Pitam zašta to nije u redu ako žena to želi da radi?

„Nema ničeg lošeg u tome", odgovara Njačio.

„Ali za to nećete biti plaćene.

„I dalje će se od vas očekivati da obavljate vaš posao, a moguće i dodatni posao".

Gledis Njačio kaže da je ključno da na radnom mestu žene imaju mentora koji će se zalagati za njih

Rešenja

Njačio veruje da rešenje problema rada žena na dopadljivosti zahteva sistemske promene, među kojima su uvođenje politika koje ženama omogućavaju fleksibilno radno vreme i obezbeđuju mentore koji će se zalagati za njih.

I sama je trenutno mentorka nekoliko mladih žena koje su na početku karijere u Keniji.

„Shvatam mentorstvo veoma ozbiljno", kaže ona.

„Kažem im: Ako ste stalno ljubazne, nećete daleko dogurati.

„Morate znati da pregovarate za sebe", dodaje.

Jedna od žena kojima je mentorka je Fejt.

„Naučila me je da ne moram uvek da budem nasmejana i ljubazna.

„Radim na tome", kaže Fejt.

Pogledajte video: Menstrualno odsustvo - žensko pravo ili nepotrebno bolovanje

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk