Danas 30. godišnjica hrvatske operacije Oluja
Danas se navršilo 30 godina od početka hrvatske vojno-policijske operacije "Oluja", koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske i do kraja rata za nezavisnost te zemlje.
Operacija "Oluja" je počela 4. avgusta 1995. rano ujutru, ofanzivom hrvatske vojske i policije i jedinica Hrvatskog veća odbrane (HVO) na područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije, koja su bila deo međunarodno nepriznate Republike Srpske Krajine.
Hrvatska je tom operacijom, u kojoj je učestvovalo 138.500 pripadnika hrvatske vojske i policije i HVO, uspostavila kontrolu nad poslednjim delovima teritorije koje su držali pripadnici Vojske Republike Srpske Krajine.
Vlast Hrvatske, na čelu sa tadašnjim predsednikom Franjom Tuđmanom, proglasila je kraj operacije "Oluja" 7. avgusta uveče, iako su sporadični sukobi nastavljeni do 14. avgusta.
Operacija "Oluja" se ubraja u jedno od najsurovijih etničkih čišćenja na području bivše Jugoslavije. Kao akciju etničkog čišćenja, operaciju "Oluja" je okvalifikovao i Međunarodni sud pravde u Hagu, u obrazloženju presude iz februara 2015. godine.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije, tokom i posle akcije "Oluja" proterano je više od 250.000 Srba, ubijeno ih je oko 1.700, a više od 700 se i dalje vodi kao nestalo.
Dokumentaciono-informacioni centar Veritas navodi da su ubijene 1.284 osobe srpske nacionalnosti i da se 619 vodi kao nestalo, i da je među njima 1.247 civila. Tri četvrtine stradalih bili su stariji od 60 godina, a među žrtvama su 564 žene, navodi Veritas.
Hrvatske nevladine organizacije i udruženja procenjuju da je tokom i posle "Oluje" ubijeno više od 600 civila, da je spaljeno više od 22.000 kuća, i da je Hrvatsku tada napustilo oko 150.000 njenih građana, čiji je povratak godinama bio sistemski otežavan i onemogućavan.
Za zločine nad civilima u "Oluji", pred Haškim tribunalom se sudilo trojici hrvatskih generala. U prvostepenom postupku, Ante Gotovina je osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora za učešće u udruženom zločinačkom poduhvatu sa ciljem trajnog uklanjanja Srba iz Hrvatske, dok je Ivan Čermak oslobođen. Žalbeno veće je preinačilo prvostepenu presudu većinom tri prema dva i pravosnažno oslobodilo Gotovinu i Markača.
U Srbiji se godišnjica "Oluje" obeležava 4. avgusta, kada je počela operacija, kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe. Hrvatska slavi Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja 5. avgusta, kada su njene snage ušle u gotovo prazan Knin i istakle zastavu Hrvatske na Kninskoj tvrđavi.
Dan sećanja na stradale i prognane Srbe obeležen je sinoć u Sremskim Karlovcima, ceremonijom "Oluja je pogrom - Pamtimo zauvek", koju su zajedno organizovale Srbija i Republika Srpska.
Među prisutnima su bili predsednici Srbije i Republike Srpske, Aleksandar Vučić i Milorad Dodik, nekadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić, srpska članica Predsedništva Bosne i Hercegovine Željka Cvijanović, premijer i predsednica Skupštine Srbije, Đuro Macut i Ana Brnabić, kao i brojni članovi vlada i parlamenata Srbije i Republike Srpske, predstavnici Vojske Srbije i Srpske pravoslavne crkve.
Vučić je na skupu izjavio da najveći deo srpskog naroda "ne želi da se odrekne srpskog imena i prezimena - ni Krajiškog, ni onog iz Crne Gore, ni onog iz Republike Srpske".
"Onima koji prizivaju 'Oluju' u Srbiji, kao i onima koji prizivaju 'Oluju' u Republici Srpskoj, rekao sam bezbroj puta, mislili su da se šalim - Molim vas ne pokušavajte, nijedna vam 'Oluja' više neće uspeti. Nikada više vam nećemo dati da ugrozite slobodu Srbina na bilo koji način", rekao je Vučić.
Dodik, koga je Sud BiH prošle nedelje pravosnažno osudio na godinu dana zatvora i na šest godina zabrane obavljanja funkcije, kazao je da je Srbima u BiH potrebna "neka vrsta političke ofanzive" jer drugačije "neće moći da se odbrane".
"Srušili su Dejtonski sporazum. Od Dejtonskog sporazuma, koji uporno branimo, ostale su samo olupine. Moramo da krenemo u neku vrstu političke ofanzive, ne možemo da se odbranimo na ovaj način, jer isti oni koji su isterali Srbe iz Krajine sada su protiv Republike Srpske - oni iz Brisela, doskora i oni iz Amerike, ne mogu da kažem i iz sadašnje Amerike, i naravno Muslimani iz BiH", kazao je Dodik.
Srpsko narodno veće u Hrvatskoj juče je u selu Donji Žirovac organizovalo komemoraciju za stradale i prognane u akciji "Oluja", na kojoj su bili i predstavnici dve opozicione stranke iz Srbije - Zeleno-levog fronta i Pokreta slobodnih građana.
Lider Srba u Hrvatskoj Milorad Pupovac rekao je na komemoraciji da postupak utvrđivanja odgovornosti za zločine tokom operacije "Oluja" nikad nije započet i da stradanja Srba "ostaju izvan institucionalnog sećanja i bez pokretnuih istraga".
Hrvatska će 30. godišnjicu "Oluje", Dan pobede i domovinske zahvalnosti i Dan hrvatskih branitelja obeležiti sutra brojnim događajima širom zemlje, a centralna manifestacija će i ove godine biti u Kninu, uz celodnevni program.
Centralna manifestacija, uz učešće državnog vrha, biće održana na stadionu fudbalskog kluba Dinara, dok će na Kninskoj tvrđavi biti tradicionalna ceremonija podizanja zastave Hrvatske. Svečanost na stadionu biće završena prikazom sposobnosti pripadnika hrvatske vojske i policije, a celodnevni program večernjim koncertom u organizaciji Grada Knina.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije je sinoć saopštilo da obeležavanje godišnjice operacije "Oluja" u Hrvatskoj "u slavljeničkom i trijumfalističkom tonu" ne doprinosi ni pomirenju ni jačanju međusobnog poverenja i stabilnosti u regionu.
"Posebno zabrinjava što i danas, tri decenije nakon 'Oluje', svedočimo retorici mržnje i netrpeljivosti, kao i sve prisutnijem govoru koji podstiče podele na etničkoj osnovi. Takve pojave, nažalost, nisu sporadične niti izolovane, već ukazuju na širu društvenu atmosferu koja nije u saglasju sa temeljnim evropskim vrednostima", navelo je Ministarstvo koje vodi Marko Đurić.
(Beta, 04.08.2025)
