Богољуб Карић пише свом брату

Половина века од кад си као младић из Пећи, из наше родне Метохије, ступио у славну касарну „Степа Степановић“ у Београду, у саставу Југословенске народне армије. Носио си униформу са поносом, али си заправо већ тада носио нешто важније – у срцу си носио Косово, у мислима Патријаршију, у души Србију, а у погледу – браћу, породицу и мисију. У тој униформи, у држави која је још имала снаге и поштовања, био си симбол реда, рада и братства. Али то је био само увод.