Руске војнике пљачкали, преварили и убијали по повратку из Украјине

Почетком 2025, руски председник Владимир Путин тврдио је да „читава земља, друштво и руски народ&qуот; подржавају војнике који су учествовали у инвазији на Украјину.

Ово ће представљати изненађење за многе којима је обећано поштовање и високе исплате ако су се борили на ратишту, али су се вратили на то да постају жртве пљачке, преваре, па чак и смртоносног насиља.

Корумпирани полицајци краду „бонус за рањенике&qуот;

Никита Курса добио је бонус за рањенике у вредности од више хиљада евра поштто га је у лето 2024. године ранила граната док се борио у Украјини.

Са тим новцем и његовом уштеђевином, надао се да ће моћи да купи стан.

Уместо тога, овај 39-годишњи војник „уговорац&qуот; каже да су га опљачкали корумпирани полицајци и сада лежи у болничком кревету надомак Санкт Петербурга без бонуса и без стана.

„Притисак ми скаче сваки дан, а затим су ту и сви ти ментални поремећаји&qуот;, каже он за ББЦ.

Курса је испричао да његова траума није потекла са прве линије фронта у руској инвазији, већ од онога што му се десило кад се вратио кући.

После рањавања, Курса се вратио супрузи Оксани у град Орел, јужно од Москве, на опоравак.

Али у октобру 2024. године, њих двоје су се посвађали кад је Курса попио велику количину алкохола.

Свађа се завршила тако што је Курса изјурио из куће са 2,7 милиона рубаља у готовини - њиховом уштеђевином и његовом ратном платом, у вредности од укупно око 30.000 евра - које су планирали да искористе за куповину малог стана у Орелу наредног јутра.

Али у пијаном стању, Курса је схватио да жели да купи стан у његовој родној Ростовској области у јужној Русији, и одлучио да се одвезе тамо исте ноћи.

„Да је моја жена била паметнија, рекла би ми да преспавам и донесем одлуку ујутро&qуот;, рекао је он из болнице.

Напустио је њихову кућу пешке и ставио путну торбу са новцем на сувозачево место у колима.

Није стигао далеко.

Само неколико километара даље, Григориј Рижкин и Владимир Чириков, саобраћајни полицајци, спазили су Курсино возило.

Они су касније тврдили да су га зауставили зато што је возио без упаљених светала.

Курса, који је признао да је пијан и да носи велику количину новца, покушао је да побегне, али је брзо одустао од тога и стао покрај земљаног пута.

Полицајци су тврдили да је Курса напустио возило и почео да бежи.

Али Курса инсистира на томе да је остао да седи на возачевом седишту.

Према његовим речима, полицајац Чириков му је пришао и питао га да ли је пијан.

Курса је признао да јесте.

Чириков је потом тражио да му види документа, која Курса није могао да му да.

Кад је Чириков видео торбу са новцем, испричао је Курса, направио је покрет прстима које је Курса протумачио као захтев за мито.

Курса је рекао да је Рижкин предложио да забележе прекршај и заплене кола.

„Умукни, знаш ли ти колико је то новца?&qуот;, наводно је рекао Чироков кад је видео новац.

На Чириковљев захтев, Курса је испричао да се преместио на задње седиште док је полицајац сео за волан.

Видевши ауто-камеру, Чириков је наложио Курси да је склони рекавши: „Иначе се ништа нећемо договорити.&qуот;

Курса је очекивао да ће полицајац узети мито и да ће га пустити да иде.

Уместо тога, Чироков је возио једно кратко време, а потом бацио 40.000 рубаља назад Курси, а задржао преосталих 2,66 милиона за себе.

Курса је остао да седи запањен на задњем седишту.

Позвао је жену, испричавши јој да је опљачкан.

Она је позвала полицију и довезла се на лице места.

Полицијски истражитељи касније су узели отиске прстију и сакупили снимке са безбедносних камера.

Чириков и Рижкин су притворени два дана касније, оптужени за тешку пљачку и злоупотребу положаја.

Али случај никад није стигао до суда.

Полицајци, од којих је Рижкин, ветеран ранијих ратова у Чеченији, потписали су уговор са Министарством одбране и затражили да буду послати у Украјину да се боре.

По руском закону, осумњичени за многа кривична дела могу да избегну кривично гоњење ако пристану да се пријаве у војску.

Суд је донео одлуку да полицајци имају право да иду у рат, упркос Курсиним протестима и апелу који је снимао са другим ветеранима захтевајући правду.

Ветерани су захтевали да се новац зарађен „крвљу и ранама врати нашем брату борцу&qуот;.

Курса и Оксана планирају да поднесу грађанску тужбу у покушају да поврате изгубљене милионе, мада је нејасно где је новац тачно завршио.

Чириков је био рањен неколико месеци пошто се пријавио за борбе и вратио се, испричао је један истражитељ Оксани.

Међутим, њих двоје не знају где су тренутно ови полицајци.

„Испрва сам био бесан, а онда сам помислио, ако има Бога, можда баш овако треба да буде.

„Истина мора да победи једног дана&qуот;, каже Курса.

Аеродромске преваре

Курса није једини војник који је доживео да његова зарада из крваве инвазије нестане по повратку на руско тло.

Десетине судских списа и медијских извештаја показују како је ветеранима одузиман новац који су зарадили борећи се у Украјини, често у року од неколико сати по пристизању кући.

У мају се испоставило да снаге безбедности на московском аеродрому Шереметјево, најпрометнијем међународном чворишту у земљи, не само да надзиру све доласке из Украјине, већ и да прате руске ветеране који се враћају кући са фронта, за које знају или претпостављају да имају приступ већој количини новца.

Од краја априла 2025, ухапшено је најмање петоро полицајаца који раде на аеродрому Шереметјево.

Истражитељи кажу да су они препознавали војнике који се враћају и дојављивали таксистима, који би потом претерано наплаћивали вожње ветеранима или им крали банковне картице.

Средином маја, већ је оптужено 23 људи.

Међу њима је била и мајорка полиције Викторија Калачева, оптужена да је користила положај за организовање криминалне групе.

Двоје других полицајаца наводно је патролирало аеродромом и обавештавало таксисте о потенцијалним жртвама.

Таксисти су испрва нудили ветеранима разумне тарифе за вожњу, али би потом захтевали 15 пута веће суме од договорених.

Једном војнику је, на пример, било наплаћено 122.000 рубаља за вожњу која је требало да износи око 8.000.

Онима који су одбијали да плате било је прећено насиљем.

Неки ветерани би наводно били опијани алкохолом у таксију, што би преварантима омогућило да скину велике количине новца са њихових банковних картица: једна жртва је наводно на овај начин изгубила 615.000 рубаља (више од 6.600 евра).

Један полицајац који је наводно учествовао у превари оптужен је за блокирање жалби жртава, како би спречио покретање кривичних истрага.

Истражитељи верују да је банда украла најмање 1,5 милиона рубаља (нешто више од 160.000 евра) од војника који су се вратили из рата.

Смрт у полицијском притвору

Најмање један ветеран инвазије погинуо је у рукама полиције по повратку у Русију.

У јулу 2024. године, Ахмед Џабраилов, 48-годишњи борац из бригаде Ахмат који се вратио из Украјине само неколико дана раније, почео је да показује знаке забрињавајућег понашања на улицама Махачкале у јужној републици Дагестан.

Бригада Ахмат, којом командује чеченски вођа Рамзан Кадиров, озлоглашена је по кршењима људских права у Русији и по бруталној улози у борбама у Украјини.

Полиција каже да ју је позвао сведок који је видео „мушкарца са ножем како трчи по крову&qуот;.

Џабраиловљева сестра испричала је за руске медије да је њен брат вероватно патио од посттрауматског стресног поремећаја (ПТСП-а) из сукоба и да је помешао људе у граду са непријатељским борцима.

Видео настао после доласка полиције на лице места показао је како Џабраилов клечи на улици, у војној униформи и опкољен полицајцима.

У његовој близини је једна жена идентификована као његова мајка.

Кад је полиција покушала да га смести у кола, збуњени Џабраилов тражио је да добије изгубљену војну беретку.

На снимку се види да он потом пружа отпор и покушава да се ослободи.

Полиција га изнова погађа електрошковима и присиљава да уђе у возило.

Убрзо након тога, Џабраилов је умро у полицијској станици.

На другим видео снимцима, које је касније објавила локална посматрачка група, види се како полицајци притискају Џабраиловљева леђа док лежи на поду, користећи колена и пиштољ за омамљивање док се он у паници отима.

Један полицајац га је ударао песницом у главу и торзо, док су му други стајали на чланцима.

У једном тренутку изгледало је као да му је полицајац скочио на леђа.

Медицински преглед није показао трагове алкохола или дроге у Џабраиловљевом систему и закључио је да је његова смрт резултат „механичког гушења&qуот; од притиска на груди и стомак.

Његови родитељи су двапут писали Путину, тврдећи да локална полиција покушава да представи смрт као несрећни случај.

Они су рекли да им није дозвољено да оперу његово тело према муслиманским обичајима, а полиција је током сахране окружила џамију кордоном.

У месецима после његове смрти, неколико полицајаца оптужено је за злоупотребу службеног положаја и намерно наношење повреда.

Један је оптужен и за фалсификовање доказа.

Његова породица тврди да нису сви полицајци заслужни за његову смрт позвани на одговорност.

„Те нељуде није зауставила чак ни чињеница да је он украјински ветеран који се управо вратио из специјалне војне операције, где је бранио интересе наше земље, ризикујући властити живот&qуот;, поручила је Џабраиловљева мајка у саопштењу за јавност.

Један од полицајаца који је учествовао у убиству избегао је кривичну одговорност добровољно се пријавивши за борбе у Украјини, испричао је Шамил Кадулајев, дагестански активиста за људска права за ББЦ.

Истрага о тројици других полицајаца још је у току.

• Невидљиви губици: Колико хиљада руских бораца гине у Украјини
• Од учионице до фронта: Руски матуранти који се боре и гину у Украјини
• „Машина за млевење меса“: Сурова стварност мобилисаних руских регрута на фронту

Отварање старих рана

Због руске политике нуђења да се осуђеним, често насилним криминалцима који учествују у инвазији, смањи казна, неки од ових људи сукобљавају се са локалним заједницама кад се врате са фронта.

У лето 2023. године, на пример, двојица ветерана са инвалидитетом седели су опуштено у кафићу на централном тргу у Нерчински Заводу, селу у Забајкалској области у Сибиру.

Један од њих је био Михаил Таскин, који је пристао да се пријави у плаћеничку групу Вагнер да би се борио у Украјини и квалификовао за раније пуштање из затвора.

Други је био Сергеј Елгин, бивши мобилисани војник.

Обојица су изгубили ногу у рату у Украјини.

У августу 2019. године, Таксин је пијано запуцао по људима око себе на истом сеоском тргу, замало побивши све присутне.

Међу онима који су се те ноћи крили од метака били су тинејџери Анастасија Черткова и Влад Александров, на чијег је оца Таскин пуцао, присиливши га да се прави мртав пред сином.

Суд је касније пресудио да је Таскин пуцао „са намером да одузме животе&qуот;.

Кад су Черткова и Александров препознали Таскина на тргу 2023. године, био је то први пут да су га срели после пуцњаве.

Са њима су те вечери били Сергеј Пискарев (27) и Иван Зирјанов (43).

Дошло је до сучељавања, подстакнутог старом траумом и незадовољством зато што је Таскин, због времена које је провео на фронту, ослобођен пре истека његове деветогодишње затворске казне за напад из 2019. године.

Дан касније су руски медији представили инцидент као пијани напад на ветерана због „неслагања са специјалном војном операцијом&qуот;, што је званични израз Кремља за инвазију.

Истражитељи су тврдили да су Александров, Пискарев и Зирјанов јурили Таскинова кола, претукли га, поцепали му ордење са кошуље и оштетили возило, назвавши њега и Елгина „убицама&qуот;.

Тужиоци су подигли оптужницу против њих за „јавно дискредитовање оружаних снага&qуот;, тврдећи да се нападачи нису слагали са ратом и да су нападом на Таскина желели да демонстрирају ту „мржњу&qуот;.

Одбрана је тврдила да увреде нису потекле због Таскиновог ратног историјата већ његовог ранијег напада у селу, и да је он сам испровоцирао потеру узвикујући претње и показујући опсцене гестове.

Истакнуто је и да Елгин, други ветеран у колима, није био нападнут.

Случај се претворио у национални скандал, а посланици Државне думе и гувернер Забалкајске области зарекли су се да ће казна бити оштра, док су борци Вагнера припретили осветничком одмаздом.

Таскин је направио снимак из болничког кревета позивајући на смиривање ситуације.

Зирјанов, који је претрпео мождани удар током истраге, доведен је у судницу на рукама припадника снага безбедности.

Пискарев је понудио да потпише уговор и напусти преткривични притвор да би се борио у Украјини, али је био осуђен заједно са осталима.

У фебруару 2025. године, суд је изрекао казне које су варирале од скоро пет до пет и по година затвора за „дискредитацију&qуот; оружаних снага, док је Черткова добила годину дана и десет месеци због помагања у овом злочину.

Погледајте како је изгледао поход плаћеничке групе Вагнер на Москву

'Коме сам потребан?'

У војној болници надомак Санкт Петербурга, Курса, чији је бонус за рањавање украден, заједно са његовом уштеђевином, има проблема да види шта му носи будућност.

Тренутно чека да лекари одлуче да ли ће бити враћен на фронт, упркос његовој повреди.

Званичници су му већ агресивно претили пошто је раније одбио да се врати у борбе.

„Имам комад шрапнела испод срца од експлозије гранате.

„Како, до врага, могу да се борим с тим? Зар се неће померити и заглавити? Морате да трчите тамо, има много стреса&qуот;, каже он.

Курса, који је имао више сукоба са законом пре него што се пријавио за борбе, што је урадио због лоше финансијске ситуације, не нада се превише да ће бити поштеђен даље службе.

Војници се враћају на фронт „чак и када имају сломљене кости&qуот;, каже он за ББЦ.

„Нема правде. Болесни сте, немате ногу, немате руку - и даље вас шаљу&qуот;, додају.

Недељама после првобитног лечења његових повреда, Курсин командант му је рекао да ће морати да се врати на фронт и претио му да ће га упуцати кад је он одбио.

Ипак, Курса и даље не може да замисли како ће изгледати живот у Русији ако му лекари одобре да остане.

Он и његова жена Оксана су се разишли откако му је саобраћајна полиција наводно украла уштеђевину.

„Навикао сам се на војску. У тиму смо блиски једни са другима, разговарам са свима.

„Ако нисам ту, завршићу на улици. Коме сам потребан? Хоћу ли постати бескућник? Само вас војска спасава, она вам обезбеђује кров над главом&qуот;, рекао је он.

Додатно извештавање: Анастасија Платонова

Илустрације: Наталија Маца Гроца

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• 'Убијте Русе, освојите поене': Украјинци увели нови модел ратовања
• 'Најлакша мета': Најновији удар Русије на радну снагу из иностранства
• 'Признај или ти дете иде у сиротиште': Прича Рускиње коју су одвојили од сина
• Одбегли руски војници: Цена бекства од Путиновог рата
• Скривање од Путинове мобилизације у леденим шумама руске дивљине
• „Ако се пријавите сада, спремите се да умрете“, каже руски осуђеник који се бори у Украјини

(ББЦ Невс, 08.05.2025)