Šta je Al Aksa i zašto je žarište sukoba

Kompleks u kojem je smešteno jedno od najvećih svetišta islamskog sveta u okupiranom Istočnom Jerusalimu - Al Aksa - dugogodišnje je žarište nemira između Izraela i Palestinaca.

Među incidentima je i poseta izraelskog krajnje desničarskog ministra nacionalne bezbednosti Itamara Ben-Gvira koji se molio na spornom svetom mestu, kršeći decenijama star sporazum na jednom od najosetljivijih mesta na Bliskom istoku.

Fotografije i video snimci pokazuju da je Ben-Gvir vodio molitve u kompleksu džamije Al-Aksa, koji je muslimanima poznat kao Haram el-Šarif (Plemenito svetilište), a Jevrejima kao Hramovna gora.

Više puta je posetio kompleks, ali ovo je bio prvi put da se tamo molio što je kršenje dugogodišnjih pravila da Jevrejima nije dozvoljeno da posećuju, ali ne i da se mole.

Portparol predsednika Palestinske uprave Mahmuda Abasa rekao je da je poseta „prešla sve crvene linije“, a Hamas ju je nazvao „produbljivanjem tekućih agresija protiv našeg palestinskog naroda“.

Ben-Gvirova poseta je takođe dovela do osude susednih zemalja.

Jordan, čuvar Al-Akse, nazvao je to „očiglednim kršenjem međunarodnog prava“; Saudijska Arabija je osudila posetu kao „provokativne upade ekstremističkog ministra“.

Kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua objavila je saopštenje u kojem se navodi da nije došlo do promene u izraelskoj politici održavanja statusa kvo sporazuma koji dozvoljava samo muslimansko bogosluženje tamo.

Od napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, Izrael je ograničio Palestincima pristup Al-Aksi.

Muškarcima mlađim od 45 godina, tinejdžerima i Palestincima koji žive na okupiranoj Zapadnoj obali je zabranjen pristup.

Ovo područje je bilo jedna od početnih tačaka poslednjeg rata 2021. godine između Izraela i Hamasa.

• Ko je ultradesničarski političar Itamar Ben Gvir, budući izraelski ministar za nacionalnu bezbednost
• Izraelski desničarski ministri nepoželjni u pet zemalja sveta, zamrznuta im imovina
• Izrael i Palestinci: Sve što treba da znate o višedecenijskom sukobu

Zašto je Al Aksa toliko važna?

Al Aksa se nalazi u središtu Starog grada u Jerusalimu, na brdu koje muslimani zovu Al Haram Al Šarif - Plemenito svetilište.

Na ovom mestu se nalaze dva sveta muslimanska mesta - Kupola na steni i džamija Al Aksa, koja je izgrađena u osmom veku.

Ceo kompleks se često u javnosti naziva džamijom Al Aksa.

Jevreji ovaj kompleks koji se prostire na 14 hektara, zovu Hramovna gora.

Za muslimane je Al Aksa treća najsvetije mesto islama, posle Meke i Medine.

Na ovom mestu muslimani iskazuju poštovanje brojnim ličnostima koje smatraju prorocima, kao što su Ibrahim (Abraham), Davud (David), Sulejman (Solomon), Iljas (Ilija) i Isa (Isus).

Muslimani veruju da je prorok Muhamed odveden iz Meke u Al Aksu, odakle se uzdigao u raj tokom jedne noći 620. godine.

Ista lokacija, Hramovna gora, predstavlja najsvetije mesto u judaizmu.

Jevreji veruju da je kralj Solomon tu izradio prvi hram pre 3.000 godina.

Na tom mestu je izgrađen i drugi jevrejski hram koji su Rimljani uništili 70. godine nove ere.

To je takođe sveto mesto za hrišćane, koji veruju da se Isus molio se u hramu.

Ko danas upravlja kompleksom?

Izrael je osvojio kompleks Al Akse 1967. tokom rata sa arapskim susedima i anektira ga zajedno sa ostatkom Istočnog Jerusalima i obližnjim delovima Zapadne obale.

Ove oblasti su u tom trenutku bile pod kontrolom Egipta i Jordana, a potezi Izraela nikada nisu međunarodnom priznati.

Hašemitski kralj Jordana je zvanični čuvar muslimanskih svetinja i kompleksa Al Akse.

On imenuje članove zadužbine zvane Islamski vakuf koji nagledaju kompleks.

Prema dugogodišnjem sporazumu, nemuslimani mogu da posete lokaciju Al Akse, ali samo muslimanima je dozvoljeno da se mole.

Glavni rabinat Izraela zabranjuje Jevrejima da uđu u kompleks na Hramovnoj gori jer se smatra previše svetim da bi mogli da gaze po njemu.

Prema pravilima izraelske vlade, hrišćani i Jevreji smeju da posećuju ovo mesto samo kao turisti, i to samo četiri sata dnevno, pet dana u nedelji.

Jevreji se mole kod Zida plača, ispod Hramovne gore, za koji se veruje da je poslednji sačuvani ostatak Solomonovog hrama.

Koji su sve sukobi izbili u Al Aksi?

Al-Aksa je bila mesto čestih sukoba, posebno tokom Ramazana.

Neki su bili fatalni.

Tokom 2000. godine, Arijel Šaron, tadašnji lider najveće izraelske opozicione stranke, došao je u kompleks sa grupom desničarskih poslanika Likuda.

„Hramovna gora je u našim rukama i ostaće u našim rukama. To je najsvetije mesto u judaizmu i svaki Jevrejin ima pravo da poseti Hramovnu goru", rekao je Šaron tada.

Palestinci su protestovali, došlo je do sukoba sa policijom koji su prerasli u Drugu palestinsku intifadu (ustanak).

Taj događaj poznat je kao Intifada Al Akse.

Tokom ove intifade stradalo je oko 3.000 Palestinaca i oko 1.000 Izraelaca.

Drugi značajni sukobi uključivali su krizu na Hramovnoj gori 2017. godine, koja se dogodila nakon što je Izrael instalirao detektore metala na ulazu bez saglasnosti islamskih vernika, kao i sukobe 2021. godine, koje su pokrenuli izraelski napadi na vernike tokom Ramazana i započeli 11-dnevni sukob.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Izrael i Palestinci: Šta je rešenje dve države i zašto nikada nije sprovedeno
• 'Hvala, ali kasno je': Palestinci o najavi Londona da će im priznati državu
• Međunarodni sud pravde: Izraelska okupacija palestinskih teritorija je nezakonita
• Izrael je optužen za najteže zločine, a kakav je odgovor drugih zemalja: analiza BBC urednika
• Izraelske organizacije optužuju Tel Aviv za genocid nad Palestincima
• Zašto neke zemlje ne priznaju Palestinu kao državu

(BBC News, 08.05.2025)