Митови и заблуде о дојењу

Иако је дојење наприроднији и најпотпунији начин исхране новорођенчета, како пише на сајту Светске здравствене организације (СЗО), постоје мајке које желе да доје, али не успевају да успоставе лактацију.

Зашто је то тако, нарочито данас када су информације све доступније?

Стручњаци кажу да је разлог што и даље постоје многи митови, односно нетачне информације о дојењу које круже у друштву, а неке од њих дају чак и здравствени радници.

У тексту наводимо који су то најчешчи митови, односно заблуде везане за дојење уз савете и истините информације које је потребно знати.

Замолили смо стручњакиње да оборе неке од најчешћих.

Докторка Љиљана Станојевић, неонатолошкиња и координаторка националног програма Подршке дојењу, Андреа Ђорђевић, саветница за дојење и председница Удружења Дојење није баук, Јелена Васојевић, саветница у саветовалишту „Хало беба“ при Градском заводу за јавно здравље.

Погледајте видео: Пет корисних ствари о дојењу које треба знате

1. Многе мајке не производе довољно млека

Млеко се ствара у женском организму од 16 недеље трудноће.

То потврђује чињеница да многе мајке које су се породиле пре времена доје децу.

„У нашој болници буде беба које су рођене у 25., 26. и 27. недељи, па се мајке измлазавају и доносе млеко сваког дана да би њихове бебе брже напредовале&qуот;, каже докторка Љиљана Станојевић.

У првим данима после порођаја оно надолази постепено.

На почетку крене такозвано „прво млеко&qуот; - колострум у малим количинама, које има велику вредност за имунитет бебе.

После тога почиње нова фаза, због чега жена осећа препуњеност у дојкама.

Што се дојке чешће празне, то се више млека ствара и то је природни механизам лактације.

2. Дојење боли

Дојење не сме да боли.

Чим постоји бол, постоји проблем са хватом и треба потражити помоћ.

У реду је да у почетку подоји буду непријатни, посебно ако је у питању прва беба.

Сваку бол, било да су упале, рагаде (ранице на брадавицама) или нешто треће, треба проверити са стручњацима.

• Дојење на јавном месту у Србији: Беба бира где и када
• Зашто маме одустају од дојења
• Храњење бочицом је право сваке жене

3. Промена дојки на 15 минута

Ова се више не препоручује.

Млеко које се лучи на почетку подоја богато је водом и угљеним хидратима - вода гаси жеђ, а угљени хидрати обезбеђују енергију.

На крају подоја, у такозваном „задњем млеку“, налазе се масноће које дуже одржавају осећај ситости и доприносе бољем напредовању детета.

Тако да када бебу прекинете после 10-15 минута, онемогућавате јој да унесе масноће.

Зато се и стиче утисак да је она стално гладна.

Током 24 сата, беба треба да има најмање осам подоја, а у првим недељама живота препоручује се између 10 и 12 подоја дневно.

„У реду је да беба сиса два минута, па после 40 минута поново... просто нема правила&qуот;, каже Андреа Ђорђевић, саветница за дојење.

4. Неке мајке имају 'слабо' (неквалитетно) млеко

Мајчино млеко је јединствено и савршено прилагођено баш њеној беби.

Ниједна друга храна није индивидуално прилагођена као што је то мајчино млеко.

За разлику од млечне формуле, која је једнака за све бебе, мајчино млеко се мења у складу с потребама детета - разликује се ујутру и увече, као и у зависности од годишњег доба.

Зими садржи више масти да би грејало и заситило бебу, док лети има већи проценат воде како би задовољило потребу за течношћу.

Млеко се чак прилагођава и полу детета, па је тако млеко које производи мајка која доји девојчицу углавном мање масно и мање богато протеинима него оно за дечаке.

5. Мајка мора да једе 'за двоје'

Током периода дојење потребе за енергијом се повећавају, али то значи у просеку само 300-500 додатних калорија дневно.

Квалитет исхране је важнији од количине.

Мајка може да једе апсолутно све, али треба да припази када конзумира мак, чајеве од першуна, нане, семе пискавице.

Постоје алергије које могу да се пренесу путем млека, а то су најчешће алергије на млечне производе и јаја.

Не постоји универзална „проблематична&qуот; храна.

Свака беба је различита, и већина без проблема подноси све што мајка једе.

Избацивање одређених намирница треба да се ради само ако се примети јасна и поновљена реакција код детета.

6. Жене које се породе царским резом теже успостављају лактацију

Порођај царским резом не утиче на успешно дојење, али лактацију могу да омету бројне медицинске интервенције током порођаја, попут примене епидурала, индукције или других лекова.

Те интервенције могу да утичу на ниво хормона окситоцина, који има кључну улогу у отпуштању млека и успостављању дојења.

7. Жене с малим грудима производе мање млека од оних с великим

Величина груди нема утицаја на количину млека коју мајка може да произведе.

Производњу млека омогућава жлездано ткиво, које је присутно у довољној количини код жена свих величина груди, а величина дојки зависи пре свега од масног ткива.

Кључни фактори за успешну лактацију су правилно постављање бебе на дојку, учесталост подоја и добра стимулација дојки, а не њихова величина.

8. Не смете да узимате никакве лекове док дојите

Истина је да многи лекови стигну до бебе у веома малим количинама.

Ако лекар каже да морате да узимате лекове, поставите му питања која вас занимају, али је велика вероватноћа да су ти лекови безбедни за употребу.

Беби је од свега најпотребнија здрава мајка.

Најчешћи лекови против инфекција, депресије или обичног бола вероватно су безбедни.

Што се тиче лекова који не смеју да се користе током дојења, њихов број је веома мали.

Они се често користе за лечење од веома конкретних, озбиљних медицинских стања као што је рак.

Има и других лекова чији ризик и предности пажљиво морају да се узму у обзир.

Свака жена којој се препишу лекови током дојења требало би да се осећа довољно слободно да постави питања која је занимају оном ко их је преписао.

Лекови са којима треба бити пажљив су неки који се продају без рецепта, као што су лекови против прехладе или грипа који садрже деконгестиве - они би могли да смање снабдевање млеком.

9. Млеко може изненада да нестане

Производња млека функционише по принципу понуде и потражње.

Што беба чешће сиса (или се дојке празне измлазањем), то се више млека ствара.

Привремени пад количине млека може се јавити услед стреса, умора, болести, промена у исхрани или редоследу подоја, али то се најчешће брзо нормализује уз редовно дојење.

Забринутост мајки да „више немају млека“ често је субјективан осећај (на пример: мекше груди, беба чешће тражи), а не знак стварног престанка лактације.

10. По великим врућинама потребно је уз дојење, додавати воду

Многе мајке примећују да њихове бебе желе да буду дојене чешће управо током топлих дана.

Састав млека се природно прилагођава клими, с више воде како би беба остала хидрирана.

Зато је важно дојити на захтев, односно кад год беба то тражи.

Давање воде беби млађој од шест месеци може изазвати дијареју и довести до потхрањености.

Вода може да смањи бебин унос мајчиног млека или чак проузрокује престанак дојења, пише на сајту Светске здравствене организације.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Четири ствари о дојењу које нисам знала
• Плаче беба, плаче мајка, подршка система изостаје: Зашто у Србији доји само 22 одсто жена
• Дојите бебе, не верујте у рекламе на друштвеним мрежама, поручује СЗО
• Да ли одрасли треба да пију мајчино млеко
• Мали водич за родитеље у Србији: Како до помоћи државе када добијете дете
• Микроби бране децу од рака

(ББЦ Невс, 08.06.2025)