JAGODA – bela cigančica iz mahale

Ne blede ni kad se sela promene, ni kad ljudi odu, ni kad godine zaveju puteve do njihovih kuća. Za mene je Đurđevdan uvek imao miris pečene ćurke, zvuk trube što odzvanja preko drvenog mosta i setan pogled Jagode – moje bele cigančice iz mahale. U našem selu Romi nisu bili „drugi“ – bili su deo nas. Smeh njihovih svadbi i pesma sviraća unosili su radost i sklad u naše nesložne srpske kuće. Danas, kad su mostovi među ljudima tanji nego ikad, vraćam se u tu priču –