Jača pritisak na Izrael: I Australija najavila priznavanje palestinske države

Australija se pridružila grupi zemalja koje su najavile priznanje Palestine.

Španija, Irska i Norveška preduzele su taj korak 2024. godine, nadajući se da će izvršiti diplomatski pritisak kako bi se postigao prekid vatre u Gazi, ali borbe i nasilje na prestaju.

Kanada, Francuska i Velika Britanija će, kako su saopštili njihovi visoki zvaničnici, priznati palestinsku državu u septembru

„Rešenje dve države je najbolja nada čovečanstva da se prekine ciklus nasilja na Bliskom istoku i okonča sukob, patnja i glad u Gazi“, poručio je autralijski premijer Entoni Albaneze.

Priznavanjem Palestine „nagrađuje se terorizam", poručuju iz Izraeala.

Australiska vlada donelča je odluku od priznavanju Države Palestine pošto je Mahmud Abas, predsednik Palestinske uprave i pokreta Fatah koji nominalno upravlja Zapadnom obalom, obećao da ekstremistička organizacija Hamas neće imati bilo kakvu ulogu ni u jednoj od budućih država.

„Stvorena je prilika i Australija će sarađivati sa međunarodnom zajednicom da je iskoristi", izjavio je australijski premijer.

Najava dolazi u jeku osude dela međunarodne zajednice i protesta širom Izraela, jer izraelski premijer Benjamin Netanjahu i njegova vlada ne odustaju od plana da preuzmu kontrolu nad gradom Gaza, gde žive stotine hiljada Palestinaca.

Cilj Izraela nije da okupira Gazu već da je „oslobodi" od Hamasa, „genocidne organizacije", poručio je Netanjahu na konferenciji za novinare.

Izraelski kabinet za bezbednost odobrio je 8. avgusta plan od pet načela za okončanje rata, među kojima je „preuzimanje potpune kontrole" nad Pojasom Gaze.

Po planu, izraelski ciljevi su razoružavanje Hamasa, oslobađanje izraelski talaca, razoružavanje Pojasa Gaze, preuzimanje „bezbednosne kontrole" nad Pojasom Gaze, i uspostavljanje „alternativne civilne administracije" u kojoj neće biti Hamas i Palestinska uprava.

Hiljade ljudi izašli su na ulice širom Izraela protiveći se tom planu, a među demonstrantima je i članova porodica 50 izraelskih talaca, od kojih se za 20 veruje da su živi, strahuju da bi ovaj plan ugrozio živote otetih.

Oni su pozvali vladu da obezbedi njihovo oslobađanje.

Izraelski lideri odbacili su kritike, a Netanjahu je rekao da ovaj plan nosi „mogućnost da se taoci oslobode".

„Ako ništa ne uradimo, nećemo ih osloboditi", istakao je.

Oko 70-75 odsto teritorije Gaze je pod izraelskom vojnom kontrolom, ali Hamas i dalje ima dva jaka uporišta - grad Gazu i „centralne kampove", rekao je Netanjahu.

Izraelska vojska je dobila zadatak da „rasturi" ta dva uporišta, dodao je.

• Izraelski plan: Zauzimanje grada Gaze
• Izrael i Palestinci: Šta je rešenje dve države i zašto nikada nije sprovedeno
• Kakve su posledice priznavanja palestinske države

Ujedinjene nacije upozorile su da bi potpuno vojno preuzimanje grada Gaze donelo moguće „katastrofične posledice" za palestinske civile i taoce.

Dodatno bi onemogućilo da Palestinci zadovolje osnovne potrebe kako bi preživeli u situaciji kada se, po rečima stručnjaka, dešava „najgori mogući scenario gladi".

Objašnjavajući plan, Netanjahu je obećao da će se uspostaviti „sigurne zone" za civile, kojima će biti dostupna hrana i medicinska nega.

Odbacio je optužbe da Izrael sprovodi politiku „izgladnjivanja" u Gazi, nazivajući pojedine medijske izveštaje i fotografije neuhranjene dece „lažnim".

Netanjahu je ponovo optužio da Hamas krade humanitarnu pomoć za civile, i predstavio plan kako da veća količina pomoći u budućnosti bude dostavljena.

Prema poslednjim podacima Ministarstva zdravlja pod kontrolom Hamasa, od neuhranjenosti je umrlo 217 ljudi, među kojima 100 dece.

Velika Britanija, Francuska, Kanada i još nekoliko država osudili su plan Izraela, a Nemačka je objavila da će obustaviti izvoz oružja u Izrael.

„Ovaj plan nosi rizik kršenja međunarodnog humanitarnog prava", napisale su u zajedničkoj izjavi UK, Francuska, Danska, Grčka i Slovenija.

Amerika je bila suzdržanija.

Predsednik Donald Tramp je rekao da je „na Izraelu" da odluči da li će potpuno okupirati Pojas Gaze.

• Pet pitanja o izraelskom planu za zauzimanje čitave Gaze
• 'Muslimanske zemlje da daju teritorije za palestinsku državu': Američki ambasador u Izraelu
• Tramp: Amerika spremna da okupira Gazu i pretvori je u „bliskoistočnu rivijeru"

Među protivnicima plana u Izraelu si i bivši vojnici i oficiri, koji su izašli na ulice.

Maks Kreš je učestvovao u borbama na početku rata, ali više ne služi.

„Ima nas više od 350 vojnika koji smo služili tokom rata i koji odbijamo da nastavimo da služimo u Netanjahuovom političkom ratu, koji ugrožava taoce i izgladnjuje nevine Palestince", rekao je za BBC.

Vojnim planovima suprotstavio se i visoko rangirani general-potpukovnik Ejal Zamir, koji je, prema izraelskim medijima, upozorio premijera da bi potpuna okupacija Gaze bila „ravna ulasku u zamku“ i ugrozila živote talaca koji su još živi.

Oko milion Palestinaca živi u gradu Gaza, na severu Pojasa Gaze.

Izrael je započeo vojnu ofanzivu posle napada Hamasa 7. oktobra 2023. godine, kada je oko 1.200 ljudi ubijeno, a 251 uzet za taoce.

Od tada je ubijeno više od 61.000 ljudi u Gazi, podaci su Hamasovog Ministarstva zdravlja.

Među ubijenima su i Palestinci na koje je izraelska vojska pucala dok su pokušavali da dođu do hrane, koja se deli kao humanitarna pomoć.

Izrael je optužio Hamas da stvara haos u blizini distributivnih centara, rekavši i da njegove snage ne otvaraju namerno vatru na civile.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Ko je vlasnik Pojasa Gaze
• Gaza iz vazduha: Stepen razaranja posle skoro dve godine sukoba
• 'Hvala, ali kasno je': Palestinci o najavi Londona da će im priznati državu
• Pogođeni u glavu i grudi - istraga o ubistvima dece u Gazi
• Snimci izgladnelih izrelskih talaca u Gazi izazvali osudu širom sveta
• Šta je Al Aksa i zašto je žarište sukoba

(BBC News, 08.11.2025)