Изложба Префабрикација солидарности: ИМС-Жежељ између Југославије, Кубе и Анголе
У Музеју афричке уметности у Београду је отворена изложба "Префабрикација солидарности: ИМС-Жежељ између Југославије, Кубе и Анголе", која доноси архивску грађу, фотографије и видео-сведочења о томе како је иновација домаће техничке мисли-ИМС Жежељ систем, постала основа за међународну сарадњу три континента.
Седамдесетих година 20. века, три земље је повезивала неуобичајена размена префабриковане грађевинске технологије, а као чланице Покрета несврстаних, тражиле су сопствени пут развоја изван хладноратовске поларизације, у чему је материјалну улогу одиграо и систем ИМС-Жежељ, који је патентирао грађевински инжењер Бранко Жежељ 1957. године.
{Имаге2}
Кустоскиња Емилија Епштајн је рекла да изложба представља веома специфичан историјски тренутак након Другог светског рата за историју, политику и економију не само Југославије, већ и њене платформе у оквирима Покрета нестврстаних.
Покрет нестврстаних и начин на који је он обрађен на овој изложби заправо сведочи о такозваном троуглу солидарности или троуглу сарадње, који је успострављен између Југославије, Кубе и Анголе.
{имаге3}
Југославија након Другог светског рата и са оним чувеним својим "не" изговореним према Совјетском Савезу представља кључан моменат за Југословенско позиционирање и на светској сцени управо кроз организацију Покрета нестврстаних. Иако се Југославија у великој мери разликовала у свом социјализму у односу на Кубу, која је била много централизованија и под много јачин утицајем и сфером моћи Совјетског Савеза, то њих није спречавало да започну сарадњу на изградњи одређених стамбених објеката.
{Имаге4}
По њеним речима, Куба је прва добила одређен број зграда, док је са Анголом била мало другачија ситуација, јер су се деколонизовали тек 1975. године
Епштајн се осврнула на Жежеља и казала да је он био један од првих људи који је радио у Инситуту и који је усмерио већи део своје пажње и рада на развијању преднапрегнутог бетона. По том принципу изградјен је веци део Новог Београда, цувене телевизорке и зграде на Цераку су резултат ове технологије
{Имаге5}
Бранко Жежељ је пантентирао више од четири десетине патената и то је заиста једна импозантна ствар и указује на невероватну личност каква је он био, наравно у професионалном и стручном смислу и он је имао и позамашну каријеру на међународном нивоу".
Најпознатија Жежељево дело је хала 1 Београдскг сајма, која од 2009. године има статус споменика културе и Жежељев мост, који је срушен 1999. године у НАТО бомбардовању Југославије.
Прилог Кинеске Медијске Групе (ЦМГ).
(Бета, 11.08.2025)
