Уместо говора

На крају нисам одржао говор. Није ни да сам се био спремио како је требало: да на папиру, незграпним штампаним словима – она ће имати своју ролу на венчању, но добро сад – напишем неке тезе, па да извадим наочаре и ставим их навр’ носа, па да узмем микрофон, накашљем се у њега и кренем, почев од оног „Кићени сватови…“ Није било микрофона, није била атмосфера за говор, мада је атмосфера била дивна: пун сто неких финих људи, с погледом на Скадарско језеро, и са