Растко Петровић: Песник, визионар и Београђанин у срцу Африке

Париз, почетак 20. века.

У кафеима се окупљају уметници, истовремено опчињени и згрожени брзином модерног света.

Док пију и разговарају унедоглед о уметности, један млади песник црта портет познаника, сликара Пабла Пикаса.

Био је то Растко Петровић - књижевник, сликар, ликовни критичар, дипломата и неуморни трагалац за новим искуствима.

За 51 годину колико је живео, Петровић је прошао пут од београдског гимназијалца до уметника и дипломате, поштованог у Паризу, Вашингтону, али и у далеким пределима Африке.

„Био је песник за кога је људска утроба и физиологија била једнако фасцинантна као и највиша духовна постигнућа.

„Његова поезија настојала је да обухвати све што чини човека, чак и оно што бисмо понекад волели да заборавимо или занемаримо&qуот;, указује Бранко Вранеш, професор на Филолошком факултету у Београду, за ББЦ на српком.

Растко Петровић је писао романе, песме, поеме, путописе, есеје, ликовне и књижевне критике, драме.

Најзначајнија дела су му романи Бурлеска господина Перуна бога грома, Људи говоре, Дан шести, као и збирка песама Откровење.

Његова појава представља прекретницу у српској књижевности, каже Александра Матић, професорка на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу, за ББЦ на српском.

„Донео је ново схватање културне традиције и могућности за њено ширење у нове, неистражене имагинативне просторе.&qуот;

Истовремено је преузимао модерне европске идеје тога времена и повезујући их са сопственом традицијом, словенском митологијом и фолклором.

То често није наилазило на разумевање.

• Путеви оспораване сликарке Надежде Петровић - „За све се тражи времена, за васпитање публике мало дуже“
• Коча Поповић: Виспрен дух надреалисте у униформи
• Мирослав Крлежа, „ходајућа енциклопедија“, писац око чијих ставова се и данас ломе копља

Београд, рат и одлазак у Француску

Рођен је 1889. године.

Иако је живео у времену када је Србија била у групи европских земаља са највећим бројем неписмених, данас бисмо за њега могли рећи да је непо беба - дете утицајних родитеља које захваљујући породичним везама има лакши приступ образовању.

Отац Димитрије је био историчар и посланик Радикалне странке, а мајка Милева је волела поезију и историју.

Његове сестре су биле песникиња Милица Мишковић и чувена сликарка Надежда Петровић.

Породица Петровић је дала неизмеран допринос српској култури, објашњава Марија Ђорђевић, кустоскиња Спомен-музеја Надежде и Растка Петровића, за ББЦ на српском.

Родитељи су му умрли када је имао 13 година, а о њему су највише бринула сестра Зора.

„Са сестрама је имао леп и топао однос, а једна од њих Љубица Луковић је говорила о Растковој великој љубави према њима&qуот;, каже Ђорђевић.

„Био врло љубазан и одмерен човек, омиљен у друштву&qуот;, каже Милош Коларж, потомак породице Петровић за ББЦ на српском.

Балкански ратови 1912. и 1913. прекидају Петровићево школовање.

Убрзо почиње Први светски рат, нападом Аустроугарске на Србију после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву, које је извршио млади српски побуњеник Гаврило Принцип.

Као несвршени гимназијалац, повлачи се са српском војском преко Албаније.

„Неки чланови породице Петровић, међу којима је била и моја баба, Расткова сестра, одлази пут Ниша, док други прелази преко Албаније.

„Са њима је био и Растко&qуот;, каже Коларж.

Најкрвавији сукоб до тада, оставиће неизбрисив траг на Петровићеву књижевност, каже професорка Матић.

„Суочавање са смрћу, глађу, апсурдом страдања - све то ће постати део његове поетичке визије као осећај краја једне епохе и потребе за потпуним преображајем свих вредности&qуот;, објашњава она.

По завршетку рата, Петровић одлази у Француску.

„Школовање у Француској, најпре у Ници, потом у Паризу, отворило му је врата савремених уметничких струјања&qуот;, додаје Матић.

Постаје близак пријатељ са чувеним уметницима, попут сликара Пабла Пикаса и писца Андреа Бретона.

„Тамо се дружио и са ствараоцима, сликаром Савом Шумановићем и архитектом Александром Дероком&qуот;, каже Коларж.

У Паризу почиње да пише његов први авангардни роман Бурлеска господина Перуна бога грома, јер управо тамо почиње да га фасцинира словенска митологија, додаје Матић.

Париз је почетком 20. века био центар уметности која је тражила начине да прикаже савремене идеје и осећања.

Ипак, уметнике су занимале и далека ваневропска култура, митови и религија.

Песник чулног искуства

Када се појавио на књижевној сцени, Петровић је изазвао бурне реакције јавности, каже професор Вранеш.

„Увек се поставља питање његовог односа према традицији - да ли је он наставља или руши.

Заправо их спаја, објашњава он, подсећајући да је тај поступак писац и песник Милош Црњански назвао „збуњеном синтезом&qуот;.

По повратку у Београд, Петровић сарађује са књижевницима Миланом Дединцем, Марком Ристићем и Тином Ујевићем, чије ће писање довести до појаве надреализма.

Надреализам је уметнички и књижевни покрет који се појавио 1920-их година, настао као реакција на Први светски рат.

Надреалисти одбацују класичну логику, реалистичко приказивање света, а прихватају снове, слободну асоцијацију и креативни израз који превазилази рационално мишљење.

Крајем 1922. године објављује збирку песама Откровење која говори о трауми рађања кроз описе телесних сензација.

„У поетичком универзуму Растка Петровића, поезија представља физиолошки акт, а не плод духовне или интелектуалне конструкције&qуот;, објашњава Матић.

О томе сведочи прозни текст збирке Пробуђена свест - Јуда, где су порођајни грчеви стопљени са телесним напором при рађању уметности, односно екстазом тела, додаје она.

Зато његови стихови често избијају као „језичке експлозије, пуни нових речи и хаотичних слика&qуот;.

Писма из Африке

Са ужурбаних европских улица, Растко завршава у Африци, што му је био дугогодишњи сан.

Тамо одлази пошто се запослио у тадашњем Министарству иностраних дела у посланству при Ватикану, крајем 1930-их.

„Сутра улазим у прашуму, сањану од детињства.

„Већ пет дана пролазимо крај разних места плавих, зелених и црвено риђих и плажа сасвим жутих као од злата&qуот;, писао је у писму пријатељу.

Сусрет са непознатим, оличеним у афричком континенту, биће изузетно важан за овдашњу књижевност и уметност, каже Вранеш.

Овај континент је тачка повезивање Петровића и Пикаса, који је такође био опчињен афричком уметношћу, објашњава професор.

Свакодневни живот људи, њихови обичаји, митологија и уметност фасцинирали су песника.

„Ипак, може се поставити питање где Петровић потпада под предрасуде времена у ком је живео и односа према том континенту, а где од њих одступа&qуот;, додаје он.

Први Београђанин у срцу Африке, тако је часопис Недељне илустрације,1930. године, најавио овај путопис Растка Петровића.

„За почетак 20. века карактеристична је појава афричких идола и фетиша, као и џеза и там-тама у Паризу, која је означила улазак неопримитивизма у токове модерне уметности, а одатле их Петровић присваја и уводи у нашу литературу&qуот;, каже Александра Матић.

Поетска мапа унутрашњих доживљаја праћена је и једноставним цртежима шареним оловкама, али и фотографијама афричких племена.

„Са путовања доноси и значајне уметничке артефакте црначких племена, што остаје трајно у српском наслеђу као читава афричка етнографска колекција&qуот;, додаје Матић.

Али, није било лако објавити његов путопис.

„Чувени уредник Геца Кон није му веровао да је био у Африци, и тражио му је велику суму новца да би објавио књигу.

„Позајмио му је Дероко, а прво издање књиге штампано је на дебелом папиру и није имало фотографије&qуот;, присећа се Коларж породичних прича.

'Херој на друмовима'

Растко Петровић 1935. године ступа на тло америчког континента.

Дипломатску мисију најпре започиње у Чикагу, а потом и у Вашингтону.

„Нисам никада упознао Растка, јер је већ био отишао за Америку, али се сећам писама које је слао мојој мајици, његовој сестричини.

„Касније сам обишао кућу у којој је живео у Вашингтону&qуот;, каже Коларж.

Док је боравио у Америци, Петровић је обилазио Канаду, Мексико и Кубу.

„Његова страст за путовањима одредила и читаво његово стваралаштво, каже професорка Матић.

Из тих путовања настало је богато и вредно путописно штиво као и филозофски и поетски однос према фигури путника, односно „хероја на друмовима&qуот;, објашњава Матић.

„Живот је, разуме се, пун авантура, али колико су ове ретке и разводњене ако се не макнемо из једне куће и једне вароши.

„А колико су убрзане, изненадне, нагле, ако се човек само помери са свога места и упусти у оно што се зове: Путовање&qуот;, писао је Петровић за лист Политику 1930.

Други светски рат, започет инвазијом Немачке на Пољску 1939, две године касније захватио и Југославију.

Прве бомбе на Београд су пале 6. априла 1941. у јутарњим сатима.

Растко Петровић је наставио да живи у Америци.

„По завршетку рата, нашој породици је одузета имовина, живели смо много скромније.

„Растко нам је помагао и слао пакете са одећом и обућом&qуот;, присећа се Коларж.

Песник умире изненада 15. августа 1949. у Вашингтону, у 51. години.

Тамо је и сахрањен.

Постоје приче да је умро на улици у сиромаштву, али то није тачно, каже Коларж.

„Ја знам само да сам волео живот, а шта сам под тим животом звао собом и уколико сам том љубављу био бољи, не знам.

„Не сматрам чак, и то је још тужније од свега, да сам могао наћи неки бољи пут, и зато ми остаје као ретка, као можда једина, скупоценост, да ћу се са тобом и са осталим пријатељима сретати опет и говорити са вама&qуот;, рекао је у једном од последњих писама послатим пријатељима за Београд.

Његово тело пренето је у родни Београд 35 година после смрти.

„Петровић је успео је да упише сопствено дело у координате европског идентитета, а да истовремено искаже дубоко осећање матерњег језика и митско-фолклорних образаца.

„У тој отворености за различитост јесте величина његове књижевне појаве&qуот;, закључује Александра Матић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Између сна и смрти: Ко је био српски песник Владислав Петковић Дис
• Данило Киш као „чувар изгубљених светова&qуот;
• Кад су писци били дипломате: Милош Црњански између два светска рата
• Како је виски спојио Черчила, Пекића и ББЦ
• Фицрој Меклејн: Авантуриста, дипломата, војник и почасни Корчуланин

(ББЦ Невс, 08.15.2025)