Ima šanse, nema šanse 2, (sa akcentom na NEMA)
Danas pre 5 sati | Božidar Andrejić
Elem, bio sam onomad u Vražogrncima i Trnavcima kod Aleksandrovca Župskog vođen „osnovima sumnje“ (je l’ da, baš MODERAN izraz!?) da su nekadašnji meštani sadašnjeg Vražogrnca i Trnavca kod Zaječara došli nekad davno otuda. (Selo Trnavci na Kosovu, odakle je moj davni bivši prijatelj dr Halit Trnavci neću da uvlačim u priču.
Em se ne zna status Kosova, em je on meni postao bivši, ne kao Albanac, već sam se oladio prema njemu kad se devedesetih, učlanio u Mirin JUL možda i pritisnut ljuljanjem katedre albanistike na Filološkom!) Pomenuh u prošlom nastavku, da sam ove sumnje delimično otklonio još pre pedesetak godina u razgovoru sa uglednim Aleksandrovčaninom Miloslavom Bondžićem, profesorom istorije i narodnim poslanikom. Zajedno smo evocirali mogući put seoba i jednih i drugih
