Зашто се не уведе четвородневна радна недеља, а добра је за здравље

Радимо пет дана, уживамо у викенду, а онда се спремамо за депресију повратка на посао.

Али, шта ако не мора да буде тако?

Скраћење радне недеље на четири дана значајно побољшава благостање запослених, показала је важна студија објављена у часопису Натуре Хуман Бехавиоур.

Истраживачи са Бостонског колеџа у Сједињеним Државама (САД) пратили су четири кључна показатеља: сагоревање на послу, задовољство послом, и физичко и ментално здравље у 141 компанији у САД-у, Уједињеном Краљевству (УК), Аустралији, Канади, Ирској, и на Новом Зеланду.

„Открили смо велика побољшања у погледу благостања радника&qуот;, каже Вен Фан, главна ауторка студије за ББЦ.

„Компаније су забележиле раст продуктивности и прихода.

„После пилот-пројекта, 90 одсто фирми које су у њему учествовале одлучило је да настави да примењује четвородневну радну недељу&qуот;, објашњава.

Ови налази се подударају са све већим бројем истраживања која откривају да је четвородневна радна недеља повезана са бољим здрављем, равнотежом између приватног и пословног живота и порастом укупног задовољства животом.

Ова студија је спроведена после недавног истраживања које је показало да дуго радно време може да промени структуру мозга.

Ако су здравствене користи толико очигледне, шта нас онда кочи?

• Како изгледа радна недеља од четири дана на Балкану
• Како изгледа живот запослених у Србији, са најдужом радном недељом у Европи
• „Тихи отказ“: Радници који се поносе минималним трудом

Култура прекомерног рада

Кина је позната по радној култури „996&qуот;, која подразумева радно време од девет сати ујутро до девет увече, шест дана у недељи.

У Индији, запослени у технолошким и финансијским секторима који брзо расту се често суочавају са неумољивим притиском да раде дуго и у необичајено време да би испунили захтеве.

„У земљама попут Кине, Индије, САД-а, и УК-а, част је проводити много сати на послу&qуот;, каже професорка Вен.

Прековремени рад је у Јапану толико уобичајен да чак постоји и реч за смрт услед прекомерног рада - каросхи.

„У Јапану, рад није само посао, то је скоро као друштвени ритуал&qуот;, објашњава Хироши Оно, стручњак за тржиште рада и радну културу у тој земљи.

„Људи долазе рано ујутру и остају до касно, чак и када нема стварног посла, само да покажу посвећеност.

„То је својеврсна представа. Као у борилачким вештинама, постоји правилан начин како се нешто ради&qуот;.

Он објашњава да је овакво понашање подстакнуто заједништвом у Јапану.

„Постоји снажна стигма према онима који се шверцују на послу.

„Ако неко почне да узима слободне дане петком, други ће се питати 'који је разлог што може да не дође на посао данас?'&qуот;.

Оно што многима делује невероватно јесте да се чак и законом прописане погодности, као што је породиљско одсуство за очеве, у Јапану ретко користе.

„Мушкарци могу да узму и до годину дана одсуства, али врло мало њих то ради јер не желе да оптерете колеге&qуот;, каже Оно.

Ипак, професорка Вен Фан сматра да пробни пројекти попут њеног полако почињу да мењају поглед на посао, чак и у срединама у којима постоји укорењена традиција прекомерног рада.

На Исланду данас скоро 90 одсто људи ради скраћено радно време или има законско право да скрати радну недељу.

Пилот-пројекти су спроведени или су у току у више земаља, међу којима су Јужноафричка Република, Бразил, Француска, Шпанија, Доминиканска Република, и Боцвана.

Раније ове године, Токио је почео пилот-пројекат четвородневне радне недеље за државне службенике.

Сличну иницијативу за државне службе током лета је недавно покренуо и Дубаи.

Јужна Кореја ће од октобра 2025. почети да тестира радну недељу од 4,5 дана у 67 компанија.

Неусклађен пословни и приватни живот

„Од пандемије корона вируса, све више људи осећа да им посао и живот нису усклађени.

„И тај тренд не може да се преокрене&qуот;, каже Карен Лоу, извршна директорка организације 4 Даи Веек Глобал.

Њена организација помаже компанијама широм света, од Бразила до Намибије и Немачке, да испитају модел четвородневне радне недеље.

Један од највећих успеха њене организације је полицијска управа у граду Голдену, у америчкој савезној држави Колораду, која има 250 запослених.

Од увођења четвородневне радне недеље, трошкови прековременог рада смањени су за скоро 80 одсто, а број отказа запослених се преполовио.

„Ако може да функционише у полицијској управи, где посао подразумева патролирање, рад на терену и реаговање у хитним и ванредним ситуацијама, онда може да делује свуда&qуот;, каже Лоу.

„Када смо 2019. године почели први пилот-пројекат, само неколико компанија је било заинтересовано.

„Сада их има на хиљаде. Докази постоје, али оно што недостаје јесте разумевање&qуот;.

Лоу каже да је честа заблуда да краћа радна недеља значи и мању продуктивност.

У пракси се често догађа супротно, каже она.

Компанија Мајкрософт у Јапану је 2019. године испитивала четвородневну радну недељу и забележила 40 одсто већи приход по запосленом у поређењу са претходном годином.

Ипак, компанија је одлучила да ову промену не уведе трајно.

Карен Лоу каже да је ситуација у великим компанијама много сложенија, јер имају више одељења и послују у различитим земљама и временским зонама.

У студији професорке Вен, продуктивност је углавном остала на истом нивоу зато што су компаније смањиле обим мање битхин активности и задатака.

Уместо беспотребних састанака, договори су обављани телефоном или порукама.

Још једна честа заблуда, додаје Лоу, је да запослени морају да раде много напорније да би надокнадили слободан дан.

„Кључ није у томе да се пет радних дана сабије у четири, већ да се мање расипа време.

„Пошто сада вештачка интелигенција аутоматизује велики број задатака, још лакше можемо да утврдимо такве неучинковите активности&qуот;, објашњава она.

Здравствена интервенција која даје резултате

Увођење четвородневне радне недеље није била само мала промена на радном месту, већ спас, тврди Чарл Дејвидс, директор саветовалишта на Универзитету у Стеленбошу у Кејптауну, у Јужноафричкој Републици.

Његов тим пружа психолошку подршку више од 30.000 студената и каже да је пре увођења ове промене, особље било исцрпљено.

„Стопа изостанака са посла је била висока.

„Људи су стално јављали да су болесни, али не зато што су лењи, већ зато што су једва преживљавали. Нису више имали снаге&qуот;, каже он.

Јужноафричка Република је једна од земаља које бележе највећи ниво менталног стреса у свету.

Чарлов тим од 56 запослених био је емотивно исцрпљен због сталних разговора о траумама и проблемима, великим бројем студената који су користили њихове услуге и недостатка ресурса.

Одлучио је да пробно уведе четвородневну радну недељу, упркос отпору вишег руководства и скептицизму сопственог тима.

„Мислили су да то никада неће успети, али јесте, и резултати су били изванредни&qуот;, каже он.

У години пре спровођења пилот-пројекта, тим је укупно имао 51 дан боловања.

Током шест месеци четвородневне радне недеље, тај број је пао на само четири дана здравственог одсуства.

Запослени су пријавили да су боље спавали, имали више физичких активности и могућности да се баве хобијима.

„Викенде су проводили са породицом, уместо да обављају заостале кућне послове&qуот;, каже Чарл.

„Мислио сам да ће већина њих тај слободан дан искористити да раде приватно и додатно зараде, али је само један запослени то урадио&qуот;.

Чарл верује да је побољшано благостање запослених довело и до бољег обављања посла.

„Били су усредсређенији на посао и имали су више емпатије, а то се непосредно одразило на квалитет бриге о студентима&qуот;, додаје.

Није универзално решење

Ипак, овакву промену није изводљиво применити свуда.

„Веома важни су структура привреде земље и степен њеног развоја&qуот;, каже професорка Вен Фан.

„У Африци, многи раде у пољопривреди, рударском или неформалном сектору.

„За такве случајеве још се не разматра увођење флексибилног рада&qуот;, додаје Карен Лоу.

Теже је и другачије организовати нискоквалификоване послове и оне који се ручно обављају, а послодавци у тим секторима често настоје да максимизују добит, а не да разматрају промену радног времена, каже Лоу.

Међутим има извесних помака.

Студија професорке Вен обухватила је и компаније у грађевинској индустрији, производњи и угоститељству, и неке од њих су пријавиле позитивне резултате.

„Модел може да функционише у разним секторима, али не бих желела да га представим као решење за све.

„То није универзална формула&qуот;, каже она.

Промене покрећу млади

Стручњаци су сагласни да су млађе генерације највећи покретачи ове промене.

Истраживање спроведено широм света 2025. године показало је да је први пут у историји равнотежа између приватног и пословног живота била најважнија, и испред зараде.

У Јужној Кореји, многи млади радници кажу да би пристали на мању плату у замену за краћу радну недељу.

„Видимо све већи отпор међу млађим генерацијама

„Они имају суштински другачије схватање сврхе рада и онога шта желе од живота&qуот;, каже професорка Вен.

Покрети, попут масовних отказа после пандемије корона вируса (углавном у САД-у), „тихог отказа&qуот; (одбијање запослених да раде више од онога што је строго неопходно) и тренда у Кини познатог као танг пинг (одбацивање друштвеног притиска за прекомеран рад и немање великих пословних амбиција) показују да млади радници налазе начине да искажу незадовољство и одбаце културу сагоревања на послу, указује.

Ове промене би временом могле да преобликују радне норме.

Хироши Оно већ види одређене промене у Јапану.

„Породиљско одсуство сада користи 30 одсто мушкараца у Јапану, а раније је то било готово незамисливо.

„То показује да људи све више приоритет дају сопственом благостању&qуот;, каже он.

Карен Лоу је сагласна.

„Први пут, запослени заиста почињу да пружају отпор и што су млађи, то више захтевају промене&qуот;.

Она верује да се ствара замајац.

„Пандемија корона вируса је послужила као прва прекретница.

„Надам се да ће следећа бити четвородневна радна недеља&qуот;; закључује.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Шта је синдром сагоревања и како да на време препознате симптоме
• Генерација З: Колико се променила радна етика
• Зашто све више младих образованих Кинеза плаћа да иде на лажни посао
• Зашто радни дан треба да буде краћи
• Да ли рад од куће повећава продуктивност: Шта каже статистика, а шта искуства запослених
• Шта стрес чини телу и како може да буде користан

(ББЦ Невс, 08.19.2025)