У надокнади времена
Решетка пре 27 дана
Пре неки дан написао сам и објавио текст, није колумна јер колумне не умем да пишем, о одбрани и последњим данима ове наше одлазеће власти. На почетку текста написао сам: „Не усуђујем се да делим савете, то нека раде стручнији од мене…“ Изнео сам само своје мишљене, за које знам да вас боли qврц и све вам суза сузу стиже, о крају ове диктаторске власти.
Међутим, имам довољан број година, свашта сам видео и прегурао преко главе, тако да није наодмет прочитати шта имам да кажем. Сећате се, мојега се сећате, како Крлежа пише: „Као стари пас лежим на крај села, испод плота, све гледам, све видим, све разумем, али ме мрзи да лајем“! Мене, нажалост не мрзи. („Све човекове несреће потичу из једног извора – не моћи седети мирно у соби.“) Нико ме не бије по ушима, али ђаво мине да мира – па пишем овај текст, дубоко
