Kreni-Promeni: Predložene izmene Zakona o zaštiti potrošača ugrožavaju prava građana
Pokret Kreni-Promeni ocenio je da predložene izmene Zakona o zaštiti potrošača mogu oslabiti zaštitu koju građani trenutno uživaju po ovom pitanju i pretvoriti taj zakon u "mrtvo slovo na papiru".
U saopštenju se navodi da po postojećem zakonu potrošač može pozvati na posebne propise, koji regulišu konkretna pitanja, samo ako mu oni obezbeđuju viši nivo prava, a da bi se u novom tekstu taj kriterijum brisao.
"Time se praktično briše ideja da je Zakon o zaštiti potrošača temeljna regulativa. Umesto da bude minimum ispod koga se ne može ići, on postaje opcioni okvir koji lako mogu potisnuti drugi akti koji ne stavljaju potrošača na prvo mesto", smatra član pravnog tima Kreni-Promeni Nikola Tadić.
Prema njegovim rečima, takva praksa podriva pravnu sigurnost građana, ali je i u direktnoj suprotnosti sa evropskom regulativom.
"Evropska unija potrošačko pravo tretira kao okvirni zakon koji važi u svim sektorima, dok su posebni propisi prihvatljivi samo kada jačaju, a ne slabe prava potrošača... U zemlji u kojoj je poverenje u institucije već ozbiljno poljuljano, svako dalje slabljenje osnovnih prava građana može imati dalekosežne posledice, kako u ekonomskom, tako i u društvenom smislu", navodi Tadić.
Pored ove kritike, Kreni-Promeni je predložio i unapređenje postojećeg zakonskog rešenja zbog problema koji nastaju tokom izdavanja računa na osnovu stvarne ili procenjene potrošnje.
"Kako stvari stoje, građani i dalje mogu dobijati račune zasnovane na proceni, bez jasne obaveze trgovaca da kasnije izvrše korekciju na osnovu stvarnog stanja. To stvara prostor za zloupotrebe i pogrešne naplate, koje se neretko obaraju tek nakon dugih i iscrpljujućih reklamacionih ili sudskih postupaka. Građani nemaju izvesnost da će im novac biti vraćen ukoliko su računi neopravdano uvećani", navodi se u predlogu.
Pokret predlaže uvođenje obaveznog pravila da svi računi izdati na osnovu procene moraju biti jasno obeleženi, s objašnjenjem zašto očitavanje nije bilo moguće.
Takođe, trgovci bi morali u roku od 30 dana da izdaju korektivni račun i vrate višak sredstava, dok bi potrošači dobili zakonsko pravo da zahtevaju ispravku uz dokaz o stvarnoj potrošnji.
(Beta, 23.08.2025)
