Šta su trgovačke marže o kojima priča Vučić i kako utiču na vaš džep

Most između skromnih plata i visokih cena u Srbiji uskoro će možda morati da izgrade trgovci.

Tako bar tvrdi predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavom da će država ograničiti „marže" trgovačkih lanaca, jer su cene namirnica u Srbiji „na nivou 95 odsto prosečnih cena u Evropskoj uniji (EU)".

„Znate li kolike su im marže? Od 32 do 45,2 odsto", izjavio je Vučić ranije televiziji Pink.

Nekoliko dana kasnije, Vučić je saopštio niz ekonomskih mera za, kaže, „bolji život ljudi", a među njima je i ograničavanje marži, odnosno „ograničavanje i smanjivanje cena za skoro 3.000 proizvoda".

Marže su razlike između nabavne cene koju trgovci plaćaju i krajnje cene pod kojom prodaju robu potrošačima.

„Tako, na neki način, plaćamo uslugu izlaganja te robe na njihovim rafovima gde je mi kao krajnji potrošači kupujemo", objašnjava ekonomista Saša Đogović za BBC na srpskom.

Primer cene rezanog hleba

Maksimalna marža za 23 grupe proizvoda biče ograničena na 20 odsto, dok će komercijalni rabati biti svedeni na najviše 10 odsto, kaže Vučić.

„Veliki prodajni lanci će morati da smanje cene i marže, a mali prodavci, posebno u selima, ostaće zaštićeni", izjavio je.

Mere će se primenjivati na najveće maloprodajne sisteme u zemlji, dok će manji trgovci biti izuzeti kako ne bi bili ugroženi u tržišnoj utakmici.

Najavljuje „izuzetno stroge kazne za trgovce na koje se odnose mere" ako ih ne budu poštovali.

Nije objasnio zašto država ranije nije uvela ove mere.

Na primeru rezanog hleba, Vučić je na čuvenoj tabli, pokazao koliko trgovci zarađuju.

• Veleprodajna cena rezanog hleba je 83,69 dinara, neto fakturna cena iznosi 66,95 dinara - to je minus 20 odsto.
• Trgovačka marža je 42 posto na ovo - bez poreza na dodatnu vrednost (PDV) se dobija 95,07 dinara.
• Kada dodate na hleb 10 posto PDV-a to iznosi 104,58 dinara, što je stvarna cena koju plaćamo.
• Kada se od 66,95 dinara odbije 30 odsto troškova za pozicioniranje na stalaži, brošure, marketinške usluge, proizvođač dobije 46,87 dinara, kaže Vučić.

https://twitter.com/bbcnasrpskom/status/1959548832909287932

Srbija je neslavni šampion po visini cena u regionu.

Visoke cene namirnica bile su i povod za akcije bojkota najvećih trgovinskih lanaca početkom 2025.

Inflacija u Srbiji je u julu 2025. bila 4,9 odsto na godišnjem nivou, što je najveća stopa rasta od aprila 2024, podaci su Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

U Hrvatskoj je u julu iznosila 4,1 odsto, što je bila treća najviša stopa inflacije u evrozoni, u Crnoj Gori i Severnoj Makedoniji bila je 4,5 odsto, a u Bosni i Hercegovini neznatno više - 4,6 odsto.

Slovenija, još jedna članica EU, sa 2,8 odsto u julu je imala najmanji rast cena.

Pogledajte video: Ko profitira kada cene rastu

Šta je marža?

Najjednostavnije, marža (profit margin) je razlika između nabavne i prodajne cene jednog proizvoda ili usluge.

Preciznije, to je bruto profitna marža, jer pored čiste dobiti, sadrži i troškove trgovaca poput plaćanja radne snage, poreza, transporta, zakupa objekata, reklamiranja i drugih.

Ovaj pojam se uglavnom odnosi na neto maržu, odnosno čist profit posle odbijanja tih troškova.

Marža pokazuje uspešnost, odnosno profitabilnost preduzeća, ali ona može da bude i negativna, piše na sajtu Investopedija, enciklopediji ekonomskih termina.

To može da bude pokazatelj da firma ima velike troškove ili da ne uspeva da prodaje dovoljno proizvoda i usluga po odgovarajućim cenama.

Ali, negativnu maržu kompanije ponekad koriste i kao mamac za kupce - iako trgovac na prodaji tog proizvoda neće zaraditi, on će privući kupce ka drugim proizvodima koji će mu doneti profit.

• Šta potrošačima u Srbiji donosi nacrt novog zakona o njihovim pravima
• Šta polovina radnika u Srbiji (ne) može da kupi za platu
• Šta se sve plati kada se kupi litar goriva u Srbiji

Kada država sme da ograniči marže?

Mere se uglavnom uvode u vanrednim situacijama, poput ratova, kriza ili usled prirodnih nepogoda koje su naškodile poljoprivrednoj proizvodnji, ali to trenutno u Srbiji nije slučaj, napominje Saša Đogović.

„Mogu da se primene vladinim uredbama, ali se tome pribegava kada postoje naglašene neregularnosti tržišta i mere ne mogu da traju doveka", dodaje.

Podseća da je slične akcije Vlada Srbije sprovodila od početka rata u Ukrajini, a jedna od njih je bilo privremeno ograničavanje cena osnovnih namirnica u septembru 2024.

Nova mera vlade, kao i prošlogodišnja, mogla bi da ima tek kratkoročni efekat na životni standard, smatra Đogović.

„Ne možete da izlečite bolest delujući na simptome, već na uzrok - ovo je 'andol efekat' koji brzo ispari", slikovito opisuje stručnjak.

„Uz to, sada ne znamo na koje proizvode i grupe proizvoda će se primenjivati ove mere", dodaje.

• Kako poskupljenja utiču na mentalno zdravlje: „Anksiozna sam kad god uđem u prodavnicu"
• Kako se živi u Preševu i Bojniku, najsiromašnijim opštinama Srbije
• „Smanjila sam malo meso, šta ću": O poskupljenjima - kako žive i štede studenti i penzioneri u Srbiji

Šta se postiže ograničenjem marže?

Država će postaviti najvišu moguću stopu dobiti na koju će trgovački lanci imati pravo.

Nešto slično ove godine uradila je Mađarska, koja je stranim kompanijama koje prodaju hranu i proizvode za ličnu higijenu ograničila dobit na 10 odsto.

Zbog toga je u EU pokrenuta istraga protiv Mađarske.

Trgovci u Srbiji prodaju osnovne namirnice po cenama gotovo istim kao u EU, iako u u poslovanju plaćaju manje cene gasa, struje, transporta i niže plate zaposlenima, kaže Vučić.

Optužio je trgovačke lance da su koristili „trikove“ kako bi zadržali nivo profita kada je vlada prethodnih godina uvodila ograničenja cena osnovnih namirnica.

„Mi dogovorimo da se spuste cene za 50 proizvoda, a oni podignu maržu i cene svih drugih proizvoda i nadomeste profit.

„Pronalazili bi načine da nas prevare, ali sad to više neće biti moguće", tvrdi Vučić.

Pogledajte video: Šta je inflacija i zašto cene (svega) rastu

U ovom potezu srpskih vlasti, ekonomista Đogović vidi „populizam", kojim se izvršna vlast prikazuje kao „zaštitnik potrošača i životnog standarda“, nalik na poteze vlade u Budimpešti.

„Postoje institucije, poput Komisije za zaštitu konkurencije, koje bi trebalo da vode računa da u maloprodajnim lancima ne postoji dogovor o formiranju marži, što nazivamo kartelizacijom“, ukazuje on.

Komisija je u oktobru saopštila da sumnja na kartelizaciju i da će sprovesti istragu poslovanja četiri trgovinska lanca.

„Skoro godinu dana kasnije nemamo odgovor šta se desilo i šta su tačno utvrdili, da li se rade dodatna ispitivanja ili se možda slučaj nalazi pred sudovima", zaključuje Đogović.

Pogledajte video: Šta znači kada zarađujemo prosečnu, medijalnu i minimalnu platu

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Troškovi života: Kako uštedeti pri kupovini namirnica
• Može li život na rate biti lek za krizu u novčanicima u Srbiji
• Može li se do stana po računici predsednika Srbije
• Zašto je poskupela kafa u Srbiji
• Čeka li nas decenija rekordnih cena hrane
• Dvostruko više siromašnih u Srbiji: „Snalazi se ko kako ume i može"
• Šta za potrošače u Beogradu znače novi računi za grejanje

(BBC News, 08.24.2025)