'Najveća ekološka kriza naše generacije': Šta su 'večne hemikalije' i da li mogu da se izbegnu

Tiganji, kutije za hranu, vodootporna odeća, i pametni satovi samo su neki od predmeta koje svakodnevno koristimo, a sadrže perfluoralkilne i polifluoroalkilne supstance (PFAS), poznate kao večne hemikalije.

Nekada su bile cenjene zbog izdržljivosti, a danas raste zabrinutost zbog rizika koje ove veštački stvorene hemikalije predstavljaju za prirodnu sredinu i naše zdravlje.

Dr Nikolas Šartr, viši naučni saradnik na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Sidneju, u Australiji, ove hemikalije opisuje kao „najveću ljudsku i ekološku krizu naše generacije“.

Ova hemijska jedinjenja mogu da zagađuju vazduh, zemljište i vodu, a povezuju se sa pojavom raka i problemima sa plodnošću kod ljudi.

Što se stiče boljeg razumevanja njihove štetnosti, raste i broj poziva na zabranu PFAS-a u svetu.

Dakle, šta po ovom pitanju rade vlade, i kako ove supstance mogu da se izbegnu u svakodnevnom životu?

• Da li su kese u Srbiji zaista biorazgradive
• Sedam pitanja i odgovora o plastici koju svakodnevno koristimo
• Da li bi mali crv koji vari plastični otpad mogao da bude rešenje za zagađenje

Zašto ih zovemo „večne hemikalije"?

PFAS, odnosno perfluoralkilne i polifluoroalkilne supstance, su porodica od oko 10.000 sintetičkih hemikalija koje se često koriste u proizvodnji predmeta otpornih na vodu, fleke, toplotu, ili za sprečavanje korozije.

Poznate su kao „večne hemikalije" jer se u prirodi ne razgrađuju.

Počele su da se koriste 1938. godine, kada je otkriven teflon - materijal koji se masovno koristi kao nelepljiva površina za tiganje, lonce i šerpe.

„Jedna od glavnih osobina ovih supstanci je ta da su im potrebne decenije, ako ne i stotine godina, da se razgrade", kaže dr Šartr.

Sve je više dokaza koji pokazuju da ove hemikalije, koje se nalaze i u mnogim plastičnim posudama i bocama širom sveta, mogu da dospeju u životnu sredinu i tako zagade poljoprivredne useve i pijaću vodu.

Pronađene su čak i u prašini.

Šire se vetrom i vodom što dodatno pogoršava njihova dugotrajna zagađujuća svojstva.

Istraživači na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Australiji su prošle godine analizirali merenja PFAS-a iz različitih izvora širom sveta, među kojima su bili i izveštaji vlada, baze podataka i recenzirani naučni radovi, i prikupili su više od 45.000 podataka sakupljenih tokom 20 godina.

Zaključili su da je sadržaj PFAS-a u „velikom delu površinskih i podzemnih voda u svetu iznad međunarodne preporuke i propisa o PFAS-u, i da je budući teret ovih susptasnci na životnu sredinu verovatno potcenjen".

Zašto tek sada saznajemo za njih?

Još od 1970-ih, u industriji postoji svest o tome da pojedine supstance iz grupe PFAS-a mogu da budu otrovne kada se udahnu ili progutaju, ali se veruje da su glavni proizvođači pokušali da utiču na nauku i propise, pa i da su zataškavali istraživanja koja su bila po njih štetna.

Ove supstance postale su poznate zahvaljujući filmu Dark Waters iz 2019, koji govori o stvarnoj pravnoj borbu između hemijskog giganta DuPont i grupe stanovnika gradića u američkoj državi Ohaju.

Prošle godine, stanovnici mesta Bentama u severnom Jorkširu u Engleskoj pokrenuli su tužbu protiv kompanije Angus Fire, lokalnog proizvođača protivpožarne pene.

Oni tvrde da je PFAS iz pene dospeo u zemljište i podzemne vode, što predstavlja mogući rizik za zdravlje stanovništva.

Trenutno se žiteljima uzimaju analize krvi.

Ova tužba usledila je posle izveštaja objavljenog početkom 2024, u kojem je navedeno da Bentam, sa oko 3.000 stanovnika, ima najvišu do sada zabeleženu koncentraciju sintetičkih PFAS supstanci u Ujedinjenom Kraljevstvu (UK).

„Zaista sam zabrinut zbog posledica koje je to možda imalo, ili nije imalo na moje zdravlje", kaže Met Jang, stanovnik i predsednik lokalne inicijative Za čistiji Bentam.

Kompanija Angus Fire je saopštila da je obustavila proizvodnju svih proizvoda koji sadrže PFAS i da sarađuje sa regulatornim telom na utvrđivanju obima zagađenja.

Koje su opasnosti od PFAS-a?

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), večne hemikalije se povezuju sa pojavom raka bubrega, prostate i testisa, povišenim holesterolom, bolestima jetre i bubrega, kao i sa razvojnim poremećajima kod dece.

Inspektorat za pijaću vodu u Engleskoj i Velsu navodi da određene PFAS suspstance, kao što su PFOS (perfluorooktan sulfonska kiselina) i PFOA (perfluorooktanoinska kiselina), mogu da predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje „pri dovoljnom nivou izloženosti".

Zbog toga su širom sveta uvedena ograničenja upotrebe nekih od ovih jedinjenja.

U periodu od 2010. do 2015, osam najvećih hemijskih proizvođača u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) pristalo je da obustave upotrebu PFOA i hemikalija srodnih sa PFOA u njihovim proizvodima.

Međutim, naučnici upozoravaju da je s obzirom na ogroman broj supstanci iz grupe PFAS-a potrebno sprovesti dodatna istraživanja da bi se utvrdile najtoksičnije podgrupe i njihovi potencijalni rizici po zdravlje ljudi i životnu sredinu.

Neki ukazuju da i dalje postoji mogućnost preseljenja proizvodnje u zemlje gde postoje manja ograničenja za PFAS, ili ih uopšte nema.

Stručnjaci veruju da bi to značilo da bi takvi proizvodi mogli da se uvoze na tržišta Evropske unije (EU) i SAD-a.

Drugi smatraju da je jedino rešenje potpuna zabrana svih PFAS supstanci.

Ali pitanje kako bezbedno uništiti PFAS bez ponovnog zagađenja vode i zemljišta predstavlja sasvim drugi problem.

Procenjuje se da će troškovi čišćenja zagađenja povezanog za PFAS-om u UK-u iznositi oko 13,3 milijarde dolara godišnje, prema istraživanju projekta Forever Lobbying Project, prekogranične inicijative u kojoj je učestvovalo 46 novinara i 18 stručnjaka iz 16 zemalja.

„Postoje tehnologije za tretman PFAS supstanci u okruženju koji se više ne koriste u mnogim zemljama", rekao je BBC-ju prošle godine Ijan Kazins, profesor hemije životne sredine na Univerzitetu u Stokholmu u Švedskoj.

„U načelu, možete da očistite i veoma kontaminirano područje, pod uslovom da imate neograničena finansijska sredstva.

„Ali odakle će taj novac doći? Potrebne su nam tehnologije koje su jeftine i troše malo energije".

Mogu li da se izbegnu „večne hemikalije"?

Večne hemikalije je prilično teško izbeći.

PFAS se često nalaze u ambalaži za hranu zbog njihove otpornosti na masnoću i visoke temperature, kao i u priboru za pečenje i odeći za aktivnosti na otvorenom.

Takođe se nalaze u sredstvima za čišćenje kuće, kao i u preparatima za negu kože, kozmetici i dentalnim proizvodima poput konca za zube, što naučnici smatraju posebno zabrinjavajućim zbog neposrednog dodira sa kožom.

Dakle, šta ljudi mogu da urade da bi smanjili izloženost „večnim hemikalijama"?

• Ne zagrevajte posuđe sa nelepljivim premazom
• Nosite sopstvene posude kada kupujete hranu za poneti
• Izbegavajte tkanine i nameštaj koji imaju premaze otporne na fleke
• Koristite filtere za vodu
• Čitajte deklaracije na proizvodima i budite oprezni sa proizvodima koji imaju oznaku „ekološki" ili „netoksični"

„Možemo da pravimo izbore kojima ćemo smanjiti izloženost, tako što ćemo na najmanju meru svesti upotrebu plastike u našem okruženju", kaže dr Šartr.

„Mi ne koristimo teflonske tiganje, već čelične", dodaje on.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je preporučila da se PFAS ne koriste osim kada su ove supstance neophodne, ali dodaje da „rizici od PFAS-a moraju da se sagledaju u kontekstu drugih rizika u vodosnabdevanju, među kojima je i nedostatak vode za piće".

Koji propisi su na snazi?

Upotreba PFAS-a u svetu je od 2009. regulisana Stokholmskom konvencijom o dugotrajnim organskim zagađujućim supstancama, ali zbog uticaja industrije, neke zemlje, među kojima su i SAD, sporo ratifikuju sporazume.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) je 2018. ponovo razmotrila dokaze o toksičnosti PFOA i PFOS, zbog čega je značajno smanjila privremeno „bezbedne" granice koncentracije ovih supstanci.

Danska, Nemačka, Holandija, Norveška, i Švedska su 2023. predložile nova ograničenja o upotrebi PFAS-a unutar Evropske unije.

Ove zemlje su procenile da će ukoliko se ne preduzmu odgovarajuće mere, oko 4,4 miliona tona PFAS-a završiti u životnoj sredini u narednih 30 godina.

Britanska vlada još uvek razvija sveobuhvatnu strategiju za rešavanje problema PFAS-a.

Inspektorat za pijaću vodu je postavio smernice za koncentraciju PFAS-a „u iščekivanju dodatnih rezultata međunarodnih istraživanja o toksičnosti", ali trenutno u Engleskoj i Velsu ne postoje zakonski standardi za nivo PFAS-a u vodi za piće.

Dodatno izveštavanje: Viktorija Lindera.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Kako plastika utiče na zdravlje čoveka
• U okeanima pluta više od 170 biliona komada plastike
• Zašto se plastika ne osuši u mašini za sudove
• Šta je Dan planete zemlje i šta je postigao
• Šta je azbest i da li je opasan

(BBC News, 08.26.2025)