'Najbolja preventiva': Tramp traži smrtnu kaznu za ubistva u Vašingtonu

Američki predsednik je ponovo uveo smrtnu kaznu na federalnom nivou u januaru, nazivajući je „najboljim sredstvom odvraćanja".

BBC News pre 3 sata | Bernd Debusman Mlađi - BBC

Donald Tramp, predsednik Sjedinjenih Američkih Država, rekao je da planira da zatraži smrtne kazne za osumnjičene za ubistva u Vašingtonu.

Govoreći na sastanku kabineta u Beloj kući, Tramp je rekao da bi smrtna kazna bila „preventivna" mera.

Stotine pripadnika Nacionalne garde i federalnih službi angažovani su u glavnom gradu Amerike na borbi protiv „potpunog i totalnog" bezakonja u Vašingtonu, kako tvrdi Tramp.

Nagovestio je da bi slična taktika mogla da bude primenjena i u Čikagu i u drugim velikim američkim gradovima.

Mjuriel Bauzer, gradonačelnica Vašingtona, odbacila je Trampove tvrdnje o stopi kriminala, uz tvrdnju da je ona u padu od 2023.

„Ako neko ubije čoveka u Vašingtonu, Distriktu Kolumbija, tražićemo smrtnu kaznu", rekao je Tramp novinarima i članovima njegovog kabineta.

„To je veoma jaka preventiva".

Većina ubistava u Vašingtonu se goni po lokalnom zakonu, iako tužioci, u teoriji, mogu da traže smrtnu kaznu za zločine koji potpadaju pod federalne propise.

Smrtna kazna, međutim, može da se koristi samo ako se saglasi porota, što bi moglo da predstavlja izazov u gradu u kojem se većina stanovnika protiv ovakvoj sankciji.

Predsednik SAD nije detaljnije govorio o tome kako planira da sprovede ovu promenu.

Izvršnom uredbom u januaru, Tramp je vratio smrtnu kaznu kao opciju na federalnom nivou.

U vreme Džozefa Bajdena, njegovog prethodnika u Beloj kući, američko Ministarstvo pravde je stavilo moratorijum na izricanje smrtne kazne na federalnom nivou.

U Trampovoj izvršnoj uredbi smrtna kazna se opisuje kao „neophodno sredstvo za obeshrabrivanje i kažnjavanje onih koji bi počinili najteži zločin i čin smrtonosnog nasilja protiv američkih građana".

„Pre, tokom i posle osnivanja SAD, naši gradovi, države i zemlja su se kontinuirano oslanjali na smrtnu kaznu kao krajnje sredstvo odvraćanja i jedinu odgovarajuću kaznu za najgnusnije zločine“, dodaje se.

Većina pogubljenja u SAD se sprovode na nivou saveznih država - u 27 postoji smrtna kazna kao mogućnost.

U Vašingtonu je smrtna kazna ukinuta 1972. odlukom Vrhovnog suda SAD, a 11 godina kasnije je istu odluku donelo i gradsko veće.

Stanovnici glavnog grada SAD su na referendumu 2002. ubedljivo glasali protiv mogućnosti vraćanja smrtne kazne.

Tada su u Kongresu većinu imali republikanci.

U dosadašnjem toku drugog Trampovog mandata nije izvršeno nijedno pogubljenje.

Situacija je bila drugačija pred kraja njegovog prvog mandata kada je sprovedeno 13 smrtnih kazni krajem 2020. i početkom 2021.

Tramp je tada postao predsednik u čijem mandatu je izvršeno najviše smrtnih kazni u više od poslednjih 100 godina.

Napravio je i presedan u američkoj politici, jer su se do tada obustavljala pogubljenja u vreme tranzicije vlasti u Beloj kući.

Poslednje pogubljenje izvršeno je pet dana pre nego što je napustio funkciju u januaru 2021.

Početkom avgusta angažovao oko 800 pripadnika Nacionalne garde i još stotine federalnih bezbednosnih agenata za borbu protiv kriminala i beskućništva u Vašingtonu.

Lokalni zvaničnici su negodovali i tražili od Trampa da to ne čini, a gradonačelnica Bauzer je navela da je stopa kriminala u gradu najniža u poslednjih 30 godina.

Tramp je prethodnih dana rekao da razmišlja o slanju Nacionalne garde i u druge velike američke gradove koje vode zvaničnici Demokratske stranke, poput Čikaga i Baltimora.

„Spreman sam da idem u Čikago, koji je u velikoj nevolji", rekao je Tramp na sastanku kabineta.

Džej Bi Pricker, guverner države Ilinois, optužio je predsednika SAD da pokušava da „izazove krizu".

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk