Misterija oko slika pripisanih Kazimiru Maljeviču: Da li su njegove i koliko vrede

Tri prethodno nepoznata ulja na platnu pripisana avangardnom umetniku Kazimiru Maljeviču izložena su u nacionalnom muzeju u Bukureštu, glavnom gradu Rumunije.

Ako se pokažu autentičnim, mogle bi da budu vredne više od 100 miliona evra, ali vrhunski stručnjak kaže da je priča koja stoji iza njihovog porekla problematična.

Sada muzej koji ih izlaže odbija da kaže da li su dela prava.

Kazimir Maljevič, rođen u Ukrajini, smatra se jednim od najuticajnijih umetnika 20. veka.

Na tržištu umetnina, njegove slike vredne su više od bilo kod drugog ukrajinskog ili ruskog slikara, a jedno delo prodato je 2018. godine za rekordnih 73 miliona evra.

Ali tokom selidbe 2023. godine, otkrivene su tri nepoznate Maljevičeve slike ispod dušeka izraelske penzionerke Eve Levando, prema Janivu Koenu, izraelskom biznismenu iz Bukurešta i vlasniku ovih dela.

Penzionerka je baka Koenove supruge i ona mu je poklonila dela.

Slike nose naslov Suprematistička kompozicija sa zelenim i crnim pravougaonikom (1918), Kubofuturistička kompozicija (1912-1913) i Suprematistička kompozicija sa crvenim kvadratom i zelenim trouglom (1915-1916), i izložene su u rumunskom Nacionalnom muzeju savremene umetnosti do kraja avgusta.

• Kako je lažna umetnička slika završila u filmu Openhajmer: Priča o kolekciji koja je obmanula svet
• Slika koju su ukrali nacisti pronađena u Argentini, pa ponovo nestala
• Kako je jedna umetnička slika otkrila tragičnu sudbinu jevrejske porodice u doba holokausta

Izložbu sponzoriše Koenova zubarska klinika.

A opet, svet umetnosti je sumnjičav.

Konstantin Akinša, ukrajinsko-američki stručnjak, rekao je za BBC da evidencija koja dokazuje njihov istorijat i povezuje ih sa Maljevičevim studijom nije kompletna.

„Tri dela koja su sada izložena u Bukureštu nisu dokumentovana, fotografisana ili izložena za umetnikovog života", kaže ovaj istoričar umetnosti i kustos, koautor vodiča Američkog udruženja muzeja za istraživanje porekla umetničkih dela.

Da li je kriv Staljin?

Eva Levando je nasledila slike od oca, računovođe iz Odese u vreme kada je Ukrajina bila deo Sovjetskog Saveza.

On je navodno kupio jednu od njih, a druge dve dobio umesto novca za njegove usluge.

Nepostojanje evidencije koja bi potkrepila ovu priču objašnjava se staljinističkom represijom modernističke umetnosti, rekao je Koen za BBC.

Levando je emigrirala u Izrael 1990. godine, ponevši dela, prema tvrdnji Koena.

„Nema dokaza o kruženju Maljevičevih dela na ruskom ili ukrajinskom tržištu umetnina s kraja 1920-ih i početka 1930-tih.

„U evidenciji koju je vodio Maljevič ne pominju se privatne prodaje posle 1917. godine", kaže Konstantin Akinša.

Ali da bi potkrepio tvrdnje, Janiv Koen je predstavio sertifikate kijevskog istoričara umetnosti Dmitra Horbačova koji je dela opisao kao „prvoklasne primere" Maljevičevog stila.

On je to zaključio analizirajući stil i tehniku slika.

Ali Dmitro Horbačov je prethodno verifikovao osporena dela, među njima sliku navodno sklonjenu iz bečkog muzeja Albertina pošto su iznete sumnje u njenu autentičnost.

Istoričar umetnosti tvrdi da je konsultant za aukcijske kuće Sotbis i Kristis.

Ali „on ne radi, niti je bilo kada radio kao konsultant za Sotbis", rekao je portparol za BBC.

Kristis takođe negira bilo kakvu formalnu vezu.

Dmitro Horbačov nije odgovorio na zahtev za intervju.

Janiv Koen kaže da tehnička analiza potvrđuje njegovu tvrdnju.

BBC je pregledao izveštaje o sva tri dela koje su napravili Institut d'Art Conservation et Couleur u Parizu i nemačka laboratorija Elizabet Jagers i Erharda Jagersa.

Iako su datirali pigmente i druge elemente za Maljevičev životni vek, izveštaji ne idu toliko daleko da tvrde da je ova dela naslikao slavni slikar.

Pre toga, izveštaji iz ove dve laboratorije pratili su dve slike za koje je dokazano da su falsifikati u BBC-jevom dokumentarcu Afera Zaks: Anatomija lažne kolekcije.

Kad su mu predstavljeni naši nalazi, Erhard Jagers je rekao za BBC da tehnička analiza ne može da dokaže autentičnost neke slike.

Francuska laboratorija je saopštila da izveštaji koje ona piše „nisu dokaz autentičnosti" i da nikada nije izdala sertifikat o autentičnosti Maljevičevih dela.

Pogledajte video: Falsifikati koji su zavarali i najprestižnije muzeje

'Vrh ledenog brega'

Janiv Koen insistira da nije zainteresovan da proda slike, uprkos tome što Dmitro Horbačov, koji misli da su slike autentične, procenjuje da bi mogle biti vredne između 137 i 163 miliona evra.

Međutim, mejlovi koje je BBC imao na uvid nagoveštavaju da su one ponuđene kao garant za kredit.

Biznismen je negirao vezu s ovom ponudom, rekavši da nema planove da unovči slike i da je finansijski osiguran zahvaljujući investicijama u kriptovalute.

Nezadovoljan BBC-jevim pitanjima, Koen je pretio da će „učiniti da BBC-jevi novinari nestanu" i tvrdio da može da hakuje njihovu komunikaciju.

Pošto je Konstantin Akinša doveo u pitanje poreklo slika, rumunski Nacionalni muzej savremene umetnosti (MNAC) ogradio se od njih.

U saopštenju, MNAC nazvao izložbu „kustoskim eksperimentom" i dodao da ne poseduje „ekspertizu da potvrdi autentičnost ovih konkretnih dela".

Muzej se oslanja na dokumente koje je dobio od Koena i da uključivanje njegovih slika u izložbu „ne treba tumačiti kao institucionalnu potvrdu njihovog autorstva ili autentičnosti", dodali su u saopštenju.

Javno su poznati slučajevi osporavanih dela Maljeviča i drugih umetnika iz tog perioda samo „vrh ledenog brega", dodavši da „hiljade upitnih dela nastavljaju da cirkulišu i dan-danas", rekao je Konstantin Akinša.

Tržište za rusku i ukrajinsku modernističku umetnost prepuno je dela koja su „očigledno problematična", kaže za BBC Reto Barmetler, konsultant za rusko slikarstvo u Sotbisu.

„Dobre avangardne slike ne stižu niotkuda, one poseduju očigledan kvalitet, dolaze sa dokumentovanim poreklom i, idealno, istorijatom izlaganja", objasnio je.

Nije želeo da komentariše tri dela u vlasništvu Janiva Koena.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

• Obećao pa ispunio: Pojeo bananu zalepljenu za zid koju je kupio za 6,2 miliona dolara
• Italijani presekli lanac falsifikatora Benksijevih dela
• Slika pržena jaja i od toga živi
• Umetnik pojeo umetničko delo - bananu od 120.000 dolara
• Poslednja slika Gustava Klimta prodata za skoro 108 miliona dolara
• Kad Vorholov portret završi u smeću

(BBC News, 08.29.2025)