Dodik za BBC: Srbi u BiH imaju pravo da traže „status nezavisne države"

Milorad Dodik, lider Republike Srpske, jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, izjavio je za BBC ruski servis da će pokušati da ubedi Vladimira Putina, predsednika Rusije, da podrži njegove težnje i planove za održavanje referenduma o nezavisnosti.

BBC News pre 4 sati

Milorad Dodik, lider Republike Srpske, jednog od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, izjavio je za BBC ruski servis da će pokušati da ubedi Vladimira Putina, predsednika Rusije, da podrži njegove težnje i planove za održavanje referenduma o nezavisnosti.

To bi signaliziralo dalju eskalaciju ustavne krize koja preti da dovede do raspada zemlje i izazove novi etnički sukob.

Milorad Dodik se godinama protivi centralnoj vladi Bosne i Hercegovine (BiH) u Sarajevu.

Ali u avgustu 2025, ova konfrontacija je ušla u kritičnu fazu: Ustavni sud u Sarajevu je zabranio Dodiku da obavlja zvanične funkcije šest godina, posle čega ga je Centralna izborna komisija smenila sa mesta predsednika Republike Srpske i odredila datum novih izbora.

On je odbacio odluku i ostaje na funkciji; očekuje se da će većina bosanskih Srba bojkotovati nove izbore. Dodik se sastao sa BBC novinarima u predsedničkom kabinetu u Banjaluci.

„Bosna i Hercegovina je besmislena. Posle svih međunarodnih operacija, pritisaka, trikova i obmana, ona je neispravna zemlja. Ne zaslužuje pravo na postojanje i logično je da srpski narod zahteva svoje pravo na status nezavisne države“, rekao je Dodik.

Takođe je kazao da želi da obezbedi podršku ruskog lidera za planove za odvajanje od BiH:

„O tome smo razgovarali i ranije, ali Putin je uvek podržavao Dejtonski sporazum i teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine. O tome se razgovaralo i poslednji put kada smo razgovarali. Ali mnogo toga se promenilo od tada. Pokušaću da ga ubedim da podrži naš stav (o nezavisnosti RS). Ne znam da li ću uspeti, ali ću svakako o tome govoriti.“

Sastanak sa Putinom se očekuje u oktobru – a 25. oktobra održaće se referendum koji organizuje Dodik, a kojim će se dovesti u pitanje ovlašćenja centralnih vlasti BiH.

Stanovnici RS će morati da odgovore da li prihvataju odluke Ustavnog suda i Visokog predstavnika – najvišeg civilnog posmatrača sprovođenja mirovnog procesa, koji je tradicionalno predstavnik jedne od zemalja EU.

Dodik naziva visokog predstavnika „neizabranim strancem“ čiji su postupci nelegitimni.

Za federalnu vladu BiH u Sarajevu, Dodikova retorika predstavlja separatizam, a referendum je neustavan.

Malo ko sumnja da će bosanski Srbi podržati njihovog lidera na referendumu - i da će Sarajevo odbaciti rezultat.

Šta bi se potom desilo?

Dodik predlaže još jedno glasanje.

„Verovatno ćemo u nekom trenutku pitati narod da li želi da živi u Bosni i Hercegovini, gde se njegova volja ne poštuje.“

On insistira da ima pravo da traži nezavisnost jer je moderna Bosna nastala kao rezultat sporazuma nametnutog Srbima sa drugim delom zemlje, Federacijom Bošnjaka i Hrvata:

„Sada jedna od strana sporazuma, Republika Srpska, želi da je napusti.“

Vlasti BiH i međunarodna zajednica kao odgovor ističu da Republika Srpska uživa najviši stepen autonomije sa sopstvenom zastavom, policijom i vladom.

Pored toga, kao deo BiH, dobila je stotine miliona evra finansijske pomoći i investicija od zemalja EU, kao i bezvizni režim i status zemlje kandidata za EU.

Rat u BiH od 1992. do 1995. godine podelio je dojučerašnje susede, koji su govorili istim jezikom, u tri grupe po etnoreligijskim linijama: Bošnjake (muslimane), pravoslavne Srbe i katoličke Hrvate.

Više od 100.000 ljudi je poginulo, što je oko 2,3 odsto stanovništva zemlje pre rata, dok je više od dva miliona ljudi postalo je interno raseljena lica i izbeglice.

Rat je završen 1995. godine Dejtonskim mirovnim sporazumom, koji su pregovarale Sjedinjene Američke Države uz podršku Evropske unije i Rusije.

Dodik nije učestvovao u ratu. Godine 1998. postao je premijer RS uz podršku američke državne sekretarke Madlen Olbrajt, koja ga je videla kao alternativu nacionalistima.

Posle dva mandata premijera, izabran je za predsednika RS, zatim za člana Predsedništva Bosne i Hercegovine iz redova Srba, a potom se vratio u predsedništvo RS.

Dodik je i dalje najpopularniji političar među Srbima u BiH.

Ali njegov odnos sa Zapadom se promenio. On naziva učešće EU u politici BiH „okupacijom“, nalazi se pod američkim sankcijama od 2017. i sastaje se sa ruskim liderom tako često da ga nazivaju „Putinovim čovekom na Balkanu“.

On odbacuje taj opis: „Nekada su me nazivali američkim čovekom ili nečijim drugim. Ali ja sam čovek srpskog naroda u Bosni, mog naroda.“

Pored Putina, on polaže velike nade i u američkog predsednika Donalda Trampa, koga naziva „kolosalnom istorijskom figurom“ i kaže da je veoma srećan zbog njegovog povratka na vlast.

Pošto je Tramp osvojio drugi predsednički mandat mandat, Dodik se čak i fotografisao noseći crvenu kapu sa natpisom „Učinimo Ameriku ponovo velikom“.

Ali to osećanje je do sada ostalo neuzvraćeno sa druge strane Atlantika.

U martu je američki državni sekretar Marko Rubio optužio Dodika da potkopava institucije Bosne i Hercegovine i ugrožava njenu bezbednost i pozvao američke partnere da se suprotstave njegovim akcijama.

Trampova administracija je zadržala sankcije protiv Dodika koje su uveli njegovi prethodnici.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk