„Мусу земе Латвија“: Аутограми, креативна четврт у Бријан улици и кратке лекције летонског језика

Дух суботње вечери шири се унаоколо смехом и жамором десетина окупљених у баштама околних пабова надомак центра Риге, кад одједном, ниоткуда – слатка, мала, ишарана лопта, стиже директно мени у руке.

Мању верзију званичне „молтенове&qуот; лопте Евробаскета 2025. пружа ми Летонац од око четрдесет година у бордо мајици са именом његове земље, уз фломастер, у жељи да је парафирам.

„Желиш мој потпис? Нисам имао прилике до сада да делим аутограме“, одговарам, наравно, шаљиво, трудећи се да испратим штос.

„Заслужио си, наменски сам ти пришао због мајице бенда коју носиш“, одговара Летонац нешто дуже косе на раздељак, док позира за фотографију уздигнутог палца.

У питању је Цирцле Јеркс, легендарни амерички хардкор бенд, један од мојих омиљених, а очигледно драг и случајном посетиоцу јер – музика је ту да спаја обичног човека и дружељубиве људе, баш као и спорт.

Вече после дербија групе А, између домаће Летоније и Србије, те треће у низу победе „Орлова“, како гласи надимак српске репрезентације, и завршетка радних задатака, решили смо да проведемо у једном од неколико креативних дистрикта у Риги.

Без много оклевања, одабрана је четврт Бријан, урбана зона и место ноћног живота, лоцирана недалеко од смештаја где се наша новинарска екипа налази.

Између жутих зидина некадашњих индустријских зграда, понегде украшених занимљивим декорацијама, воде лелујави пасажи и дотрајале уличице, на које пада светло околних пабова смештених унутар ових објеката.

На простору који је, између осталог, сведочио процвату текстилне индустрије Летоније, а по распаду Совјетског савеза и поновном стицању независности ове балтичке државе остављеном на милост и немилост зубу времена, налазе се и галерије и још неколико тематских клубова.

Вођени жељом да сачувају индустријско наслеђе града, поједини уметнички и културни активисти унели су му нови живот и претворили ову четврт у место социјализације, забаве и артистичког садржаја.

Назвали су је Бријанија.

У склопу дистрикта, на броју 5 улице назване по француском социјалисти и нобеловцу Аристиду Бријану, који је 1921. де јуре признао Летонију, налази се и такозвана Фабрика свиле чије је реновирање и адаптација у „срце градског дизајна“ у току.

Викенд је.

Чека се у реду за пиће, док су баште крцате, нема места за седење, а вала ни стајање, у овом кварту који неодољиво подсећа на београдску „Цетињску“, такорећи „Меку и Медину“ припадника хипстерске супкултуре у српској престоници.

Позиционирали смо се на дрвеним шанк-клупама једне крафт пиваре која, између осталог, нуди и пиво са укусом бобичастог воћа ароније.

„Мусу земе Латвија, мусу земе Латвија“, спорадично се ори простором обојеним бордо бојом кошаркашких дресова и мајица домаће репрезентације.

То значи „наша земља Летонија“ - још новина у мом речнику летонских речи и израза, који је до тог тренутка бројао свега један термин „палдиес“, научен неколико сати раније током куповине у локалном маркету.

А онда, одједном, на српском - „хвала“, па на руском „спасибо“.

Речи захвалности упућује момак за суседном клупом у паузи испијања пива са пријатељем, те наставља питањем „где се окупљате ви, навијачи Србије“.

Пошто смо појаснили да смо новинари, мало попричали о кошарци и званично се упознали, 37-годишњи Едвард, мастер математике запослен у грађевинској индустрији, говори нам како је био већ у Београду и квалитетно обедовао у једном од ресторана у Бетон хали, на обали Саве.

„Мој пријатељ, радник у ИТ сектору, живео је неколико година у Београду и одушевљен је Србијом, стално ми је причао о њој“, додаје Летонац.

Пошто није знао за бенд са моје мајице, због које ми је његов сународник пришао, узео је да га претражује и на једном стриминг сервису обележио њихов први албум да га касније преслуша.

„Више сам у метал водама, био сам и на опроштајном Озијевом концерту у јулу, у Бирмингему“, каже Едвард, не знајући да је моја неостварена жеља била да се нађем на последњем наступу легендарног фронтмена Блек Сабата, који је мање од две недеље потом преминуо.

Музику воли и његов пријатељ, модни фотограф, Ендријус који ми показује слику са аустралијском рок иконом Ником Кејвом, случајно направљеном на ришким улицама.

„Ово лето је било катастрофа, само је он свирао - две вечери за редом и (амерички стонер рок састав) Qуеенс оф тхе Стоне Аге“, додаје 37-годишњак, пореклом Литванац.

У паузама разговора са нама, двојица пријатеља комуницирају на руском језику, који је, према подацима из 2023. матерњи за око 37,7 одсто грађана.

„Руса у Летонији живи мање, скоро 25 одсто, и углавном су заинтересовани за хокеј на леду, док је кошарка више летонска ствар“, додаје Едвард.

Навијачке песме постају све ређе јер ноћ полако одмиче, али делује да се број људи, макар у баштама кафића, не смањује.

Међусобно се разговара и дружи, док има и оних који време проводе играјући усмене друштвене игре.

Наизменично се приноси шаролика храна, од пица различитих врста и димензија, па до недефинисане летонске торте налик сланом колачу.

Време је да се крене на починак, радне обавезе нас чекају, те лагано напуштамо лавиринт од жутих цигли.

Ближи се поноћ, град и даље живи, док нам лепе снове желе трамваји и тролејбуси јездећи, још увек, околним булеварима.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• ББЦ у фан зони Евробаскета: Стопирање, подршка из дијаспоре и бургер на ватри
• Дневник из Риге: Сви моји сусрети са Николом Јокићем
• Распоред и резултати утакмица на Евробаскету 2025.
• Србија остала без капитена: Богдановић због повреде завршио Евробаскет
• 'Одрали сте нас': ББЦ новинарка међу навијачима Естоније
• Кошаркашки херој Грузије који игра 'на сопствену одговорност'

(ББЦ Невс, 08.31.2025)