Emigrantsko narečje
Danas pre 4 sati | Ljudmila Ulicka
Sunce se već bližilo zalasku, u Nju Džersiju je svetlost ukoso iz prozora padala pravo na Alika, i on je žmurio.
Džojka je sedela na krevetu pored njega, čitala na njegovu molbu Božanstvenu komediju na italijanskom i dosta nevešto prepričavala svaku tercinu na engleskom. Alik joj nije otkrio da prilično dobro zna italijanski: nekada je skoro godinu dana živeo u Rimu i taj veseli coktavi jezik se lako utisnuo u njemu kao trag ruke u glini. Ali sada ništa nisu značili njegovi talenti – ni bistro pamćenje, ni tanani muzički sluh, ni slikarski dar. Sve je to odnosio sa sobom, čak
