ЛГБТ+ Роми у Србији: 'Да би био прихваћен мораш да будеш најбољи у свему'

Рођена је као дечак, а одрастала је између два ромска насеља у Новом Саду.

„Једно је било сиромашније без воде и струје, а друго мало боље уређено&qуот;, започиње причу Мина*, 37-годишња трансродна Ромкиња.

Волела је дуге шетње и да игра ластиш са девојчицама које су живеле у њеној улици.

„Вршњаци су ме задиркивали због ромског порекла, али и због мојих феминизираних покрета и другачијих интерсовања од осталих дечака у одељењу.

„Једноставно, нисам се уклапала у друштво&qуот;, каже дугокоса девојка за ББЦ на српском.

И данас живи у родном граду, често проводи време у природи и медитира.

Ипак, пут до мира није био лак.

„Ромска и ЛГБТ+ заједница су међу најосетљивијима у Србији.

„Људи који припадају и једној и другој групи боре се са вишеструком дискриминацијом - и са расизмом и са хомофобијом&qуот;, објашњава Матија Стефановић из организације Да се зна, која пружа подршку ЛГБТ људима, за ББЦ на српском.

Према попису становништва из 2022. године, у Србији живи 131.936 Рома.

Суочавају се са сиромаштвом, лошим условима за становање, ограниченим приступом образовању, здравсту и запошљавању.

Око пола милиона Србије припада ЛГБТ+ заједници, према проценама ИПСОС-а и Београд Прајда.

Упркос бројности, они немају право на брак, нити усвајање деце, а транс и интерсекс особе сусрећу се са правним и медицинским проблемима.

Управо су ове две групе становништва сматрају најугроженијима у Србији, поред жена, старијих и људи са инвалидитетом, показују истраживања.

ЛГБТ+ Роми представљају једну од најневидљивијих рањивих група у Републици Србији. подаци су Београд Прајда.

Већина њих не жели да се аутује због већ отежаног положаја са којим се боре као Роми.

• Између две ватре: Живот религиозних ЛГБТ+ људи на Балкану
• Небинарност и српски језик: Он, она или они
• Прајд иза Гвоздене завесе: Како су четири бивше совјетске републике кренуле различитим путевима

'Ти си наше дете'

По завршетку основне школе, Мина уписује занатску средњу школу.

„Пошто нисам била толико добар ђак, нисам имала пуно опција&qуот;, каже она.

Прве две године су биле јако болне, јер су је деца из одељења малтретирала.

„Мислила сам да нећу преживети све то, помишљала сам чак и да се убијем&qуот;, присећа се.

Ипак, када је рекла мајци шта се догађа, она је одмах отишла код разредног старешине.

„Подржала ме је и заштитила, то ми је дало снагу, на крају сам чак била и ђак генерације&qуот;, каже она.

У међувремену, уведене су подстицајне мере које су омогућиле већем броју Рома и Ромкиња да студирају о трошку државе - на буџету.

Мина је ту шансу искористила и одлучила да оде на факултет и упише смер за васпитачицу.

„Ромски ученици су тада ретко могли да рачунају на високо образовање.

„Ја сам увек хтела да завршим нешто више и да се трудим&qуот;, присећа се.

Свега 0,7 одсто Рома у Србији је високо образовано.

Сваки трећи нема завршену основну школу, пише у публикацији Републичког завода за статистику „Роми у Србији&qуот;.

Ипак, школовање и средина у којој је одрасла убедили су је да никада неће моћи да постане жена.

„Стално сам себи говорила да није прави тренутак.

„Али кад сам ушла у тридесете, схватила сам да више не могу да живим лажним животом&qуот;, каже она.

Имала је 33 године када је започела процес транзиције.

„Код нас је нажалост, за то потребна потврда психијатра&qуот;, говори она.

Признаје и да се прибојавала реакције породице.

„У мом случају победила је родитељска љубав - знала сам да сам њихово дете и да су уз мене&qуот;, додаје Мина.

• „Постојим, али нигде не пише да сам рођена&qуот; - живот без докумената у Србији
• Распевани Роми протестанти са југа Србије: „Ти си моје поуздање, нека чују све махале&qуот;

У идеалном случају породица би требало да буде сама срж подршке и прихватања, објашњава психолошкиња Анђела Николић за ББЦ на српском.

Ипак, то често није тако.

„Већина ЛГБТ+ и транс људи страхују да ће их најбижи сродници одбацити или чак физички угрозити&qуот;, каже она.

Због осећања неуклопљености, могу имати и психолошке потешкоће.

Оно што се у највећем броју случајева среће јесу симптоми депресије и анксиозности, кривица, срам, осећај отуђености, усамљености, као и страх да „не припадају нигде&qуот;, додаје Николић.

Погледајте видео: Зејна, кума Прајда 2024: „Љубав треба да нам буде звезда водиља“

'Морао сам да будем најбољи у свему'

Око 100 километара јужније од Новог Сада, одрастао је Зоран*.

„У детињству сам се стално суочавао са осуђујућим погледима због тога што сам Ром, што потичем из другачије културе и сиромашнијег окружења.

„Често се дешавало да неко устане када седнем поред њега у превозу или у парку&qуот;, присећа се младић.

Мајка га је, каже, учила да је „образовање једино решење.&qуот;

„Говорио сам себи да ако хоћу да ме друштво прихвати, морам да будем дупло бољи&qуот;, додаје он за ББЦ на српском.

Већ са 13 година, почео је да ради да би помогао породици.

Напоредо са средњом школом, похађао је и етно певање у музичкој, а уз све то и радио у хотелу.

У току средње школе одлучио је да се 'аутује0, односно да каже родитељима и брату да је геј.

„Написао сам им писмо, јер нисам желео да ме неко прекида и говори ми да је у питању само фаза&qуот;, присећа се он.

За сваки случај спаковао је одећу у кофер и оставио га у ћошак спаваће собе.

„Пронашао сам и стан, једноставно био сам спреман и на то да ћу морати да се селим&qуот;, додаје 24-годишњи младић.

Ипак, породица је реаговала другачије него што је очекивао.

„Разумели су ме, почели су да се занимају за ЛГБТ+ теме.

„Од тада смо пријатељи, а не само породица&qуот;, каже Зоран.

• Шта Трампова политика „два рода&qуот; значи за свет
• Нема више гејева и дрег краљица: Како се руска клупска сцена променила од почетка рата у Украјини
• Мађарска забранила Параде поноса

'Проблеми привилегованих'

Када људи немају стабилан кров над главом, посао или здравствено осигурање, теме као што су родни или сексуални идентитет посматрају се као проблеми привилегованих, објашњава психолошкиња Николић.

За ЛГБТ+ Роме и Ромкиње то „често значи да се осећају као да измишљају проблеме&qуот;.

Људи из ромске заједнице већ имају одређене потешкоће као што су лош друштвено-економски статус, ниска стопа школованих и недовољна подршка институција и државе, што касније утиче на могућност тражења посла, здравственог осигурања и права на пензију, указује психолошкиња.

Све то утиче на „квалитет живота и ментално здравље, а када на то додају предрасуде друштва они представљају осетљиву групу унутар осетљиве групе&qуот;.

„Они на сопственим леђима носе двоструки терет&qуот;, каже Николић.

Такав утисак има и Мина.

„Ромске организације са којима сам сарађивала много се више баве егзистенцијалним проблемима што је у реду и што је потребно, али тамо нема толико места за приче ЛГБТ+ људи&qуот;, објашњава она.

Осећала се прихваћеније у квир него у ромској заједници, додаје.

„Борба против предрасуда, сазнавање о различитостима, али и законска заштита осетљивих група су најпотребнији&qуот;, каже Матија Стефановић.

• О Југославији и ЛГБТ правима: Време када је „противприродни блуд“ водио иза решетака
• Како је остарити као геј у Србији
• Бисексуалност: Бити би у Србији

'Ми постојимо'

Зоран сада студира на плесној академији.

„Музика ме покреће и чини срећним, за мене је то простор слободе&qуот;, каже он.

Бави се и дрегом - музичко-сценским перформансом током којег се уметници преоблаче најчешће у одећу супротног пола.

„Трудим се и да свакодневно разговарам са људима који нас не разумеју и тако помогнем ЛГБТ+ Ромима и Ромкињама у Србији.

„Иако смо мала заједница, ми постојимо&qуот;, каже Зоран поносно.

*Имена саговорника су промењена на њихов захтев

Погледајте видео: Зашто је Прајд важан младим ЛГБТ људима

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Дрег краљице у Србији: Провокативна и шљокичава борба против система
• Где напредују, а где су на удару ЛГБТ права
• Зашто декларисање као геј може да потраје читав живот
• Интерсекс: Непознати појам обавијен заблудама
• Зашто је подршка ЛГБТ особама различита широм света
• Како изгледа бележити нападе на ЛГБТ људе у Србији

(ББЦ Невс, 09.03.2025)