Ko u Srbiji može da bude privatno obezbeđenje

Da biste radili kao privatno obezbeđenje prethodno morate da prođe teorijsku i praktičnu obuku, a potom polažete za licencu koju izdaje MUP.

BBC News pre 1 sat | Dejana Vukadinović - BBC

Privatno obezbeđenje pokušava da spreči okupljene da uđu u skupštinu grada Beograda u martu 2025.

Viđate ih u prodavnicama, poslovnim zgradama, školama, državnim ustanovama i javnim događajima, poput koncerata i utakmica.

U uniformi, držeći vidno istaknutu legitimaciju na prednjoj strani u predelu grudi, vode računa o bezbednosti objekta ili ljudi.

Ali poslednjih meseci u Srbiji, obeleženih društveno-političkom krizom, protestima i blokadama fakulteta, pripadnici privatnog obezbeđenja sve prisutniji i na političkim događajima, pre svega na sednicama lokalnih skupština.

Da biste radili kao privatno obezbeđenje prethodno morate da prođete teorijsku i praktičnu obuku, a potom polažete ispit za licencu koju izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP), objašnjava Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).

„To može da bude firma ili pojedinac koji su ispunili zakonom propisane uslove, a nisu krivično osuđeni.

„Svako ko želi da ima privatno obezbeđenje mora da sklopi ugovor sa licenciranom firmom koja pruža ovaj vid usluge", kaže za BBC na srpskom.

U Srbiji je između 20.000 i 40.000 radnika privatnog obezbeđenja, dodaje.

Šta radnik privatnog obezbeđenja sme, a šta ne?

Uniformisani pripadnici privatnog obezbeđenja zakonski imaju pravo da legitimišu ili zabrane ulaz pojedincu u objekat koji čuvaju.

Mogu i da pregledaju sadržaj torbe kako bi sprečili da se unese predmet koji bi bio potencijalni rizik po bezbednost, što je definisano Zakonom o privatnom obezbeđenju.

Obuke radnika privatnog obezbeđenja po zakonu mogu da obavljaju kako firme, tako i pojedinci koji ispunjavaju materijalne, tehničke, stručne i kadrovske uslove potrebne za taj proces.

Uniforme ne smeju da liče na policijske ili vojne kako ne bi zbunile ljude, a legitimacija je potvrda da je firma na legalan način angažovala radnika obezbeđenja.

Starosne granice nema, zbog čega su često među portirima ili noćnim čuvarima penzioneri.

Privatno obezbeđenje mogu da imaju i škole, o čemu, na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, odlučuje Savet roditelja.

Radnike privatnog obezbeđenja ne plaća škola, već roditelji đaka na dobrovoljnoj osnovi.

Samoodbrana, prva pomoć i rukovanje vatrenim oružjem

Nemanja* gotovo 18 godina radi kao privatno obezbeđenje.

Morao je da se upozna sa zakonima i pravilnicima, protivpožarnoj zaštiti i pružanju prve pomoći.

Imao je i praktične časove iz borilačkih veština i samoodbrane, a onda je polagao u lokalnoj policijskoj stanici za licencu.

On ima dozvolu za rukovanje vatrenim oružjem koju obnavlja na pet godina.

Trenutno obezbeđuje poslovnu zgradu u Beogradu, ali se, kako kaže, to više vodi kao tehničko osoblje.

Prvenstveno vodi računa o tome ko ulazi u zgradu.

Nekada je obezbeđivao utakmice, kada je stalno morao da bude u uniformi i sa legitimacijom.

„Ako čuvate nekog onda možete da budete u civilu ukoliko ste u prvom prstenu zaštite, u suprotnom morate da ste se u uniformi u slučaju da dođe do fizičkog sukoba kako bi policija imala uvid", kaže za BBC na srpskom.

Policija obezbeđuje zgradu beogradske skupštine — Ispred skupštine Grada Beograda 6. marta došlo je do sukoba sa policijom i privatnim obezbeđenjem, kada je više ljudi privedeno, a dvoje povređeno

Obezbeđivanje sednica lokalnih parlamenata

Pripadnici privatnog obezbeđenja bili su i pred Skupštinom grada Beograda u martu, uoči sednice odbornika Kraljeva nekoliko meseci kasnije, kao i tokom konstitutivne sednice u Kosjeriću i Zaječaru početkom avgusta.

Sprečavali su i sukob opozicije i vlasti 3. septembra u sali zaječarske skupštine tokom još jedne neuspele sednice.

Njihovo prisustvo nije sporno i lokalne skupštine po zakonu mogu da angažuju privatno obezbeđenje, sklapajući ugovor sa firmom koja pruža ovu vrstu usluge, ukazuje Petrović.

Grupa navodnih pripadnika privatnog obezbeđenja izbacila je 29. jula studente koji su više meseci blokirali zgradu Državnog univerziteta u Novom Pazaru, „zbog opasnosti od hemijskog incidenta", na poziv rukovodstva ove ustanove.

„Nisu to nikakvi batinaši, reč je o legalnim organizacijama koje se time bave u skladu sa zakonom.

„Mi smo legalizovali njihovo postojanje za fizičko-tehničko obezbeđenje, jer policija ne može da se bavi svim tim pitanjima'', izjavio je dan kasnije Ivicia Dačić, ministar unutrašnjih poslova, o grupi ljudi koja je ušla u univerzitet i izbacila studente.

Policija je na poziv rukovodstva ušla u zgradu univerziteta, stajala je ispred mirno, ali je napadnuta, ne samo verbalno, dodao je.

Pogledajte video o incidentima ispred Univerziteta u Novom Pazaru i izbacivanju studenata

Privatno obezbeđenje sme da primeni fizičku snagu isključivo kao vid samoodbrane ukoliko mu je ugrožen život ili onog kog čuva i ukoliko se oštećuje objekat koji čuva.

Upotreba mora da bude srazmerna napadu od kog se brani i da prestane po završetku sukoba.

Vatreno oružuje primenjuje se samo u slučaju nužne odbrane i krajnje nužde.

Pre upotrebe, mora da se identifikuje i jasno upozori („stoj, obezbeđenje, pucaću"), osim u slučajevima kada bi tim postupkom ugrozio sopstveni ili život onog kog čuva, piše u zakonu.

*Ime sagovornika je promenjeno i poznato je redakciji

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk