Пресађивање органа и постизање бесмртности: Има ли нечега у разговору Сија Ђинпинга и Путина

Да ли је могуће постати бесмртан помоћу пресађивања органа?

То је била неочекивана тема разговора кинеског председника Сија Ђинпинга и руског лидера Владимира Путина током војне параде у Пекингу.

Преводилац, који је на мандаринском преводио Путинове речи, пренео је Сију како људски органи могу изнова да се пресађују „тако да особа постаје све млађа и млађа“ упркос њеним стварним годинама и да би чак могла да одлаже старост на „неодређено“.

„Предвиђа се да ће у овом веку бити могуће живети до 150. године“, додао је он.

Њихови осмеси и смех сугеришу да се радило о помало шаљивом разговору, али да ли у свему томе можда ипак има неке истине?

Пресађивање органа свакако може да спаси животе - у Великој Британији је у последњих 30 година спасено више од 100.000 људи, кажу из британске националне здравствене службе.

А стални напредак у медицини и технологији значи да једно пресађивање органа сада траје много дуже код људи.

Неким људима је пресађен бубрег који је функционисао више од 50 година.

Животни век органа зависи од тога колико су здрави давалац и прималац, као и колико се добро старају о њима.

На пример, кад бисте добили нови бубрег од живог даваоца, можете да очекујете да потраје 20 до 25 година.

Ако га добијете од преминулог даваоца, то пада на 15 до 20 година.

Тип органа је такође важан.

Јетра би могла да потраје око 20 година, срце 15 година, а плућа скоро 10 година, према истраживању објављеном у Часопису медицинске економије.

Послушајте разговор Сија и Путина о пресађивању органа и бесмртности

Карта за вечни живот?

Путин и Си би могли да говоре о пресађивању више органа и можда о њиховом пресађивању изнова и изнова.

Бити подвргнут хируршком захвату је, међутим, крупан залогај, са значајним ризицима.

Сваки пут кад доспете под нож ви практично бацате коцкицу.

Тренутно људи који добију нов орган такође морају читав живот после тога да узимају јаке лекове против одбацивања органа зване имуносупресори.

Они могу да имају нежељена дејства, као што су високи крвни притисак и да повећају ризик од инфекција.

Одбијање, кад ваш имуни систем почне да напада пресађени орган зато што препозна да овај потиче од другог човека, може понекад ипак да се деси чак и ако узимате те лекове.

• „Жута сам и сви то виде&qуот;: Зашто су у Србији стале трансплантације органа
• Колико је важно имати даваоце органа и зашто их у Србији нема
• Србија каска у ширењу мреже давалаца органа

Органи по мери

Научници раде на прављењу органа који не одбацују домаћина, користећи генетски измењене свиње као даваоце.

Они употребљавају алатку за измену гена познату као криспр да би уклонили неке од свињских гена и додали одређене људске гене како би орган био компатибилнији.

Узгој специјалних свиња за ово је идеалан, кажу стручњаци, будући да су њихови органи отприлике одговарајуће величине за људе.

Ова грана науке је још увек изузетно експерименталне природе, мада се операције на срцу и бубрегу ипак врше.

Двојица мушкараца који су пристали на захват били су пионири овог новог поља трансплантационе медицине.

Обојица су у међувремену умрла, али су помогла да се унапреди ксенотрансплантација - пресађивање живих ћелија, ткива или органа из једне врсте у другу.

Погледајте видео: Живот на дијализи -'Здрави људи имају седам дана недељно, ми шест'

Још један правац који се испитује је узгој потпуно нових органа уз помоћ наших властитих људских ћелија.

Матичне ћелије имају способност да израсту у било који тип ћелија или ткива који могу да се нађу у телу.

Ниједна истраживачка група до сада није успела да направи до краја функционалан људски орган који може да се пресади, али научници су све ближи томе.

У децембру 2020. године, британски истраживачи УЦЛ и Институт Френсис Крик поново су направили људску грудну жлезду - кључни орган у имуном систему - користећи људске матичне ћелије и биоинжињерисане „скеле“.

Кад је била пресађена у мишеве као тест, изгледало је да то функционише.

А научници у болници Грејт Ормонд Стрит у Лондону кажу да су успели да узгоје људске интестиналне транспланте уз помоћ матичних ћелија из пацијентовог ткива, што би једног дана могло да доведе до персонализованих пресађивања за децу са болестима црева.

Али ови напреци су за лечење лошег здравља, уместо за одржавање људи у животу до 150. године.

Технолошки предузетник Брајан Џонсон троши милионе годишње у покушају да смањи властите биолошке године.

Још није испробао нове органе (колико знамо), али је убризгао себи плазму његовог 17-годишњег сина.

У међувремену је престао, након што није видео никакве користе од процедуре и због појачане медицинске контроле организација као што су Управа за храну и лекове.

Погледајте видео о човеку који троши милионе да би се подмладио

Доктор Џулијан Мац са Краљевског колеџа у Лондону рекао је да се поред пресађивања органа истражују приступи као што су замена плазме, али они и даље остају на експерименталном нивоу.

„Да ли ће такве стратегије оставити значајног трага на животни век, нарочито максимални људски животни век, остаје неизвесно, мада је област од значајног интересовања за науку.“

Професор Нил Мебот, стручњакза имунопатологију са Института Рослин, на Универзитету у Единбургу, спекулише да би живот до 125. године могао да буде горња граница.

„Најстарији потврђени човек на свету је Францускиња Жана Калман која је живела 122 године, између 1875. и 1997. године“, рекао је он за ББЦ.

И иако оштећени и болесни органи могу бити замењени пресађеним, како старимо наша тела постају све мање отпорна или способна да изађу на крај са физичким изазивачима стреса.

„Почињемо да реагујемо мање ефикасно на инфекције, а наша тела постају све крхкија, склонија повредама и мање способна да се опораве и поправе.

„Стрес, траума и последице операција пресађивања, заједно са сталном употребом имуносупресорских лекова неопходних да би се спречило одбацивање пресађених органа било би сувише напорно за пацијенте у тако поодмаклим годинама.“

Уместо да се усредсредимо на продужавање животног века, требало би да тежимо здравим годинама проживљеног живота, каже он.

„Живети дуже, али патити од мноштва морбидитета који би могли да прате старење и стални уласци у болницу и изласци из ње ради још једног пресађивања ткива не звучи као нарочито привлачан начин да проведете пензију!&qуот;, каже професор Мебот:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Она је сазнала ко је била жена од које је добила срце
• „Мој новорођени син – давалац органа“
• Револуционарни захват - прва очна протеза из 3Д штампача
• „Старење је болест“ и то излечива, тврди научник са Харварда
• Необичан начин на који ваша кожа обликује ваше здравље
• Човек који троши милионе да би се подмладио

(ББЦ Невс, 09.05.2025)