Grubački (ZLF): Zrenjanin je simbol urušavanja države i prezira vlasti prema sopstvenim građanima
Pokrajinski poslanik Zeleno-levog fronta (ZLF) Branislav Grubački izjavio je da je Zrenjanin postao simbol urušavanja države, nebrige institucija i prezira vlasti prema sopstvenim građanima.
Grubački je agenciji Beta kazao da je Zrenjanin, nekada simbol razvoja, kulture i banatskog šarma, danas poznat po skaradnoj činjenici da gotovo dve decenije nema pijaću vodu.
"Zabrana upotrebe vode za piće uvedena je 20. januara 2004. godine, kada je utvrđeno da voda iz gradskog vodovoda sadrži višestruko prekoračene količine arsena i drugih štetnih materija. Ova nulta godina i dalje traje, jer ta zabrana nikada nije ukinuta. Posledice su nesagledive: materijalna šteta meri se desetinama miliona evra potrošenih na flaširanu vodu, dok su zdravstvene i psihološke posledice još teže, obeshrabrenost, apatija i masovni odlazak ljudi iz grada", istakao je Grubački.
Dodao je da se turisti i gosti Zrenjanina suočavaju sa šokantnom situacijom, "umesto čaše sveže vode, dobijaju obaveštenje da iz slavine teče žuta, zagađena tečnost".
"Taj prizor govori više od hiljadu reči: o zemlji u kojoj je apsurd postao normalizovan", ocenio je.
On je podsetio da se prvi ozbiljni pokušaj rešavanja problema dogodio sredinom 2000-ih s nemačkom firmom "Wassertechnik", koja je izgradila pilot postrojenje za preradu vode.
"Po dolasku Srpske napredne stranke (SNS) na vlast ugovor je raskinut, iako su rezultati pokazivali da voda zadovoljava strožije kriterijume od domaćih. Prema dostupnim podacima, 2015. godine usledio je projekat s firmom 'Grupo Zilio', registrovanom u Novom Sadu, koja se predstavljala kao italijanski investitor. Projekat nikada nije uspeo, a građani su ostali bez rešenja, dok je grad oštećen za stotine hiljada evra vraćenih garancija. Fabrika nikada nije proradila, a dugovi i afere s menicama dodatno su kompromitovali ceo slučaj", naveo je poslanik ZLF-a i osnivač "Novog optimizma".
Grubački je rekao da je 2022. godine kompanija "Metito-Pannonian Water" iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) preuzela postrojenje i obećala dugoročno rešenje.
"U aprilu 2025. postrojenje je počelo s 'kontinuiranim probnim radom', a Zavod za javno zdravlje potvrdio je da je voda na izlazu iz fabrike u skladu s pravilnicima. Međutim, zabrana i dalje formalno važi jer sanitarna inspekcija nije donela odluku o njenom ukidanju", kazao je.
Grubački ističe da je odnos SNS vlasti prema Zrenjanicima krajnje ciničan i licemeran.
"Vrhuška SNS-a, oličena i tada i sada u liku Gorana Kneževića, predala je vodu, vazduh i zemlju. Za razliku od lažnih investitora firme 'Tenis' iz Nemačke ili grupe 'Zilio', jedini stvarni investitori su Kinezi s gumarskim gigantom 'Ling Longom'. Tako je zahvaljujući političkim kombinacijama, a ne javnim potrebama, na plodnoj banatskoj zemlji nikla fabrika guma, simbol protivprirodne i štetne investicije. Dok svet ide ka zelenoj tranziciji i društvu znanja, Srbija je dobila fabriku guma iz 19 veka. Njima čista tehnologija, nama dim i sumpor. To nije razvoj, to je kolonijalni status", ocenio je.
Posledice toga što Zrenjanin već 20 godina nema vodu za piće, dodao je, su katastrofalne.
"Većina SNS vrhuške sebi je već obezbedila stanove van Zrenjanina, dok su građanima ostavili devastiran grad i osećaj sramote što se nisu odlučnije pobunili. Najnovije zamajavanje stiglo je od pokrajinskog poslanika Rajka Kapelana iz Kleka, koji je izjavio da je problem sa vodom 'konačno rešen'. Ta izjava je samo dodatno iziritirala javnost, ali bez ikakvog epiloga", rekao je Grubački.
On je naglasio da su Zrenjaninci za dve decenije na flaširanu vodu potrošili više od 100 miliona evra.
"Dugotrajno izlaganje arsenu povećava rizik od karcinoma i drugih ozbiljnih oboljenja. Uz fizičko zdravlje, problem je ostavio i duboke psihološke rane, obeshrabrenost, apatiju i masovno iseljavanje stanovništva koje je izgubilo veru da će ikada dobiti čistu vodu. Zrenjanin je danas opomena, ali može postati i mesto otpora. Mesto gde će građani jasno reći da ne pristaju na kolonijalni status, već da imaju pravo na zdravu vodu, čist vazduh i dostojanstven život. Jer nema slobode u društvu koje nema vode", zaključio je Grubački.
(Beta, 05.09.2025)
