ДРУГИ ПИШУ: Цхе цаззо Крагујевац?

То им се није допало… Негде између вечности и историје, друг Тито се промешкољио. Сањао је Самит несврстаних, Насера, Нехруа, Кастра и Гадафија, а онда га је пробудио необичан жамор. Отворио је очи. Није био у Кући цвећа. Стајао је на брду изнад модерне Љубљане, блиставе и уређене. “Ови моји Словенци, вредни као и увек”, промрмљао је задовољно. “Држе се, види се.” Спустио се мало јужније, до хрватске обале. Море је било исто, плаво и прелепо, али нешто није