Klupa koja pamti tugu
Jugmedia pre 12 sati | Milica Ivanovic
Mislila je da će ta noć biti kraj. Sedeći na betonskoj klupi bez naslona i držeći se za njene ivice, delovala je kao spomenik tuzi. Iza njenih leđa prolazilo je more ljudi, vreva iz koje bi se povremeno oteo plač deteta. Nije je čula. Usredsređena je bila na treptaj sijalica preko uzburkanog, mračnog mora i talase što su gubili snagu pri sudaru sa peskovitom obalom. Ista klupa ju je već sutradan ponovo privukla. Sunce je stajalo visoko, beton bio topao, a vetar
