Evrobasket: Adetokunbo ruši sve pred sobom, Grci zakazali polufinale sa Turskom

Grčka i Turska će 12. septembra igrati polufinalnu utakmicu na Evrobasketu.

BBC News pre 1 sat

Janis Adetokunbo je košarkaška sila koja ruši sve pred sobom, a Grčka ide u polufinale Evrobasketa.

Košarkaši Grčke u četvrtfinalu turnira u Rigi pobedili su Litvaniju sa 87:76 i zakazali duel sa komšijama iz Turske u polufinalu.

Kao i na svim prethodnim utakmicama na šampionatu, Grke je predvodio NBA as Adetokunbo i na Evrobasketu se, makar do sada, nije pojavio neko ko bi mogao da ga zaustavi.

Litvanci su uspevali u prvom poluvremenu koliko-toliko da budu u igri, tinjala je nada velikog broja navijača u hali da mogu do preokreta.

Ali kako je vreme odmicalo u trećoj deonici, tako je Adetokunbo preuzimao stvari u ruke na parketu, pa su Grci prvi put stigli i do dvocifrenog vođstva.

Litvanija je probala šutevima za tri poena, što je prepoznatljiv element škole košarke te zemlje, da stigne Grke.

Nije im bilo spasa.

Pored Adetokunba, razigrao se Vasileos Toliopulos i upravo to je bio mali tas na vagi koji je trasirao put ka trijumfu Grčka.

Adetokunbo je utakmicu završio sa 29 poena i pet skokova, dok je Toliopulos postigao 17 poena.

Jonas Valančijunas je dominirao kod litvanske selekcije sa 24 poena i 15 skokova.

Šengun (desno) tripldablom ušao u istoriju evropskih prvenstava

O njima se prvo govorilo kao o potencijalnim kandidatima za medalju, što su prvo potvrdili pobedom protiv favorizovane Srbije u grupnoj fazi, ali sada to već pokazuju svom silom i krupnim koraci grabe ka borbi za najsjajnije odličje.

Košarkaška reprezentacija Turske bez previše problema savladala je Poljsku u četvrtfinalu Evropskog prvenstva - 91:77

Poljska se držala samo prvih deset minuta, koji su završeni 19:19, da bi potom prednost samo rasla, a u jednom jednom trenutku je iznosila i 22 poena razlike.

U poslednjih nekoliko minuta Poljaci su uspeli da smanje na osam poena zaostatka, ali su reprezentativci Turske uspeli da odbiju njihove napade.

Najbolji je ponovo bio Aleperen Šengun, košarkaš Hjustona u NBA ligi, poznat po nadimku Bejbi Jokić, zbog slične igre kao centar Srbije.

Ostvario je jedan od retkih tripldablova - dvocifreni učinak u tri statističke kategorije - u istoriji evropskih prvenstava.

Imao je 19 poena, 12 skokova i 10 asistencija.

Do sada je to za rukom pošlo samo Hrvatima Stojanu Vrankoviću i Toniju Kukoču, Rumunu Rarešu Mandašu, Poljaku Mateušu Ponitki i pre nekoliko dana Luki Dončiću, zvezdi slovenačke reprezentacije, u meču protiv Belgije.

Ukoliko Turska ode do finala ili ostvari zapažen učinak, Šengun bi lako mogao da bude i jedan od kandidata za najkorisnijeg igrača turnira.

Međutim, nije jedini u turskoj reprezentaciji - dvocifren broj poena protiv Poljske imala su još šestorica njegovih saigrača.

Šehmus Hazer je postigao 13, Šejn Larkin i Kenan Sipahi 11, dok su 10 dodali Furkan Korkmaz, Džedi Osman i Ercan Osmani.

Posebno su bile važne trojka Hazera i Osmanija na dva minuta do kraja, kada je Poljska zaostatak spustila na ispod deset poena.

U taboru Poljske najbolji su bili Ponitka i Džordan Lojd, Amerikanac sa poljskim pasošem - inače bivši košarkaš beogradske Crvene zvezde - sa po 19 poena.

Mihal Sokolovski je dodao 13, a Aleksander Džjeva 11.

Turska u polufinalu ide na boljeg iz meča Litvanije i Grčke, koji je na programu od 20 časova.

Drugo polufinale činiće pobednici dva duela koji su na programu u četvrtak, 10. septembra: Finska i Gruzija igraju od 16, a Nemačka i Slovenija od 20 časova.

Polufinala su 12. septembra, a finale i meč za treće mesto dva dana kasnije.

Od polu-prazne Fan zone do đuskanja

„Poljska, Poljska, belo-crveni, belo-crveni“, uzvikivala je jednoglasno ekipa navijača ove reprezentacije.

Potom su nastavili da se grle i skaču u ritmu pesama koju je bend izvodio na velikoj bini.

Ne iznenađuje što su brojni, jer njihov tim odmerava snage sa košarkašima Turske.

„Jake, stabilne noge neka im budi i biće to dobro“, kaže Piter Vojčekovski iz poljske oblasti Kočevija za BBC na srpskom.

Iako su neki bili iznenađeni dosadašanjom igrom Poljske, on nije sumnjao u njegove omiljene sportiste.

„Njihova igra je dobra i postojana“, dodaje.

Ali ga je iznenadio poraz reprezentacije Srbije koju je već video u finalu.

„Šteta što ste ispali, posebno volimo Jokića (Nikolu).

Sada očekujem da će Nemci dogurati do finala“, dodaje.

Podjednako energični bili su i Turci.

Mahali su zastavama, slikali se sa prolaznicima, ne skidajući osmehe sa lica.

„Očekujemo finale, pa šta drugo“, kaže jedan od starijih navijača na srpskom jeziku, ali ne želeći da se predstavi.

Siguran je u pobedu tima njegovih miljenika, a posebno u igru Džedija Osmanija.

Došao je sa Ohrida, popularnog turističkog mesta u Severnoj Makedoniji.

„Nemačka je dobra, ali nije nam važno ko će da bude u finalu i protiv koga ćemo da igramo“, dodaje.

Pridružio se družini koja je nestrpljivo iščekivala da uđe u Šaomi Arenu, iako do utakmice ima više od 50 minuta.

„Žao mi je što je Srbija ispala“, dobacio je u prolazu.

Svi navijači rado se slikaju ispred znaka Riga sa košarkaškom loptu pre nego što zauzmu mesto u Areni.

Ništa ni nalik atmosferi koju su Estonci pravili samo deset dana ranije.

Klupe su mahom bile prazne, tu mirnu sliku upotpunili su navijači iz Litvanije koji su u grupama, odevene u bojama njihove zastave polako pristizali i glasno aplaudirali za Poljake.

Ništa bolje nije bilo ni na tribinama, a crvena boja, koju nose navijači obe selekcije, smenjivala se sa praznim bordo-sivim stolicama Šaomi arene.

Poljaka je bilo manje, ali su bili raspevaniji i glasniji uz bubanj koji je davao ritam navijanju, a grupica od nekoliko desetina najvatrenijih nije sela tokom celog meča.

„MVP, MVP“, čulo bi se kada bi bek Poljske Džordan Lojd šutirao slobodna bacanja.

I na terenu je Poljska bila uporna i energična, poput njihovih navijača, ali pobeda sa tribina nije se prenela na parket.

Turci su, jednostavno, bili prejaki, a njihovi navijači sa stotinama zastava presedeli su utakmicu, sve do samog kraja, kada su pustili glas slaveći pobedu.

„Danas je sve u znaku Litvanije, dobro i Grčke, ali Litvanci su nam komšije“, poručio je voditelj programa.

A onda je krenula žurka.

Uneli su živost koja je nedostajala. Zelena boja odjednom je zavladala prostorom.

U iščekivanju početka utakmice Grčka - Litvanija igrali su uz pop melodiju, uživali u hladnom pivu.

Mario je među njima i nada se da će rezultat košarkaša iz njegove rodne države biti bolji od protivničkih Grka.

„Gruzija je veliko iznenađenje jer su pobedili tako dobar tim kao što je Francuska.“

Nemačkoj daje najviše šansi da zaigra u finalu, a isto misle i Nik i Marija iz Soluna, iz Grčke.

Očekuju, naravno, da će se u tom duelu naći i njihova zemlja.

Zadovoljni su kako su igrali njihovi košarkaši, posebno Janis.

„Bili su samopouzdani očekivali smo da će doći do ove faze, ali je večeras odlučujuće“, kažu gotovo istovremeno.

I za njih su igrači Gruzije najveće iznenađenje ali i odlazak Orlova iz Srbije.

„Pa vi ste bili broj jedan, ali tu nas je Finska jako iznenadila“, dodaje i dalje razočarano.

Ali ne i Antekalija iz glavnog grad Finske - Helsinkija.

Iako Finci igraju 10. septembra došao je da gleda Litvance.

„Voleo bi da oni budu protivnici Finske u finalu.

„Sve je moguće, a ovogodišnje takmičenje je to pokazalo“, dodaje.

A onda su svi naprosto pojurili u zgradu i prostor je ponovo bio pust uz po koji zauzet sto.

U Areni je bila potpuno drugačija slika.

Dok Janis Adetokunbo, kao voda, uvek nekako pronalazi put do obruča, grupu navijača Grčke na drugoj strani hale mogu samo da vidim.

Skaču, mašu zastavama, nekima su na glavama imitacije šlemova iz Stare Grčke i kapice za vaterpolo, ali to je scena bez zvuka, jer se od Litvanaca ništa drugo ne čuje.„Lietuva, Lietuva“, skandiraju ime njihove zemlje na litvanskom.

Skaču na svaki dobar potez njihovih ljubimaca, kada namirišu krizu na terenu, navijaju još fanatičnije, a gotovo cela hala zviždi na svaku sudijsku odluku koja im se ne dopada.

Desetine Litvanaca na glavama nose zavoje, odajući priznanje Arnasu Velički, beku njihove reprezentacije i neočekivanom heroju baltičkog derbija protiv Letonije, koji je tu utakmicu završio takođe sa zavijenom glavom.

Uoči meča u riškoj Šaomi areni cela dvorana, obojena u zeleno sa primesama žute i crvene, pevala je litvansku himnu kao da za koji minut počinje rat, a ne četvrtfinale Evrobasketa.

U jednom delu tribina strasti su toliko uzavrele, da dolazi i do koškanja dve grupice litvanskih navijača, posle čega dvojicu muškaraca u zelenim majicama obezbeđenje izvodi iz hale.

„Ovo kao kod nas“, pomišljam, a u glavi pravim paralele između Srba, Litvanaca i ljubavi prema košarci dve države koje sebe nazivaju „zemljama košarke“.

„Ma, niko od ovih više ne voli košarku“, razrešavam unutrašnju raspravu.

Ali, kao i ona druga „zemlja košarke“, idu kući.

Ne razumem litvanski, ali dok koračam ka izlazu iz hale u zelenoj šumi pognutih glava, zakleo bih se barem 10 njih proklinje Adetokunba.