Европосланици о Србији: Вучић успоставио ауторитарну власт којој није место у ЕУ
Србија је у последњих 10 месеци достигла нови ниво репресије, насиља и поларизације, а председник Александар Вучић је у земљи успоставио ауторитарну владавину којој није место у Европској унији (ЕУ), оценили су данас посланици Европског парламента (ЕП) током расправе о ситуацији у Србији.
На пленарној седници, известилац ЕП за Србију Тонино Пицула рекао је да су ескалација насиља и провокација, као и успостављање контроле над медијима, поново покренули озбиљну дебату о Србији.
"Вучић користи ове (репресивне) методе, а суседне државе осећају ефекте политике Београда. Србија и даље није увела санкције Русији и Брисел не може да нуди Вучићу шаргарепе, да би он на свој народ слао пендреке", казао је Пицула, представник групе Социјалисти и демократе у ЕП.
Током расправе на тему "Талас насиља и континуирана употреба силе над демонстрантима у Србији", Пицула, члан Социјалдемократске партије Хрватске, рекао је да ЕП подржава проширење Уније, али да ће "константно пружати критику, као и подршку".
Аустријски европосланик из Европске народне партије (ЕПП) Рајнхолд Лопатка изјавио је да су скорашња дешавања у Србији важна и да власти "морају да осигурају поштовање основних људских права".
"Србија је кључни партнер ЕУ на Западном Балкану и ми видимо њену будућност у Унији, али пут ка чланству мора да се базира на демократији, а Србија на њему тренутно није", рекао је Лопатка.
Представник Социјалиста и демократа Андреас Шидер изјавио је да је "превише мирних протеста у Србији окарактерисано као тероризам и да је превише студената претучено".
"Превише црвених линија је пређено, а Вучић и његова странка су и даље део ЕПП", казао је Шидер, члан посматрачке мисије ЕП на изборима у Србији у децембру 2023. године.
Шидер је додао да Вучићу и другим високим званичницима Србије Еу треба да уведе "персонализоване санкције", и додао да је дужност европских институција да подрже грађане Србије.
Европосланик Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) Давор Иво Штир рекао је да је Србија у последњих 10 месеци достигла висок ниво поларизације, насиља и репресије.
"ЕПП ће донети адекватне одлуке када је реч о чланству Српске напредне странке (СНС)", казао је Штир, члан Европске народне партије (ЕПП).
Раније данас, председник ЕПП Манфред Вебер рекао је да ће будућност СНС у тој највећој групи у ЕП, у којој има статус придруженог члана, бити предмет расправе наредних дана.
Штир је рекао и да су проблеми у Србији "дубоки и структуралне природе" и да ЕУ може да помогне њеним грађанима, али да на крају све зависи од Србије.
Поменуо је и наводе Радија слободна Европа (РСЕ) да је у Србији "национализам јачи од борбе против корупције", као и изјаву опозиционо оријентисаног професора Филолошког факултета у Београду Мила Ломпара, у којој, је, како је казао, "поновио принципе Вучићеве идеологије".
Још један европосланик Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), Томислав Сокол, рекао је да је Србија под Вучићевом влашћу "аутократски режим" и да је "мирољубива политика са Београдом пропала".
"Србија седи на две столице већ годинама. Њени проблеми сежу дубље од Вучића - они су везани за цркву и интелектуалну елиту, која шири идеологију Велике Србије", рекао је он и додао да су протести показали "праву Србију".
Европосланик хрватске десничарске странке Дом и национално окупљање Никола Бартулица изјавио је да у разговорима о Србији треба бити реалистичан и оценио да политичари у Србији "негују старе митове и живе у паралелном свету".
"То није само питање Вучића - целом српском друштву је потребна катарза. Они морају да прихвате одговорност за агресију током рата 1990-их. То значи плаћање ратне одштете Хрватској", рекао је Бартулица и српској опозицији поручио да напусти "реторику Велике Србије".
Током расправе је говорило и троје европосланика који су раније данас учествовали у панел дискусији са представницима пет опозиционих српских партија - Катлин ван Брент (Социјалисти и демократе), Владимир Пребилич (Зелени) и Хелмут Брандштетер (Обновимо Европу).
Ван Брент, европосланица из Белгије, упозорила је да Европска унија треба да инсистира на обнови демократије у Србији.
"Србија је држава кандидат за чланство у ЕУ. Време је да се предузму конкретне мере, а да се преговори користе како би се видела промена на терену. Веома је важно да се јасно заложимо за демократију", рекла је Ван Брент.
Она је навела да су на једној страни Вучићеви односи са председницима Кине и Русије, Си Ђинпингом и Владимиром Путином, а на другој "мирни протести које власт контролише силом".
Пребилич је рекао да Србија "зове упомоћ" и указао да ЕПП мора да престане да подржава Вучића.
"Уместо напретка, грађани Србије се суочавају са репресијом. Студенти и демократска опозиција траже истину и одговорност. Европа вас чује", казао је Пребилич, европосланик из Словеније.
Додао је да застрашивање не сме да се користи као средство моћи и да је Европи потребна демократска Србија.
Аустријски европосланик Брандштетер је указао да су људска права важна за ЕУ.
"Српски народ је добродошао у Унију, али не и Вучић и његов ауторитарни режим. Нови Сад није био трагедија, већ корупција Вучићевог режима и последица сарадње са Кином. Ми се боримо против ње овде, па се онда борите и ви у Србији, уколико желите да се придружите ЕУ", рекао је Брандштетер.
Словеначка европосланица из групе Обновимо Европу Ирена Јовева навела је став Европске комисије да помно прати ситуацију у Србији, али је додала да тај орган ЕУ "не показује разумевање и солидарност са грађанима" у тој земљи.
"Најједноставније је осудити нешто. Демонстранти у Србији губе поверење у ЕУ. Подсетићу вас - без конкретне акције, речи су празне", рекла је Јовева.
Дански европосланик из групе Зелени Размус Нордквист препричао је своју прошлонедељну посету Србију и рекао да се на протесту у Новом Саду сусрео са мирним студентима, ветеранима и породицама.
"Сви ти људи су мирно протестовали за демократију. Никада нисам био на месту где је толико хиљада људи било толико тихо", рекао је Нордквист, који се због присуства на протесту суочио са жестоким увредама од државног врха Србије.
"Не можемо на вратима ЕУ да имамо лидера који један дан љуби руку Владимиру Путину, а други дан је пружа Урсули фон дер Лајен", додао је Нордквист.
Кипарски европосланик из ЕПП Лукас Фурлас, копредседавајући Парламентарног одбора за стабилизацију и придруживање ЕУ-Србија, рекао је да насиље на улицама Србије мора да се осуди ако је та земља и даље на путу ка ЕУ.
"Дужност власти је да слуша своје грађане и дозволи им да кажу шта желе, као и да поштује њихово мишљење", рекао је Фурлас.
Фурлас је додао да грађани Србије заслужују "будућност о којој сањају" и да је одговорност органа ЕУ да им пружи наду за то.
Италијанска политичарка Алесандра Морети, посланица Социјалиста и демократа, изјавила је да је у Србији једна ствар сигурна - да нема враћања назад.
"Последњих 10 месеци ставили су Србију на нови пут са којег је не може склонити њена власт. Овде се не ради о подржавању или заштити неког кандидата, већ о очувању вредности", рекла је Морети.
Аустријски европосланик из редова Зелених Томас Вајц рекао је грађанима Србије да, ако желе будућност за своју децу, функционалне институције и поштене изборе, морају да изађу на крај са "ауторитарним режимом".
"То треба да урадите без обзира да ли желите да уђете у ЕУ или не. Морамо да престанемо са политиком смиривања и помирења. Хајде да се уразумимо", рекао је Вајц, који је раније долазио у Србију, у својству копредседника Европске зелене партије (2019-2024).
Словеначки европосланик из групе Социјалисти и демократе Матјаж Немец рекао је да подржава грађане Србије у протестима и упитао колико дуго ЕУ још може да подржава "режим који ради директно и репресивно против својих грађана".
(Бета, 09.09.2025)
