Путин и Нетањаху - две највеће Трампове главобоље

За мање од 24 сата, догодила су се два велика проблема на два фронта спољне политике на коју администрација америчког председника Доналда Трампа троши највише времена и енергије.

Израелски напад на седиште лидера палестинске екстремистичке групе Хамас у Катару и упад руских дронова у пољски ваздушни простор - мада Москва то пориче - две су велике главобоље за Белу куц́у и, могло би се претпоставити, два велика ударца Трамповом кредибилитету.

Управо је за ова два рата - у Украјини и Појасу Газе - Трамп обец́ао да ц́е их брзо и одлучно окончати.

У сваком случају, лидери које он види као природне, иако проблематичне, савезнике - руски председник Владимир Путин и израелски премијер Бењамин Нетањаху - озбиљно су закомпликовали напоре Беле куц́е да постигне мир.

Треба анализирати и време ова два напада.

Напад Израела на Катар догодио се само два дана након што је Трампова администрација изнела најновије предлоге за окончање рата у Појасу Газе.

На друштвеним мрежама, Трамп је поручио Хамасу да му је ово последња шанса.

„Упозорио сам Хамас на последице неприхватања (предлога о примирју)&qуот;, написао је Трамп 7. септембра на његовој платформи Истина (Трутх Социал).

„Ово је моје последње упозорење, другог нец́е бити!&qуот;.

Виши руководиоци Хамаса окупили су се потом у Дохи, главном граду Катара, да размотре какав ће бити одговор, али Израел није чекао да га чује.

Напад није само уништио најновије америчке предлоге, вец́ је можда уништио целу, деликатну архитектуру дипломатије Газе, на коју се Трампова администрација у великој мери ослањала.

Дебата вијуга око тога како и када су САД сазнале за израелски напад и да ли су могле да учине више да га зауставе.

Присуство једне од најважнијих америчких ваздухопловних база на свету у Катару навело је многе на закључак да је незамисливо да Вашингтон није видео како се израелски авиони приближавају.

Али ако није било зеленог светла од Вашингтона - а многи претпостављају да јесте - шта то говори о Трамповој моћи да утиче на поступке израелског премијера Бењамина Нетањахуа?

• Израелски напад на Катар: Убијени чланови Хамаса, Трамп каже да 'није одушевљен'
• Рат у Украјини и изнад неба Пољске: Оборени борбени дронови, Руси тврде да нису њихови
• Трамп је растурио светски поредак и оставио европске земље да се брзо снађу како знају и умеју

У протекле две године, после понижења које је претрпео од наоружаних припадника Хамаса и других мањих палестинских екстремистичких група 7. октобра 2023. године, Израел показује војне мишиц́е широм Блиског истока, углавном уз прец́утно или јасно одобрење Сједињених Држава.

Израел се етаблирао као неспорни хегемон региона, способан да по вољи напада земље - чак и Јемен и Иран.

Али у оба та случаја, САД су такође биле укључене и делили су заједничке циљеве - заустављање напада јеменских побуњеника Хута на Израел и трговачке бродове у Црвеном мору и осујец́ивање иранских нуклеарних амбиција.

Напад на Катар, кључног регионалног савезника САД, сасвим је друга ствар.

Трамп је рекао да се због тога „веома лоше осец́а&qуот; и да „није одушевљен нападом Израела на Катар&qуот;.

Према извештају Беле куц́е, вести о израелском нападу стигле су прекасно да би Катару понудиле било какво смислено упозорење.

„Једнострано бомбардовање унутар Катара, суверене нације и блиског савезника Сједињених Држава који веома напорно ради и храбро преузима ризике са нама како би посредовао у мировном постизању не унапређује циљеве Израела или Америке“, рекла је новинарима портпаролка Беле куц́е Керолајн Левит.

Ова изјава нец́е бити довољна да се угуше сумње о америчком саучесништву у израелском нападу на Катар, али је звучало као прави бес.

Нетањаху је посебно нагласио да је ово била „потпуно независна&qуот; акција.

У Вашингтон посту, Дејвид Игнатијус је написао да се оно што су Израелци назвали „Операција Самит ватре“ догодило упркос уверавањима САД и Израела да лидери Хамаса нец́е бити мета напада у Катару.

Јер кад се дају таква уверавања, а потом буду флагрантно одбачена, неизбежно ц́е се у Заливу тумачити као знак америчке слабости.

• Газа после рата: Ко ће се носити са 'безбедносном ноћном мором'
• Нова офанзива Израела: Заузимање града Газе, Палестинци беже
• Какав је план Израела за окупацију града Газе

А онда Пољска.

Пре мање од месец дана, Трамп је поздравио Путина на самиту на Аљасци, раширивши црвени тепих, топло загрливши архитекту рата у Украјини и, неколико дана касније, снимљен је како француском председнику Емануелу Макрону говори да Путин „жели да постигне договор (о прекиду рата) за мене... колико год то лудо звучало“.

Али далеко од напретка ка договору, недеље које су уследиле донеле су само ескалацију.

Још рекордних руских напада дронова и ракета на Украјину, а сада, први пут, флагрантни упад у ваздушни простор НАТО-а.

Погледајте видео - Трамп Макрону: 'Путин хоће договор... звучи лудо, али тако је'

Није први пут да су руски пројектили слетели у Пољску, али претходне епизоде ​​су биле близу границе и наизглед случајне.

Али упади дронова 10. септембра били су све само не случајни.

Пољски званичници су пријавили 19 руских дронова, од којих су неки долетели дубоко у пољску територију.

Премијер Доналд Туск је рекао парламенту да је ово „најближе што смо били отвореном сукобу од Другог светског рата“.

Упркос руским порицањима, постоји готово универзални консензус да је ово био намерни покушај Москве да тестира одлучност НАТО-а.

А пошто Сједињене Државе остају најмоц́нија чланица алијансе, то значи и тестирање одлучности Доналда Трампа.

Очигледно оклевање Трампа да одговори на случај Пољска, за разлику од његових коментара о нападу у Дохи, није прошло незапажено.

„Запањујуц́а тишина из Беле куц́е дочекала је вест да је савезник НАТО-а први пут напао и оборио руска војна средства“, написао је украјински лист Кијев пост.

Објава на мрежи Истина се на крају појавила.

„Шта је са тим што Русија крши ваздушни простор Пољске дроновима?&qуот;, написао је Трамп, додајуц́и, помало двосмислено: „Идемо!&qуот;.

Али његова почетна тишина, заједно са његовом очигледном невољношц́у да испуни сопствене претње да ц́е увести нове санкције Русији, оставља западне савезнике Украјине тамо где су и били: питајуц́и се где је срце Доналда Трампа.

Ово би ускоро могло да се промени, јер ц́е европски званичници сарађивати са америчким колегама на координисаном пакету санкција, првом откако се Трамп вратио у Белу куц́у.

Али, с обзиром на претходну амбивалентност председника према НАТО-у, чланице алијансе желе уверавање да могу да се ослоне на Вашингтон када је угрожен суверенитет савезника.

Недавни споразум којим се чланицама НАТО-а дозвољава куповина америчке војне опреме за Украјину, заједно са обавезом чланица да троше више на сопствену одбрану, много је допринео побољшању односа унутар алијансе.

Уједно, Трамп је напустио непријатељску реторику према НАТО-у која је карактерисала његов први мандат.

Европске чланице НАТО-а су генерално признале да морају да учине више како би се бринуле о сопственој безбедности.

Надзор над ваздушним простором Пољске је добар пример.

Али америчка моц́, војна и политичка, и даље је темељ на којем је изграђен алијанса, а остају питања о спремности Трампа да је користи.

Два дана, два сукоба и две загонетке.

За Трампа, лидера који не воли, нити очекује, да буде изазван, ово је свакако искуство.

Сви чекају да виде да ли ц́е показати да је дорастао прилици.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Колико је ратова Трамп заиста окончао и да ли је спречио сукоб Србије и Косова
• Састанак Трампа и Путина: Територија ратом разорене Украјине - у мапама
• 'Следећи пут у Москви?': Пет закључака са сусрета Трампа и Путина на Аљасци
• Мапа Украјине у Белој кући: Шта је спорно Зеленском
• Трампово одустајање од примирја као циља сигурно је обесхрабрило Кијев и Европу
• Кремљ умањује значај могућег сусрета Путина и Зеленског

(ББЦ Невс, 09.11.2025)