Tinejdžeri u Grčkoj preterano koriste mobilne telefone,2050. će 70 odsto dece u Evropi imati miopiju

Očekuje se da će 70 odsto dece u Evropi 2050. godine razviti miopiju - biti kratkovido zbog stalne upotrebe mobilnih telefona, tableta i drugih ekrana, rekao je dečji oftalmolog i predsednik Solunskog lekarskog udruženja, Nikos Nicas.Na skupu na temu "Uticaj igara, interneta i mobilnih telefona na decu i adolescente" kojeg je ove nedelje organizovalo Solunsko lekarsko udruženje, naglasio je da su posledice dugotrajne upotrebe elektronskih uređaja u dve glavne kategorije: digitalno naprezanje očiju, sa simptomima kao što su suvoća, suzenje, peckanje i glavobolja, i brzo povećanje miopije zbog stalnog gledanja u predmet koji je blizu očiju.

Odsustvo institucionalizovane preventivne kontrole u Grčkoj, dodao je, čini problem još akutnijim, preneli su atinski mediji.

Nicas je takođe predstavio nova sredstva za suzbijanje miopije, ali je rekao da naučno nije dokazana efikasnost naočara za ograničavanje takozvane plave svetlosti ekrana.

Preporučio je da prilikom korišćenja ekrana deca prave pauze svakih 30 minuta, a da odrasli primenjuju "pravilo 20-20-20": posle svakih 20 minuta pred ekranom treba po 20 sekundi gledati u nešto što je udaljeno 20 stopa - šest metara.

Preporučio je roditeljima da deci ograniče upotrebu mobilnih telefona i tableta, da ih podstiču da često prave pauze, da ekran bude najmanje 30 centimetara od lica i da deca budu svakodnevno izložena prirodnoj svetlosti.

Naglasio je da problem nije samo medicinski, već i socijalni i da je tužno videti decu koja su u grupi "uronjena" u mobilne telefone, umesto da razgovaraju jedna sa drugom, ili se igraju.

"Deca su ogledalo svojih roditelja: ako roditelj provodi ceo dan s mobilnim telefonom, ne može tražiti od svog deteta da radi drugačije", naglasio je Nicas, podsećajući da na gov.gr postoje dve aplikacije koje mogu biti koristan alat za roditeljsku kontrolu.

Pedijatar/dečji neurolog i vanredna profesorka pedijatrije na Univerzitetu u Janjini Efterpi Pavlidu istakla je da 100% tinejdžera u Grčkoj preterano koristi mobilne telefone, tablete i druge ekrane i to daleko više od međunarodnih granica bezbedne izloženosti.

Već 40-60% sasvim male dece, od  12 do 24 meseca starosti, dolazi u kontakt sa ekranima 30-60 minuta dnevno, a deca od dve do šest godina dostižu 4-6 sati dnevno.

U uzrastu od šest do 12 godina upotreba se povećava na 7-8 sati, a u adolescenciji može dostići čak i 10 sati, pri čemu čak svih 100% adolescenata elektroniku koristi preko svih dopuštenih granica.

Međutim, prema SZO i Američkoj akademiji za pedijatriju, bezbedna izloženost treba da bude nula za decu do dve godine, do jedan sat dnevno za decu 2-5 godina (ne svaki dan i uglavnom u obrazovne svrhe), do dva sata za uzrast od 6-12 godina i do tri sata za adolescente uzrasta 12-18 godina, i opet ne svakodnevno.

Ova zloupotreba, po rečima profesorke Pavlidu, ne izaziva direktno razvojne bolesti, ali može pogoršati neurorazvojne teškoće, kao što su poremećaj pažnje ili poremećaj iz autističnog spektra.

Kontinuirano izlaganje plavoj svetlosti remeti san, dok nedostatak interakcije i prirodne igre ograničava "sinaptogenezu" - nastanak veza među neuronima u nervnom sistemu, koja je ključna za normalan neurorazvoj.

Pavlidu je naglasila da su pravilno vođenje, poštovanje ograničenja izloženosti, naizmenično obavljanje raznih aktivnosti i podsticanje prirodne igre neophodni za zdrav kognitivni i emocionalni razvoj dece.

Psihijatar i vanredni profesor psihijatrije na Univerzitetu Aristotel u Solunu, Jorgos Floros, naglasio je da su se onlajn aktivnosti koje najčešće donose negativne posledice deci i adolescentima, značajno promenile poslednjih godina. Dok se ranije zavisnost uglavnom nalazila u elektronskim igrama, više pogađajući dečake, danas praćenje društvenih mreža zauzima prvo mesto čime je pogođeno sve više devojčica.

Napomenuo je da stalno izlaganje slikama, porukama i standardima lepote pojačava nesigurnost zbog izgleda sopstvenog  tela i zbog svog identiteta, dok sati ispred ekrana zamenjuju druženje, igru i uspešan školski rad.

Rekao je i da se značajan porast primećuje na onlajn tržištima, gde kompanije kombinuju oglašavanje, modu, kockanje i igre, stvarajući nove oblike zavisnosti.

Floros je podvukao da internet i industrija igara koriste algoritme i tehnike skrolovanja slične kockanju da bi deca ostala povezana, povećavajući prihod od oglašavanja i jačajući onlajn tržište.

Potrebne su institucionalne inicijative na evropskom i nacionalnom nivou da bi se ograničile štetne posledice i zaštitilo mentalno zdravlje mladih, kazao je profesor Floros.

(Beta, 11.09.2025)