Тинејџери у Грчкој претерано користе мобилне телефоне,2050. ће 70 одсто деце у Европи имати миопију

Очекује се да ц́е 70 одсто деце у Европи 2050. године развити миопију - бити кратковидо због сталне употребе мобилних телефона, таблета и других екрана, рекао је дечји офталмолог и председник Солунског лекарског удружења, Никос Ницас.На скупу на тему "Утицај игара, интернета и мобилних телефона на децу и адолесценте" којег је ове недеље организовало Солунско лекарско удружење, нагласио је да су последице дуготрајне употребе електронских уређаја у две главне категорије: дигитално напрезање очију, са симптомима као што су сувоц́а, сузење, пецкање и главобоља, и брзо повец́ање миопије због сталног гледања у предмет који је близу очију.

Одсуство институционализоване превентивне контроле у Грчкој, додао је, чини проблем још акутнијим, пренели су атински медији.

Ницас је такође представио нова средства за сузбијање миопије, али је рекао да научно није доказана ефикасност наочара за ограничавање такозване плаве светлости екрана.

Препоручио је да приликом коришц́ења екрана деца праве паузе сваких 30 минута, а да одрасли примењују "правило 20-20-20": после сваких 20 минута пред екраном треба по 20 секунди гледати у нешто што је удаљено 20 стопа - шест метара.

Препоручио је родитељима да деци ограниче употребу мобилних телефона и таблета, да их подстичу да често праве паузе, да екран буде најмање 30 центиметара од лица и да деца буду свакодневно изложена природној светлости.

Нагласио је да проблем није само медицински, вец́ и социјални и да је тужно видети децу која су у групи "уроњена" у мобилне телефоне, уместо да разговарају једна са другом, или се играју.

"Деца су огледало својих родитеља: ако родитељ проводи цео дан с мобилним телефоном, не може тражити од свог детета да ради другачије", нагласио је Ницас, подсец́ајуц́и да на гов.гр постоје две апликације које могу бити користан алат за родитељску контролу.

Педијатар/дечји неуролог и ванредна професорка педијатрије на Универзитету у Јањини Ефтерпи Павлиду истакла је да 100% тинејџера у Грчкој претерано користи мобилне телефоне, таблете и друге екране и то далеко више од међународних граница безбедне изложености.

Вец́ 40-60% сасвим мале деце, од  12 до 24 месеца старости, долази у контакт са екранима 30-60 минута дневно, а деца од две до шест година достижу 4-6 сати дневно.

У узрасту од шест до 12 година употреба се повец́ава на 7-8 сати, а у адолесценцији може достиц́и чак и 10 сати, при чему чак свих 100% адолесцената електронику користи преко свих допуштених граница.

Међутим, према СЗО и Америчкој академији за педијатрију, безбедна изложеност треба да буде нула за децу до две године, до један сат дневно за децу 2-5 година (не сваки дан и углавном у образовне сврхе), до два сата за узраст од 6-12 година и до три сата за адолесценте узраста 12-18 година, и опет не свакодневно.

Ова злоупотреба, по речима професорке Павлиду, не изазива директно развојне болести, али може погоршати неуроразвојне тешкоц́е, као што су поремец́ај пажње или поремец́ај из аутистичног спектра.

Континуирано излагање плавој светлости ремети сан, док недостатак интеракције и природне игре ограничава "синаптогенезу" - настанак веза међу неуронима у нервном систему, која је кључна за нормалан неуроразвој.

Павлиду је нагласила да су правилно вођење, поштовање ограничења изложености, наизменично обављање разних активности и подстицање природне игре неопходни за здрав когнитивни и емоционални развој деце.

Психијатар и ванредни професор психијатрије на Универзитету Аристотел у Солуну, Јоргос Флорос, нагласио је да су се онлајн активности које најчешц́е доносе негативне последице деци и адолесцентима, значајно промениле последњих година. Док се раније зависност углавном налазила у електронским играма, више погађајуц́и дечаке, данас праћење друштвених мрежа заузима прво место чиме је погођено све више девојчица.

Напоменуо је да стално излагање сликама, порукама и стандардима лепоте појачава несигурност због изгледа сопственог  тела и због свог идентитета, док сати испред екрана замењују дружење, игру и успешан школски рад.

Рекао је и да се значајан пораст примец́ује на онлајн тржиштима, где компаније комбинују оглашавање, моду, коцкање и игре, стварајуц́и нове облике зависности.

Флорос је подвукао да интернет и индустрија игара користе алгоритме и технике скроловања сличне коцкању да би деца остала повезана, повец́авајуц́и приход од оглашавања и јачајући онлајн тржиште.

Потребне су институционалне иницијативе на европском и националном нивоу да би се ограничиле штетне последице и заштитило ментално здравље младих, казао је професор Флорос.

(Бета, 11.09.2025)