Да ли Европска унија мења став према Србији

„У Београду имамо проблем.&qуот;

У шест речи, изговорених на немачком, стало је нешто више од десет месеци српске и европске реалности.

Овако јасну поруку први пут је формулисала Марта Кос, комесарка Европске уније (ЕУ) за проширење, после састанка са аустријском министарком спољних послова.

Откада је у паду надстрешнице на железничкој станици у Новом Саду 1. новембра прошле године страдало 16 људи, студенти и грађани на протестима широм земље траже одговорност, али и политичке промене на ванредним изборима, које власти одбијају.

Ескалација тензија последњих недеља, сукоби полиције и демонстраната, масовна и брутална хапшења, напади на невладин сектор и медије, довели су Србију и Европу на „важну раскрсницу&qуот;.

„Србија је у великом проблему, а део проблема је и што је председник Вучић помислио да све може да му прође јер ми нисмо били доследни с њим и његовом владом у слању сигнала.

„Веома је важно што је комесарка Кос коначно јасно реаговала, иако није увек било јасно да ли иза ње у потпуности стоји председница Европске комисије фон дер Лајен&qуот;, каже Милан Нић, виши истраживач у Немачком савету за спољне послове (ДГАП).

Нић сматра да ће бити посебно важно и колико ће оштар бити извештај комесарке Кос о напретку Србије у евроинтеграцијама за неколико недеља, јер ће тај документ „поставити основу за нови политички дијалог са председником Вучићем&qуот;.

Шта се већ променило?

Кључна ствар - јесте.

Преговори Србије о чланству у Европској унији у потпуности стагнирају већ готово четири године.

Још у децембру 2021. године отворен је последњи преговарачки кластер, скуп преговарачких тема које се тичу екологије.

Од тада, Србија се није приближила Унији, а по неким питањима, попут спољне политике и усаглашавања са политиком санкција Русији, Београд је све даље од Брисела.

Председник Србије један је од ретких европских лидера који се састаје са руским председником и посећује војне параде у Москви и Пекингу, а организацију студентских и антивладиних протеста у Србији приписује никад конкретно именованим Европљанима.

Уз снажну антиевропску кампању, пре свега у делу јавности који контролише власт, подршка уласку Србије у ЕУ пала је на најнижи ниво - како историјски, тако и у поређењу са земљама у окружењу.

Када је Вучић „европским олошем&qуот; назвао двоје посланика Европског парламента који су дошли на протест у Новом Саду 5. септембра, постало је јасно да је провалија од Београда ка Бриселу све већа.

„Изјаве председника Вучића и председнице парламента Ане Брнабић о Европској унији неће побољшати слику Србије у ЕУ.

„Када неко назива чланове Европског парламента олошем, то показује упитно схватање демократије&qуот;, оценила је комесарка Марта Кос.

• Ко је Словенка Марта Кос, нова европска комесарка за проширење
• Мануел Зарацин: „Питање је за Србију шта ће бити са њом ако остане на погрешној страни&qуот; око увођења санкција Русији
• Геополитички осврт: Зашто су Европа и свет тихи по питању студентских протеста у Србији

Након одговора из Брисела, председник Вучић признао је да је погрешио у избору речи којима је описао европске парламентарце, али и додао да о њима заправо мисли још лошије ствари.

„До сада је свака конструктивна критика у Београду схватана као лични напад, али време је да се неке ствари јасно кажу, иако није све што су српске власти урадиле лоше.

„Дуго смо се претварали да можемо да зажмуримо због геополитичких питања и интереса&qуот;, сматра Милан Нић.

Са њим је сагласан и Мануел Зарацин, доскорашњи немачки изасланик за Балкан, који се у претходним годинама често састајао са српским државним врхом.

„Мислити да ће од нашег понашања зависити и усмерење Србије, да ли ће бити више проруска или проевропска, по мом мишљењу је погрешно.

„Ми потцењујемо важност унутрашње, а прецењујемо важност спољне политике и то је типична грешка немачке и европске политике.&qуот;

У таквој слици, готово надреално звучи савет комесарке Кос да се власти у Србији „врате раду на реформама&qуот;.

Председник Србије обећао је у децембру 2024. да ће Србија до краја 2026. испунити све критеријуме за чланство у ЕУ, али се од тада није десило ништа у том правцу.

„Изградити правосуђе које је независно и способно да се ефикасно бори са корупцијом, осигурати да медији могу да раде слободно и независно, спровести реформу изборног закона која ће гарантовати да ће само воља грађана Србије одлучити већину у парламенту - то је могући пут из кризе&qуот;, поручила је Кос.

хттпс://твиттер.цом/МартаКосЕУ/статус/1965492151820976591

Званичници у Бриселу покушали су да земље Западног Балкана стимулишу и порукама да је чланство оних који највише раде на реформама могуће већ 2028. године - док би Србија, Босна и Херцеговина, Северна Македонија и Косово остали у готово вечној чекаоници.

Црна Гора и Албанија означене су као модели на које би и остали могли да се угледају, али Милан Нић упозорава да оваква политика Брисела може лако бити уздрмана изнутра.

„Већ сада постоје неке чланице ЕУ које кажу да се такав концепт не може остварити без Србије јер је српска привреда половина привреде Западног Балкана, а Београд највећи град.

„Неке чланице, које нећу навести, али које су добиле велики број тендера у Србији у последњих пар година, чак кажу - Србија треба да буде прва.&qуот;

Шта би ЕУ још могла да уради?

Процес доношења одлука у Европској унији, где за већину питања мора да се прибави сагласност свих чланица, до сада је ограничавао реакције Брисела на спорадичне усмене поруке.

Тешко је, на пример, веровати да би Мађарска и Словачка подржале оштрије кажњавање Србије, када и лидери те две земље посећују војне параде у Москви и Пекингу.

Ипак, познаваоци механизама ЕУ кажу да постоје одлуке које се могу донети и без апсолутне сагласности, попут будућих процедуралних одлука о исплатама средстава из плана раста за Западни Балкан.

„За почетак, било би важно да ствари буду јасне у даљим препорукама за проширење, као и да се настави процес за земље које у њему предњаче, попут Црне Горе и Албаније - да се пошаље порука Србији да може и тако.

„Такође, морамо пратити стање у институцијама у Србији јер се неке ствари ипак дешавају, попут истраге о паду надстрешнице, али уз велике и тешке притиске&qуот;, сматра Милан Нић.

Мануел Зарацин додаје и да би европске институције требало да учествују у посматрању евентуалних избора у Србији, иако је и сам скептичан да ће до њих доћи у скоријем периоду.

„Наше мисије морају бити спремне да гласно кажу ако избори нису чак ни на нивоу претходних, који су већ били лоши.

„Мислим да нисмо свесни колико је важно шта те мисије кажу и пре избора, а посебно у дану после.&qуот;

Ипак, он упозорава и да тежина европске речи није као раније.

„Морамо бити свесни да ми више немамо карту на столу коју бисмо одиграли, а Вучић рекао да због тога ипак жели брзо у ЕУ.

„То му не би дозволиле ни мреже моћи у земљи које се налазе иза њега јер би брзи улазак у ЕУ значио и утврђивање одговорности, а то посебно не одговара тим структурама из сенке.&qуот;

Државне и партијске санкције

Осим што је за кључне промене европске политике према Београду потребна сагласност чланица Уније, математика постаје сложенија када се у једначину уведу политичке партије.

У Србији већ 13 година владајућа Српска напредна странка (СНС) чланица је Европске народне партије (ЕПП), удружења сродних партија које контролишу кључна места у институцијама ЕУ.

Представници опозиционих партија у Србији, које су чланице тренутно мањих европских партијских породица, добиле су подршку колега из Европе за оцене стања у Србији.

Ипак, тешко је очекивати да ће у европским институцијама постојати и већина која ће подржати захтеве да се кључним представницима режима и безбедносних снага у Србији у овом тренутку уведу персоналне санкције.

О неким санкцијама се, ипак, говори и међу Европљанима политички блиским напредњацима.

Манфред Вебер, немачки политичар који предводи посланике ЕПП, најавио је прве конкретне кораке.

„Ми смо свесни свих дешавања: видели смо слике и развој ситуације - нисмо слепи према ономе што се дешава у Србији.

„Ја ћу, као лидер ЕПП, покренути процес утврђивања чињеница о Вучићу и чланству његове странке у нашој политичкој породици и то ће се дешавати у наредним данима.&qуот;

Овога пута без употребе синтагме „европски олош&qуот; и уз знатно помирљивији тон, одговорио је некадашњи председник напредњака.

„Ми смо увек спремни за дијалог, за разговор и мислим да ће ту, уз све аргументе које ћемо да сучелимо, бити све у реду пошто сматрам, као члан СНС-а, да будућност СНС-а јесте у Европској народној партији&qуот;, рекао је Александар Вучић.

Напредњаци су део Европске народне партије од 2016, када су се придружили групацији где кључну улогу игра немачка владајућа партија Хришћанско-демократска унија (ЦДУ).

Оно што се сада дешава напредњацима, 2018. почело је да се догађа Фидесу, партији Виктора Орбана, дугогодишњег мађарског премијера.

Због ставова који нису у сагласности са европским вредностима, његова партија је 2019. суспендована из редовног чланства у овој европској породици, али је тек 2021. и формално из те групације изашла - сопственом одлуком, непосредно пре гласања о избацивању.

„Ово је тек почетак процеса против СНС у оквиру ЕПП, који је прилично потрајао кад је у питању био мађарски Фидес.

„Додатни проблем могла би да буде и чињеница да из Србије нема других партија које би биле кандидати за чланство у ЕПП&qуот;, каже Милан Нић.

Чак девет година пре напредњака, у чланство европских народњака ушао је Савез војвођанских Мађара.

Под вођством оца Иштвана, па сина Балинта Пастора, ова странка постала је у последњој деценији апсолутни савезник СНС-а, па се на појединим изборима више и не такмичи самостално, већ на листама напредњака.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Зашто у Србији опада подршка Европској унији
• Зашто Србија и даље чека ЕУ новац који су њени суседи добили
• Извештај Тонина Пицуле о Србији: 'Порука коју треба озбиљно схватити'
• Када све Србија није ушла у Европску унију
• Вучић у Москви са Путином и Сијем Ђинпингом, све гласније критике Брисела
• Зашто је изасланик ЕУ из Хрватске трн у оку Београда

(ББЦ Невс, 09.12.2025)