Ко је изумео авион? Зависи кога питате

Могло би да звучи као веома просто питање: Ко је изумео авион?

Међутим, није.

Оно је заправо предмет вековне контроверзе.

Велики број Американаца сматра да су механичари за бицикле и самоуки инжењери Орвил и Вилбур Рајт очеви авијације који су успели да изведу први непрекидни лет 1903. године.

Многи Бразилци, с друге стране, верују да та титула припада Алберту Сантосу Думону, наследнику богате породице произвођача кафе који је извео први лет потврђен од Међународне аеронаутичке федерације у Паризу 1906. године.

Ко је, дакле, у праву?

Сантос Думон: Први јавни лет

Почетком 20. века, десетине проналазача покушавало је да направи машину на мотор која би могла да оствари дугосањану жељу човека да лети.

Многи од њих су се сјатили у Париз, који је у то време био добар инкубатор развоја функционалне летелице.

Град је имао добре школе инжењерства и капитал за финансирање истраживања на пољима као што су металургија, механика, физика и хемија.

„Завладао је осећај да је само питање времена&qуот;, каже Жан-Пјер Блеј, француски историчар и професор.

У оно време су авијатичарски ентузијасти саставили списак услова онога што би се сматрало првим летом у историји, а у шта је спадало узлетање без помоћи (што ће рећи, без катапултирања било које врсте) и непрекидни лет који је посматран и забележен.

Дана 12. новембра 1906. године, Сантос Думон је испунио све критеријуме летећи 220 метара изнад масе у Паризу у авиону који је назвао 14-бис.

Наредне године је овај бразилски авијатичар обелоданио нови модел, Демозел, који је био прва ултра-лака, масовно произведена летелица на свету.

Представљање доказа

Браћа Рајт су тек 1908. године почели да тврде да су први летели годинама раније.

Французи су били затечени.

Због сталне кореспонденције између летачких клубова у Сједињеним Америчким Државама и Европи, они су знали да је у току трка за утврђивање ко је први летео авионом који се подигао са земље на непрекинут период времена, али су прошле године откако су Европљани последњи пут чули за браћу Рајт.

Браћа су тврдила да су чекала да патенти буду одобрени и да су се плашили да ће њихове идеје бити украдене.

Али чињеница је да је само петоро људи забележено да је гледало како се њихов Флајер дигао у ваздух 17. децембра 1903. године у Кити Хоку у Северној Каролини.

Међу оскудним доказима ове епизоде су један телеграм, неколико фотографија и Орвилов дневник.

Научници попут Енрикеа Линс де Бароса, бившег директора бразилског Музеја астрономије и сродних наука, тврде да је Орвил сам написао у властитом дневнику да је ветар дувао брзином од 40 километара на сат – што је брзина која је била довољна да подигне авион без помоћи мотора.

Присталице браће Рајт се не слажу с тим, наравно, а такође тврде да су побољшане верзије Флајера биле израђене између 1904. и 1905. године, пре него што је 14-бис узлетео париским небом.

„Тог јутра [17. децембар 1903. године] први пут су браћа Рајт летели довољно добро да су били убеђени у срцу и души да су решили проблем&qуот;, каже историчар Том Крауч, кустос-емеритус Смитсонијановог Националног ваздухопловног и свемирског музеја и аутор неколико књига о браћи Рајт.

„Још увек су морали да се баве финим подешавањем, али су направили авион и он је летео&qуот;, истиче он.

То силно фино подешавање, међутим, изгледа да је рађено у тајности, све до 1908. године, кад су повели кампању да буду признати као први летачи.

Браћа Рајт су пошли на европску турнеју и извели више од 200 демонстрационих летова у земљама као што су Француска и Италија, успевши да прелете чак 124 километра у једном комаду.

„Припадник европске краљевске породице тражио је да седи поред Вилбура у авиону. То се сматрало за велику част&qуот;, каже професор Блеј.

И тад су људи попут француског авијатичарског пионира Фердинанда Фербера прихватили тврдњу браће Рајт да су они били први, тврдећи да авион којим може да се управља није могао да настане преко ноћи.

Катапулт

Побољшани Флајер авиони изложени у Европи, међутим, нису имали точкове и био им је потребан катапулт за лансирање.

То је постала крупна тачка спорења.

Критичари кажу да авионски мотор није био довољно снажан и да је машина летела само захваљујући катапулту, док су други тврдили да је катапулт био коришћен само зато што су браћа желела да буду у прилици да узлете са било које врсте терена.

Али ево обрта у причи: Сантос Думон и браћа Рајт нису били једини који су тврдили да су летачки пионири.

Густав Вајскопф је био Немац који је живео у САД и наводно је летео 1901. године.

Новозеланђанин Ричард Пирс наводно је управљао авионом у марту 1903. године.

А постоје неки докази да су Џон Гудмен и његово читаво домаћинство летели у првом лету са посадом на свету – мада он није био покретан мотором – на ободима јужноафричког града Ховика још раније – 1871. године.

Штавише, споменик путничком глајдеру може да се нађе и дан-данас.

Због овога, неки експерти за авијацију тврде да је читава расправа о томе ко је изумео авион заправо узалудна.

„Није постојао изненадни проналазак, једног дана се само неко пробудио, нацртао скицу и рекао: 'Ох, ово је авион који ће функционисати!'&qуот;, тврди Пол Џексон, који је 25 година био главни и одговорни уредник Јане'с Алл тхе Ворлд'с Аирцрафт.

„Био је то групни напор десетине људи, можда чак стотине њих, људи који су сви радили заједно&qуот;, додаје он.

Наука дужног признавања

Џексон верује да пионири авијације као што су Сантос Думон, Вајскопф и многи други заслужују више признања него што га добијају.

„Али и даље људи са познатим именима и најбоље плаћеним адвокатима на крају добију заслуге&qуот;, тврди овај британски специјалиста за авијацију.

„Најтужније је што ако погледате већину проналазака из 19. и 20. века, они су обично приписани погрешним људима&qуот;, каже он.

Он као пример наводи шкотског научника Александра Грахама Бела, коме је приписан проналазак телефона, мада се то данас оспорава.

Штавише, 2002. године је амерички Конгрес признао да, иако је он патентирао уређај, заправо га је изумео осиромашени Италијан Антонио Меучи који је делио радионицу са Белом.

Марша Камингс је рођака америчког пионира авијације Глена Хамонда Кертиса, кога су тужила браћа Рајт – почев од 1909. године – за наводну повреду патента.

Данас Камингс ради на блогу који испитује верзију догађаја браће Рајт.

Камингс каже како верује да су браћа Рајт намерно радили на томе да избришу људе као што је Кертис из историје.

Аманда Рајт Лејн, која је Орвилова и Вилбурова пра-нећака и ради на очувању њихове заоставштине, одбацује ту идеју: „Знајући каква је особа био, не верујем да би Орвил [Вилбур је умро 1912. године] намерно прогањао било кога.&qуот;

„Али он би бранио оно што су он и Вилбур урадили и истину о томе шта су урадили&qуот;, додаје она.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

• Како је Србин из Румуније пре два века маштао да прелети Дунав
• Лет по маргини историје: Како су се жене са Балкана винуле небу под облаке
• Иван Сарић - „Никола Тесла српског ваздухопловства&qуот;

(ББЦ Невс, 09.15.2025)